HTELI SU U SAVU DA ME BACE, A ONDA SLAGALI DA SAM BABA IZ REKLAME! Baka sa Gazele za Informer otkrila detalje torture sa protesta! (Video)

Gospođa Smilja Popović je prošle subote doživela neverovatnu neprijatnost kada je bila zaglavljena na protestu lažnih ekologa. Njenu ispovest prenosimo u celosti

- Ustala sam u ujutru i odjednom sam donela odluku da odem do sela u Pećince jer je bio lep dan. Htela sam da uzmem neke sitne stvarčice i da odem majci na groblje jer joj je bila godišnjica. U 13:15 sam pošla sa groblja i mislila sam da ću do 14 časova biti kod kuće. Prišla mi je jedna mlađa osoba u zelenom mantilu i pitala me je: "Gospođo, gde ćete"? Ispričala sam joj u kratkim crtama gde sam bila i zašto sam tu. Ona mi je rekla da im kažem da idem u Hitnu pomoć pa da će me možda pustiti. Rekla sam joj da ne idem u hitnu, nego kući. Kada su počeli da mi udaraju po kolima ja sam im rekla da idem u Hitnu pomoć. Odjednom je sa leve strane počela da viče gosođa sa žutom kosom koju sam na kraju slikala: "Zar vas nije sramota, da me gazite ovde. Sram vas bilo. Vučićeva botušo, senvdičarko, sram te bilo šta mi radiš".

Onda sam ja izašla napolje, tek tada i rekla joj da je nisam udarila kolima i da je nisam povredila. Ponudila sam joj da je odvezem u Hitnu da utvrde da li sam je povredila. Objasnila sam im da moram da odem kući da popijem svoju terapiju.

Ja ne mogu ni da vam prepričam šta su oni meni sve rekli, kakve su mi psovke uputili... "oliko su me platili ovi da se tu nađem, da ja njih provociram. Bila sam toliko šokirana da sam se vratila u auto i rekla sebi: "Ništa, čekaj tu".

Pretili su mi da će me baciti u Savu da me rashlade malo. "Hoćete da vas malo rashladimo gospođo, ako vam je dosadno da sedite i da čekate." Imam 74 godine, hronični sam bolesnik. Osećam se jadno, bedno, poniženo. Neprijatno mi je i da ponovim šta su mi sve rekli, na šta bi me sve nabili, šta bi mi sve radili, bacili bi me u Savu da plivam, da se malo rashladim. "Vučićeva plaćenica, Vučićev sendvičar, Vučićev bot, je l ti Vučić familija"...

Bio mi je otvoren prozor, oni se unesu pa viču: "Sram te bilo, babetino, gde si pošla"? Ja sam ćutala.

Kada sam došla kući odmah sam popila času vode, popila nešto slano, popila pola demetrina i glukofaž koji mi je deo terapije. Gušila sam se, imala sam veliki stres. Bila sam potresena, skočio mi je šećer na nervnoj bazi. Posle popijenog demetrina nisam mogla da spavam, pa sam popila još pola bensendina. Pokušala sam da čitam knjigu, ali nisam mogla.

Govorili su mi: "Kuda žuriš baba? Kući, da gledaš Pink? Pinkušo!"

Rekla sam im da nemam televizor i da ne gledam Pink. Rekla sam im da mi kupe televizor, donesu i da mi programiraju šta treba da gledam.

Nikada nisam imala ni jednu partijsku knjižicu. Za Đilasa nikada nisam glasala, kada su oni bili na vlasti nisam izlazila na izbore. Samo sam jednom glasala za Vučića, za vreme njegovog mandata, a ranije sam glasala za Koštunicu. Nikada se nisam ni na kakve spiskove potpisivala, kada su me presretali kod pijace.