Nebojša Bakarec: Povodom skrnavljenja murala Ratku Mladiću - Izdvojeno mišljenje sutkinje Priske Matimbe Nijambe, ključni dokaz o nepostojanju genocida u Srebrenici!

Mural Ratku Mladiću stoji u Njagoševoj ulici, više od godinu dana. Jučerašnja histerija autošovinista, je stoga planirana i u funkciji pritisaka sa zapada na Srbiju. „Neko“ je dao mig autošovinistima da veštački izazovu krizu. Oni su stvorili utisak da je neko juče naslikao mural, a da su oni onda reagovali. I Čedin mali, inače đilasovac, koji je ostao bez uhlebljenja, pa ga Čeda uhlebio u SDP-u, bacio farbu na mural i uništio ga

 Čemu histerija oko murala? Možda odgovor daje saopštenje ambasade SAD, dato kroz pisani odgovor portparola ambasade SAD za Glas Amerike? Ambasada SAD u Srbiji ocenila je danas da „Ratko Mladić ne treba da bude lice koje Beograd pokazuje svetu“, povodom incidenata u vezi murala sa likom haškog osuđenika Ratka Mladića. Amerikancima i Кanađanima je bolje da ćute, zbog toga što su oni tokom vekova počinili genocid nad severnoameričkim urođenicima. I dan danas, obe države se hvale ikonografijom koja veliča ovaj genocid. To ne treba da bude lice koje SAD i Кanada pokazuju svetu. A o krivici ili nevinosti Ratka Mladića, najbolje govori jedan deo drugostepene presude generalu Mladiću, od 8. juna 2021., „Izdvojeno mišljenje sutkinje Priske Matimbe Nijambe“, koja u suštini oslobađa Mladića većeg dela krivice. I preporučujem svim autošovinistima da pročitaju ovaj deo presude Mladiću. To „Izdvojeno mišljenje“ onda najbolje govori o muralu Ratku Mladiću.

Foto: Privatna arhiva

Priska Matimba Nijambe je zambijska pravnica, sudija Visokog suda Zambije i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, sudija Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i pravni savetnik Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu. Sutkinja Nijambe je bila predsednica sudskog veća u postupku protiv načelnika Glavnog štaba Vojske Republike Srpske general-pukovnika Ratka Mladića pred Međunarodnom rezidualnim mehanizmom za krivične sudove. Prilikom izricanja drugostepene presude generalu Mladiću, 8. juna 2021., sudija Nijambe je izdvojila mišljenje u kome je naglasila da bi čitav sudski postupak protiv Mladića morao biti ponovljen, te je uvažila osam od devet tačaka žalbe Mladićeve odbrane. Izdvojeno mišljenje sutkinje Nijambe na 45 strana, deo je celokupne presude generalu Ratku Mladiću na 364 strane. Sutkinja Nijambe je prihvatila stavke jedan, dva, tri, četiri, pet, sedam, osam i devet Mladićeve žalbe – sve osim stavke šest, koja se bavila zajedničkim zločinačkim poduhvatom uzimanja talaca.

Najvažnije je njeno obrazloženje u vezi sa tačkom pet koja se bavi kvalifikacijama u vezi sa zločinom u Srebrenici. Sutkinja Nijambe ne dovodi u pitanje da su se u okolini Srebrenice dogodili zločini nad bosanskim muslimanima („činovi osvete i ubistva ratnih zarobljenika”), ali otvoreno preispituje da li je reč o genocidu i da li je zločine uopšte osmislio i naredio Mladić. Nijambe čak tvrdi da je operacija zauzimanja Srebrenice, pod operativnim nazivom „Кrivaja 95” bila legitimna vojna operacija zbog neuspeha u demilitarizaciji „bezbedne zone” Srebrenica. „Imajući u vidu prirodu i težinu pravnih grešaka uočenih u ovom predmetu, za razliku od drugih članova žalbenog veća, ja bih naredila da se Mladiću ponovi suđenje pred drugim prvostepenim sudskim većem, po svim tačkama optužnice, izuzev optužbe šest, za uzimanje talaca u udruženom zločinačkom poduhvatu”, navela je sutkinja Nijambe. Napomenula je da je Mladić u svojoj žalbi zadovoljio visoke standarde i ukazao na glavne greške pretresnog veća, prema kojima bi ona usvojila gotovo sve osnove njegove žalbe. Od ostalih tačaka Mladićeve žalbe koje je Nijambe usvojila, ističe se i tačka devet. Ona tvrdi da Mladić ne bi smeo da bude osuđen na više od 20 godina zatvora, jer je u vreme izvršenja krivičnog dela to bila najviša zaprećena kazna u SFRJ.

Najvažniji delovi, citati izdvojenog mišljenja sutkinje Nijambe

Sutkinja Nijambe je u svom izdvojenom mišljenju, između ostalog navela: „Pretresno veće je utvrdilo da dokazi koje je izvela Odbrana nisu bili dovoljni za oživljavanje dokazne rasprave ili za pobijanje tačnosti presuđene činjenice. Takva ocena dokaza je bila pogrešna, jer se Pretresno veće oslanjalo na neoborive presuđene činjenice kako bi potkrepilo dokaznu osnovu za odgovornost gospodina Mladića u Sveobuhvatnom UZP-u. Na primer, Pretresno veće se oslonilo na presuđenu činjenicu 1476 da bi utvrdilo krivičnu odgovornost g. Mladića za ubistvo svih 7.000-8.000 žrtava koje nisu aktivno učestvovale u neprijateljstvima u Srebrenici. 2090 Čak i kada je tačnost presuđenih činjenica osporena dokazima koje je izvelo Tužilaštvo, pristup Pretresnog veća sprečio je gospodina Mladića da oživi raspravu o dokazima putem unakrsnog ispitivanja. U svetlu primenjenog povišenog standarda, jedini način na koji je gospodin Mladić mogao da opovrgne presuđenu činjenicu bio je da je opovrgne van razumne sumnje. Nemogućnost gospodina Mladića da pobije presuđene činjenice olakšala je ispunjenje pravnog tereta Tužilaštva da dokaže njegovu krivicu van razumne sumnje. Nijedan razuman presuditelj ne bi primenio povišeni standard koji je koristilo Pretresno veće. Da je primenjen odgovarajući pravni standard, dokazi u svrhu pobijanja izvedeni tokom unakrsnog ispitivanja ili koje je Odbrana predstavila, oživeli bi raspravu i presuđene činjenice bi bile pobijene. Budući da dokazi Tužilaštva nisu bili dovoljno pouzdani za utvrđivanje krivične odgovornosti, Pretresno veće bi donelo drugačiji zaključak, da je na presuđene činjenice primenjen ispravan standard. Prema tome, oslanjanje Pretresnog veća na činjenice koje su formalno primljenje na znanje da bi se g. Mladić proglasilo odgovornim za zločine, predstavljalo je grešku koja je dovela do neostvarenja pravde. 2091 2. Genocid, istrebljenje i ubistva 710. Nije sporno da su, pored legitimnih borbenih žrtava, neki pojedinci, uključujući pojedince sa lokalnog područja, iz MUP-a, pa čak i Momir Nikolić i drugi odvojeni pripadnici bezbednosne linije komande VRS-a, preuzeli na sebe sprovođenje dela osvete i ubistava ratnih zarobljenika, ali to je učinjeno tokom vremenskog perioda kada gospodin Mladić nije bio na tom području, suprotno bilo kojim naredbama gospodina Mladića, i čak van njegovog znanja u to vreme.2300 716. Pored toga, s obzirom da je optužba za genocid, dokazi moraju, u skladu sa navedenim visokim standardima, utvrditi posebnu nameru, dolus specialis, za genocid.

2316 Budući da je predmetni oblik odgovornosti udruženi zločinački poduhvat, mora se pokazati da je gospodin Mladić pristao na zajedničku zločinačku svrhu i značajno doprineo istoj.2317 717. Postoji mnogo slučajeva u kojima je Pretresno veće pogrešilo u pogledu primene sudske prakse na činjenice. 2318 Prema tvrdnjama Tužilaštva i prvostepenoj presudi, udruženi zločinački poduhvat ubijanja i izvršenja genocida u Srebrenici nije ni postojao pre noći između 11. i 12. jula 1995. godine. 2319 Кao što je gore rečeno, prema sudskoj praksi, ponašanje i izjave pred relevantni udruženi zločinački poduhvat i izvan njegovog vremenskog opsega ne mogu se koristiti za dokazivanje da je g. Mladić bio deo tog udruženog zločinačkog poduhvata. 722. Ovde se postavlja pitanje – ako je gospodin Mladić, komandant Glavnog štaba VRS, hipotetički ili implicitno pristao da značajno doprinese genocidu, zašto bi podređeni svedoku Momiru Nikoliću, koji čak nisu bili u direktnom lancu komandovanja pod gospodinom Mladićem, bili zaduženi za ubistva i zašto bi tražili dobrovoljce, civile, da izvrše ubistva? Stvarni oficiri VRS-a, potčinjeni gospodinu Mladiću, odbili su takve zahteve i nikad ih nisu ni dobili od gospodina Mladića putem normalnog lanca komandovanja.2336 723. Po mom mišljenju, ovo pokazuje grešku u obrazloženju Pretresnog veća koje povezuje gospodina Mladića sa tim zločinima.

Zaključak 748. Кao što je gore navedeno, razmotrivši Optužnicu, prvostepenu presudu, sudsku praksu i tela koja su ovde citirana, kao i pisane i usmene podneske strana, ponavljam svoje neslaganje sa odlukom većine da odbaci sve osnove žalbe g. Mladića. Smatram da je gospodin Mladić zadovoljio visoke standarde utvrđene u žalbenom postupku i da bih stoga u celini odobrila osnove 1 do 5 i 7 do 9 njegove žalbe. 749. Greške Pretresnog veća i njihov uticaj, kako je navedeno, najpreciznije u osnovama od 3 do 5 i 7 do 9 žalbenog podneska gospodina Mladića, pojedinačno ili kumulativno poništavaju zaključke Pretresnog veća na kojima počivaju njegove osuđujuće presude. 750. S obzirom na sve gore navedeno, uzimajući u obzir prirodu i obim grešaka utvrđenih u ovom slučaju, shodno pravilu 144(C) Pravilnika, naložila bih da se g. Mladiću ponovo sudi, pred drugim pretresnim većem, po svim osnovima, osim po Osnovu 6, koji se odnosi na UZP u vezi sa uzimanjem talaca. 751. Кao što je gore navedeno, s obzirom na složenost predmeta i veličinu predmetnog slučaja i žalbe, ograničena zahtevima da se ekspeditivno postupa i radi na daljinu, razmatrala sam samo greške Pretresnog veća koje smatram najgrubljim. Sastavljeno na engleskom i francuskom, pri čemu je merodavna engleska verzija. Sačinjeno ovog 8. dana juna, 2021. godine, u Hagu, u Holandiji. Sudija Priska Matimba Nijambe“.