KOLEGE IZ SARAJEVA, ZAR NAM TAKO VRAĆATE NA GOSTOPRIMSTVO I NAŠU LJUBAV BACATE POD NOGE?! Ristovski odgovorio Hadžihafizbegoviću

Glumac Emir Hadžihafizbegović, koji u filmu “Quo vadis, Aida?” igra srpskog vojnika, optužuje Srbiju za fašizam

Na ovakve tvrdnje Hadžihafizbegovića, glumac Lazar Ristovski u izjavi za Objektiv, između ostalog, navodi da na mržnju neće da odgovara mržnjom, ali i pita svoje sarajevske kolege: “Zar tako olako bacaju pod noge ljubav kojom ih srpski narod dočekuje i nazivaju ga fašističkim ili genocidnim? Zar će ikada ponovo doći u zemlju u kojoj vlada fašizam?

Hadžihafizbegović u izjavi za jedan beogradski list ističe da su tri evropska Oskara za najbolji film, najbolju režiju i najbolju glumicu nesumnjiv uspeh bosanskohercegovačke kinematografije, kao i da će se s fašizmima raskrstiti tek onda kada ovo ostvarenje bude dostupno široj publici kako u Republici Bosni i Hercegovini, tako i u Republici Srbiji.

– Već sam rekao, ali koliko god da sam dosadan, ponoviću i sada – kada se film “Quo vadis, Aida?” sasvim regularno prikaže u Banjaluci, u Sinestaru i Sinapleksu, kada se prikaže u Sava centru i kada se pusti na RTS-u, znaćemo da je fašizam krenuo nizbrdo – poručuje Hadžihafizbegović.

Na ovakve tvrdnje Hadžihafizbegovića, glumac Lazar Ristovski je odreagovao i rekao da na mržnju neće da odgovara mržnjom.

– Naravno da je prvo što mi pada na pamet da i ja odgovorim mržnjom prema mojim kolegama, koji Srbe i Srbiju nazivaju genocidnim narodom, a Srbiju zemljom fašizma. I da to kažem utopio bih se u milione onih koji će u Srbiji popljuvati i ovaj film i moje kolege iz Sarajeva i glasati da se film ne prikaže u Srbiji. I tako bih sigurno bio u pravu i miran legao da spavam kao deo srpskog naroda, kome i ja pripadam, koji je na mržnju odgovorio mržnjom.

- Ali, pošto sam ne tako davno igrao kralja Petra Prvog u filmu, koji pokazuje koliko je srpski narod u samo jednom ratu propatio i u toj antičkoj patnji bio veliki, dostojanstven, pošten i hrabar i antički uzvišen, podsetiću moje kolege, koje karijeru prave na mržnji i tuđoj muci, ne obazirući se na posledice izgovorenih reči, vređajući čitav jedan veliki i herojski narod zarad trenutnih uspeha i zadovoljenja svojih ljudskih i umetničkih sujeta, da se pre svega izvine srpskom narodu i Srbiji, pa da onda krenemo iz početka.

– Moje kolege iz Sarajeva, kao što svi znaju, godinama su dočekivane u Srbiji pred punim salama i ispraćane ovacijama. Zar nam se tako vraća? Zar tako olako bacaju pod noge ljubav kojom ih srpski narod dočekuje i nazivaju ga fašističkim ili genocidnim? Zar će ikada ponovo doći u zemlju u kojoj vlada fašizam?

– Da li bi došli, ako se dozvoli da se film prikaže u srpskim bioskopima, na svečanu premijeru filma – upitao je Ristovski.

– Pa nije Srbija valjda fašistička zemlja samo zato što možda neće dopustiti da se prikaže njihov film? Šta ako se prikaže? Hoće li moje kolege onda biti tako velikodušne sudije, pa skinuti epitet fašistička ispred imena Srbije? Da li su moje kolege Hrvatsku nazivale fašističkom zemljom kada je zabranila da se film o stradanju Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu prikaže u Hrvatskoj?

– Možda i jesu, a ja o tome nisam obavešten jer ne čitam žutu štampu. I ovo što pišem, pišem preko ku***.. Jer ne želim da mržnja postane moj način života i komunikacije, ali kada su me iz Objektiva pozvali da dam svoje mišljenje o fašizmu u Srbiji, kako kažu moje kolege iz Sarajeva, ja im poručujem da su Srbi gostoprimljiv, veliki, hrabar, lep i pametan narod i da ćemo se kao takvi sačuvati od svake vrste provokacija i jeftinih pokušaja da se naruši naše jedinstvo. A kada se već pominju najveći uspesi srpske kinematografije, to su sigurno uspesi Emira Kusturice – zaključuje Ristovski.