"Dosije Kosovo" - SERIJAL O ISTINI! Pogledajte najavu za sistematičan, dokumentovan i na istini i dokazima zasnovan serijal! Video

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Radio-televizija Srbije danas su predstavili novi serijal dokumentarno-igranih filmova "Dosije Kosovo", koji se radi u zajedničkoj produkciji, a bavi se hronologijom dešavanja i sudbinama civila i pripadnika policije na Kosovu i Metohiji u periodu od 1998. do 2001. godine

  
Serijal će obuhvatati šest filmova. Prva dva će biti emitovana početkom naredne godine i posvećena su stradalim civilima i 118 policajaca nastradalih na Kosovu i Metohiji 1998. godine.
 
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, najavljujući serijal, istakao je da Ministarstvo unutrašnjih poslova ima obavezu da sačuva istinu o vremenu šiptarske oružane pobune i NATO agresije na našu zemlju.

"Zato obrađujemo ovaj važan deo, od 1998. godine kada je policija praktično vodila borbu sa šiptarskim teroristima, pa sve do 2001. kada imamo poslednji deo oružane pobune na prostoru Preševa i Bujanovca", precizirao  je ministar Vulin.

Foto: MUP

Istakao je da su Srbiji decenijama zabranjivali da pamti, da se podseća, da piše svoju istoriju.
 
"Decenijama su najlošiji među nama odlučivali da je bolje da ne govorimo istinu, da tom istinom ne bi uvredili one koji su nam ubijali decu. Ministarstvo unutrašnjih poslova, baš kao i nekada Ministarstvo odbrane, neće dozvoliti da se tako nešto ikada više ponovi i uradi", rekao je ministar.

Kako je naglasio, ovaj serijal je organizovan, sistematičan, dokumentovan i na istini i dokazima zasnovan način da ispričimo svoju priču, da svoju istoriju mi napišemo.
 
"Ako mi ne budemo pisali svoju istoriju, pisaće nam je drugi. Kada god drugi pišu našu istoriju mi smo agresori, ubice, za našu decu nema pravde", rekao je ministar Vulin i dodao da je Ministarstvo unutrašnjih poslova beskrajno ponosno na saradnju sa RTS iz koje će proizići bar šest filmova koji će obraditi sve što se dešavalo na prostoru Kosova i Metohije, sve što je prethodilo NATO agresiji i što je bilo oružana pobuna od 1998. do 2001.  
 
"Svaka priča će biti ispričana, svaka će biti dokumentovana, nijedno naše ime neće biti zaboravljeno. Ministarstvo unutrašnjih poslova ima obavezu da štiti bezbednost, sigurnost, imovinu i čast svakog građanina Srbije, ali ima i obavezu da sačuva sećanje", naglasio je ministar policije.

Foto: MUP

Kako je istakao zato što smo zaboravili Jasenovac, doživeli smo Oluju i zato što nismo pričali o balistima, dočekali smo UČK.
 
"Budemo li i to prećutali dočekaćemo ponovo neko zlo. To više ne sme da se ponovi. Srpski narod će pisati svoju istoriju, zato što nema čega da se stidi u njoj, zato što je naša borba bila velika, zato što naša borba nije završena", kazao je ministar.
 
Krvoloci koji su na slobodi, kako je rekao, možda su daleko od naše pravde, ali na ovaj način nećemo im dozvoliti da se osećaju kao da su uspeli da se izvuku i na ovaj način sačuvaćemo imena žrtava, ali i ubica.
 
"Neću dopustiti da se već sada, ne tako davno od rata i oružane šiptarske pobune,  priča kako su svi bili samo žrtve rata, kako su sve to tragične ljudske sudbine. Nisu tragične ljudske sudbine. Tragične ljudske sudbine su naša pobijena deca , a oni koji su ih ubijali su zločinci i mi nećemo prestati da tražimo pravdu", rekao je ministar Vulin i izrazio nadu da će ove generacije biti u stanju da to pretoče u delo.

Foto: MUP

"Još od Prvog svetskog rata nismo popisali imena naših pobijenih, ni u Prvom, ni u Drugom. Nemamo prava da to ne uradimo i sada, nemamo pravo da se ne obratimo svetu sa našom istinom. Znam ja da veliki i moćni neće želeti da čuju našu istinu, ali  hoću barem da im otežam da je sakriju i da o nama lažu", poručio je ministar Vulin.  
 
Autorka i rediteljka filmova Slađana Zarić precizirala je da prvi film pokriva događaje koji su se desili u periodu od marta i aprila, kada su krenuli oružani sukobi između terorističke UČK i prvenstveno, snaga policije, pa do kraja septembra 1998. kada se završilo ono što se u mnogim udžbenicima naziva „velika letnja ofanziva“.
 
Drugi film, koji ćemo takođe gledati početkom sledeće godine, kako je navela, je Račak.
 
"Priča o jednoj policijskoj akciji koja je briljantno izvedena, a koja je na kraju predstavljena kao jedno strašno stradanje civila. Gledaoci RTS će po prvi put moći da se upoznaju sa onim šta se u Račku dešavalo, po hronologiji dešavanja iz sata u sat i prvi put  će u ovom projektu, RTS i MUP-a, pričati oni koji su tog 15. januara 1999. bili u Račku", precizirala je Zarić.

Foto: MUP

Istakavši da je dokumentarne filmove "Ratne priče sa Košara" i "Ratne priče sa Paštrika" radila jer je smatrala da tim ljudima i dečacima koji su tada branili otadžbinu treba reći hvala, Zarić je rekla da joj je motiv za serijal "Dosije Kosovo" bila želja da žrtve i njihova stradanja kroz ove filmove budu deo kolektivnog sećanja srpskog naroda.
 
Ukazala je da su oni koji 1998. godine nisu živeli na Kosovu i Metohiji vrlo malo upoznati sa onim što se tamo dešavalo.
 
"Kada sam počela da istražujem, zajedno sa svojim timom, ono što se dešavalo 1998. godine, bila sam iznenađena i šokirana. To su bile svakodnevne otmice u periodu od maja do prve polovine jula. Ljudi su otimani iz kuća, na putu, niko tada nije bio siguran. UČK teroristi otimali su građane i odvodili ih u logore. Mi smo to tada zvali improvizovani zatvori, ja sam prihvatila terminologiju Haškog tribunala, a to je da su to logori UČK", rekla je Zarić.

Foto: MUP

Sve dramatizacije, kako je istakla, rađene su na osnovu autentičnih svedočenja žrtava i njihovih familija, kao i na osnovu svedočenje Albanaca koja su data Haškom tribunalu prilikom procesa koji su vođeni protiv Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimalja.
 
Naglasila je da će u ovim filmovima po prvi put biti prikazana ekskluzivna svedočenja koja su tada data našim službama bezbednosti.
 
Zarić je istakla da je samo u Orahovcu oteto oko 100 ljudi, od kojih je 41 telo nađeno u masovnim grobnicama, a da je samo iz sela Retimlje ubijeno 15 članova porodice Kostić.
 
Dragica Božanić iz Opteruše, kojoj su te 1998. godine na Kosovu i Metohiji oteti i ubijeni šesnaestogodišnji sin, suprug i drugi članovi porodice, kao i meštani Retimlja, Orahovca, Zočišta, posvedočila je o strašnoj tragediji koju je preživela.
 
Navela je da su šiptarski teroristi najpre isključili struju, a potom otvorili vatru na selo Opteruša koja je trajala celu noć.

Foto: printscreen MUP

Prema njenim rečima, pokupili su sve Srbe iz sela i traktorima odvezli u selo Pećane gde su razdvojili muškarce i žene, naoružani teroristi UČK su ih ispitivali, da bi potom žene prebacili u Zočište, gde su ih smestili u manastir.    
 
Nakon što je na manastir bačena bomba, kako je rekla, premešteni su u selo Semetište, gde su monahe i žene ispitivali, a jednog monaha su odveli, držali celu noć, nakon čega je vraćen sav isprebijan.
 
Žene i monasi su oslobođeni posredstvom Međunarodnog crvenog krsta, a svi muškarci iz Retimlja, Orahovca, Opteruše su ubijeni i njihova tela su 2005. nađena u dve masovne grobnice u Mališevu i Volujku.
 
U okviru predstavljanja i najave serijala "Dosije Kosovo", prikazane su dramatizovane scene koje prikazuju UČK logor Jablanica, koji se nalazio u selu u Metohiji, u operativnoj zoni kojom je tada komandovao Ramuš Haradinaj.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.