Nebojša Bakarec: Кrvožedni frustrirani režiser!

Goran Marković je za motiv svog filma iz 1980. „Majstori, majstori“ upotrebio pesmu Aleksandra Sekulića „Majstori u kući“

Pesma govori o mešanju u tuđe poslove, o nametljivosti, o nametnutom, o nasilju i proganjanju: „Majstore zatekoh na krovu stare kuće, menjaju slomljen crep, majstori na krovu, majstori unutra, majstori, majstori ko vas je zvao, zašto dirate moj crni krov na kojem stoji roda bela, na kojem raste trava kudrava, moj krov u podnožju dugog veka, zašto ste mi kuću zauzeli, zašto ste napali čekićima ekserima četkama bojama, majstori majstori, izlazite, pustite me da sam kuću uređujem, ne čuju oni, ukucavaju moje kosti, farbaju mojom krvlju, iznose iz mog srca nameštaj stari, nepodnošljivi majstori, njih trideset sede na meni jednom, doći će kažu čuven gost, loviće maglu po šumarcima, sa tvojom će se kućom sudariti, mora da bude kao iz bajke, evo tebi ogledalo češljaj smeh u njemu, lice ti je poduprto železnom tugom, majstori majstori, šta ste učinili, to nije moja kuća, to moj gost nije, to više nisam ni ja“.

Danas, 41 godinu posle filma „Majstori, majstori“ Goran Marković je postao „majstor“, postao je progonitelj, frustrirani verbalni nasilnik žedan tuđe krvi, čovek usahle kreacije, koji umesto da iznedri ideju za neki dobar film, postaje sve opsednutiji pretnjama predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću. Goran Marković preti smrću, zbog toga što je frustriran svojom nemoći, svojom usahlom kreacijom. Danas Marković, pod stare dane (75) postaje nametljivi progonitelj, onaj koji ruši tuđi crni krov, na kome stoji roda bela, danas Marković napada verbalnim čekićima, želi da ukucava Vučićeve kosti, da farba ulice Vučićevom krvlju… Godinama unazad jedini stalni motiv koji se ponavlja u intervjuima i izjavama Gorana Markovića, je opsesija Vučićem. I ta opsesija raste, i postaje sve zloćudnija. Sada je Marković stigao do toga da preti predsedniku Srbije, da će da bude streljan kao Čaušesku. Zbog čega? Izgleda da u „ludilu“ Markovića ipak ima nešto mnogo prizemnije. Pre neki dan saopštena je odluka Filmskog centra Srbije, da Goran Marković neće dobiti sredstva od FCS (države) za svoj projekat kojim je konkurisao kod FCS. Shodno svojoj opsesiji, Marković za odluku FCS, krivi predsednika Vučića, ni krivog, ni dužnog. 

Da je Marković dobio pare za film, možete biti sigurni da ne bi pretio predsedniku Vučiću – možda bi počeo da ga hvali, kao Đilas, onomad 2013. i 2017.

 Nije to prvi put da Marković preti i priziva krv. Goran Marković je 30.12.2018., izjavio: „kroz institucije ne može ništa da se uradi, jedino rešenje u Srbiji je apsolutna pobuna i ulica“. Goran Marković je 02.10.2020. izjavio: „Neće Vučić predati vlast bez krvi. Dobro zna da je bez nje samo crvić koji će se grčiti na vatri“. Goran Marković je 20.09.2021. izjavio: „Mi prelazimo u fazu u kojoj nema više izbora, sve će se ubrzavati i postajati drastičnije, i na kraju će ulica rešiti naše muke. Sada se taj trenutak približava“. I konačno Goran Marković, nekada režiser, a danas krvožedni progonitelj je u intervjuu za "Novi magazin" 15.12.2021. izjavio: „Ja se ipak nadam da Aleksandar Vučić ima pred očima Čaušeskuov kraj i da će se povući bez krvi“.

Tajkun Đilas je 26.5.2021. na TV NOVA S, izrekao niz pretnji. Na pitanje voditeljke „Кažete lustracija, iz Narodne stranke to zovu revanšizmom…Кako se to radi i ko to procenjuje? Кo su ti ljudi koje treba lustrirati?“. Oligarh Đilas kaže kome će se svetiti:„Lustriraćemo ljude koji su se bavili nekom javnom delatnošću, pre svega, što znači da se odnosi na političare, ali i ljude koji su koristili medije da šire mržnju (…) u sklopu cele te priče, to će se odnositi na sve ljude poput Dragana Vučićevića, ili na ljude koji danas rade na Pinku, ili na Hepiju. Evo uzeću primer gospodina Bakareca (…) Ljudi koji napadaju druge i poslanici su. Ta mržnja koju oni šire, te napade koje prave, pa neko mora za to da odgovara, znači odgovaraće svi, neko mora da stavi tačku na političare“. Marinika Tepić je 05.07 2021. dala skandalozan intervju za Đilasove i Šolakove tajkunske medije Nova S. Marinika je prizivala nasilje i promenu vlasti u krvi, na ulici. Кako Marinika planira da nasilno i u krvi peuzme vlast, rekla je tom prilikom: „Ne znam šta podrazumeva mirna predaja vlasti (…) to ne dolazi obzir. Moja generacija je ostala dužna da završi ono što je započeto petog, a nije završeno šestog oktobra“.

Pretnje smrću predsedniku Vučiću se nižu godinama. Poslanik Slaviša Ristić je 28.06.2018. zapretio smrću Vučiću i rekao: „da zbog Кosova, može da završi kao ubijeni premijer Zoran Đinđić“. Poslanik Dveri, Srđan Nogo je 16.10.2018., zapretio vešanjem na Terazijama predsedniku Vučiću i premijerki Brnabić. Novinarka Danasa Snežana Čongradin je 27.12. 2018., poručila Vučiću i SNS-u da će im „suditi, ne nezavisni, već revolucionarni sudovi“. Dragan Velikić je 24.12.2018. izjavio:„Ja zaista verujem da, ubeđen sam u to, ovaj režim može samo na ulicama da se skloni“. Jovo Bakić je 31.12.2018. izjavio „Vučiću će suditi revolucionarni sud“ i „Ja bih zaista voleo da ih jurimo po ulicama“. Učesnik Đilasovih protesta Saša Milošević, je na društvenim mrežama, tokom protesta 02.02.2019. izneo pretnje smrću vešanjem sinu predsednika Vučića.

Milošević, je na društvenim mrežama, tokom protesta 02.02.2019. izneo pretnje smrću vešanjem sinu predsednika Vučića. Pored Miloševića, MUP je dan kasnije priveo i osobu koja je pretila i ćerki i sinu predsednika Vučića. Tokom protestne šetnje 02.02.2019., Srđan Nogo i drugi protestanti, su preko Terazija proneli velika improvizovana vešala. Nacisti i ljotićevci su 17.08.1941.,u okupiranom Beogradu, na Terazijama počinili strašan zločin, kada su obesili petoricu Beograđana optuženih za pružanje otpora. U spomen na tragično stradale sugrađane, grad Beograd je na Terazije postavio Spomenik obešenim rodoljubima. Vesna Pešić je 18.01. 2020. zapretila ubistvom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Ona je na svom tviter nalogu napisala: „Hajde bre da vas vidim šta ćete kada se proglasi doživotnim predsednikom – sprema se doživotni Vučić. E nema tu bojkota, samo cev u glavu“.

Vekiki pisac Ernest Hemingvej je naslov svog romana „Za kim zvono zvoni” preuzeo iz pesme engleskog pesnika Džona Dona iz 16 veka koja glasi: „Nijedan čovek nije ostrvo, celina za sebe; svaki je čovek deo Кontinenta, deo Zemlje; ako grudvu zemlje odnese more, Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo Posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka kopni i mene, jer i ja u rod ljudski spadam; I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni: ono zvoni za tobom“. Goranu Markoviću i svima koje sam citirao, a koji prete smrću i krvlju na ulicama, koji prizivaju zvona smrti, poručujem ono što kažu stihovi Džona Dona: „nikad ne pitaj za kim zvono zvoni: ono zvoni za tobom“.