Gradonačelnik Bakić: Poštovanje prema Bunjevcima svedočimo i kroz podršku bunjevačkoj kulturi, informisanju, a naročito obrazovanju

U okviru obeležavanja jednog od četiri nacionalna praznika Bunjevaca – „25. novembar – Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena”, Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine (NSBNM) sinoć je, u Velikoj većnici subotičke Gradske kuće, bio domaćin svečane akademije tokom koje je predstavljena i knjiga „Bunjevci u procepu stvaranja nacionalnog identiteta”

Prisutnima na svečanoj akademiji obratili su se predsednica NSBNM Suzana Kujundžić Ostojić, gradonačelnik Subotice Stevan Bakić i pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Dragana Milošević, kao i autor i recenzenti knjige.

Suzana Kujundžić Ostojić je kazala da Bunjevci ovom akademijom obeležavaju nacionalni praznik i sećanje na veliki istorijski datum – 25. novembar 1918., Dan Velike narodne skupštine u Novom Sadu – dan kada su se Srbi, Bunjevci i ostali slovenski narodi izborili za samostalnost i za očuvanje svog nacionalnog identiteta.

Foto: Strahinja Babović

- I šta možemo da zaključimo večeras povodom 103 godine od Velike narodne skupštine? Da se identitet ne briše tako lako, evo nas i danas kako se borimo za sebe. Srećom i zahvalnošču, ne sami. Za koji dan otkrivamo spomenik kralju Petru I Karađorđeviću, posle više od 100 godina on će konačno simbolično ući u Suboticu. Puno drugačiju, nego što je ona bila tad, a jedna od, za nas Bunjevce, najvećih promena jeste što će ga dočekati Subatica u kojoj je bunjevački četvrti službeni jezik. Kao dokaz da smo još uvek tu i da čuvamo tekovine Velike narodne skupštine. Ni tad, a ni danas - ne sami, a dokaz za to je zalaganje našeg gradonačelnika Stevana Bakića tokom uvođenja bunjevačkog jezika u ravnopravnu službenu upotrebu na teritoriji grada. Uzdignute glave iđemo dalje, jer nam je vreme pokazalo da hrabre i uporne uvek prati sreća - rekla je Suzana Kujundžić Ostojić.

Gradonačelnik Bakić je istakao da je jedan od nacionalnih praznika Bunjevaca, 25. novembar – Dan Velike narodne skupštine, jedinstven primer da jedna manjinska zajednica odredi dan ujedinjenja sa Srbijom kao svoj praznik.

Foto: Strahinja Babović

- Novosadska skupština iz 1918. je zaista naš zajednički ponos i događaj kojem su Bunjevci dali nemerljiv doprinos. Koliki je on bio svedoči da je događaj i tada nazivan Skupštinom Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena. To posebno isticanje bunjevačkog doprinosa bilo je posledica ogromnog zalaganja bunjevačke zajednice, naročito u Subotici, da se do kraja ostvari veliko delo oslobođenja i ujedinjenja - rekao je gradonačelnik Bakić.

Uz osvrtanje na burnu jesen 1918. godine i novembarske dane koji su prethodili održavanju Velike narodne skupštine, Bakić je podsetio da je ključan doprinos istorijskim odlukama Velike narodne skupštine dao Blaško Rajić, koji je podržao ideju Jaše Tomića da se Banat, Bačka i Baranja direktno ujedine sa Kraljevinom Srbijom.

- Rajić je izabran od Skupštine da je, zajedno sa Tomićem, predstavlja pred regentom Aleksandrom i Kraljevskom vladom u Beogradu. Oduševljeno dočekani u srpskoj prestonici zaključili su zajedno sa Nikolom Pašićem – ’Bićemo jedni, svoji, nerazdvojni’. Tako je i ostalo do današnjih dana, ali ne bez istorijskih lutanja i potresa. Dugo za Bunjevce nije bilo zasluženih plodova oslobođenja i ujedinjenja. U savremenoj Srbiji se, tokom poslednje tri decenije, vraćamo na polazne i zdrave osnove. Slavimo ponovo istinske praznike naše državotvornosti i identiteta, kao i one koji su nam zajednički sa bratskim narodima. Zajedništvo i poštovanje prema Bunjevcima svedočimo i kroz podršku bunjevačkoj kulturi, informisanju, a naročito obrazovanju. Upravo su ove godine svi ti izrazi ravnopravnosti Bunjevaca dostigli svoj vrhunac u odluci da bunjevački bude jedan od četiri zvanična jezika Grada Subotice - naglasio je gradonačelnik Bakić.

Foto: Strahinja Babović

Dodao je da mu je drago što prisutne u Velikoj većnici, baš ovom prilikom, može da obavesti da se na svečanom, kao i svim ostalim ulazima u Gradsku kuću mogu videti nove infromativne table sa nazivima gradskih organa ispisanim i na bunjevačkom jeziku.

Na taj način je, kazao je, i simbolički, jezik kojim se ovde govori vekovima konačno priznat i istaknut na kući svih građana Subotice, grada za čiji ulazak u sastav Srbije su subotički Bunjevci dali najveću podršku tih istorijskih dana, od pre 103 godine.

- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predvodio je veličanstvenu proslavu jednog veka od Velike narodne skupštine u Novom Sadu, kada je 2018. otkriven novosadski spomenik kralju Petru Prvom Oslobodiocu. Time je ovom događaju vraćen onaj značaj koji on i nosi u našoj istoriji. Subotica je, na tragu predsednikove politike negovanja kulture sećanja i unapređenja spomeničke baštine, takođe podigla spomenik kralju Petru, da mu se kao grad odužimo, kao što smo se odužili i Bunjevcima, za integrisanje ovog prostora u okvire države Srbije. Pozivam vas da, kao što smo se sabrali večeras, budemo zajedno i 30. novembra, u 12.00 časova, na otkrivanju tog veličanstvenog umetničkog dela pred našim Sokolskim domom - rekao je gradonačelnik Stevan Bakić.

Foto: Strahinja Babović

Dragana Milošević je, između ostalog, navela da su među 757 poslanika Velike narodne skupštine iz svih delova Bačke, Banata i Baranje, koji su jednoglasno doneli odluku o prisajedinjenju, njih osamdeset i četvoro bili Bunjevke i Bunjevci, da je Babijan Malagurski bio jedan od osam njenih predsednika, a Blaško Rajić, uz Jašu Tomića, dominatna figura tog istorijskog skupa na kojem su od ukupno sedam žena poslanika njih četiri bile Bunjevke.

- Želim da ovom prilikom istaknem i ukupan nacionalni, konfesionalni, kulturološki i svaki drugi sklad zajedničkog života u Vojvodini. I njegovo očuvanje je jedna od obaveza koju su - i nama i generacijama koje će doći posle nas – ostavili poslanici Velike narodne skupštine i mi tu obavezu moramo da ispunimo, kako danas, tako i u vremenu koje dolazi. Želim, takođe, da, kao i do sada, i dalje istrajno čuvate svoju kulturu, svoje običaje, svoj jezik i sve drugo što čini vašu raskošnu samosvojnost i vaš identitet, u čemu ćete i dalje imati punu podršku Pokrajinske vlade - rekla je pokrajinski sekretar Dragana Milošević.

Foto: Strahinja Babović

U okviru svečanosti, predstavljena je i knjiga „Bunjevci u procepu stvaranja nacionalnog identiteta“, prof. dr Saše Markovića, dekana Pedagoškog fakulteta u Somboru. Pored autora, o knjizi su govorili i recenzenti prof. dr Slobodan Orlić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, i dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske.

Svečana akademija je otvorena himnom „Bože pravde“ i bunjevačkom svečanom pesmom „Podvikuje bunjevačka vila“, u izvođenju hora Srpskog kulturnog centra „Sveti Sava“. U kulturno-umetničkom delu programa nastupili su vokalni solisti Tamara Babić i Marko Križanović.