Zbog ovoga je Srbije ušla među 26 najboljih zemalja sveta! Progledajte najvažnije uspehe Vlade Srbije proteklih godinu dana!

Iza nas je jos jedna teška godina, borba sa koronom jos uvek traje, a Srbija bez obzira na to beleži ogroman rast. Za takav rast mozemo da zahvalimo Vladi Republike Srbije koja je neumorno radila da Srbije bude tu gde jeste

 

U nastavku teksta pretstavljamo rad Vlade Srbije u proteklih godinu dana i samo najvažnije stvari koje su postignute.

"Inovacioni paket 2021"

• Vlada Srbije usvojila je Akcioni plan Strategije razvoja startap ekosistema, a Skupština novi Zakon o inovacionoj delatnosti.

Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici  održanoj 9. decembra Strategiju razvoja startap ekosistema za period od 2021. do 2025. godine, koja ima za cilj da podstakne razvoj tih ekosistema, tako da Srbija ima između 800 i 1.200 aktivnih startapova koji će privlačiti kvalitetne kadrove i investitore iz zemlje i sveta i dodatno pružati podršku startap idejama.

Predlagač Strategije je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a doneta je na inicijativu predsednice Vlade Republike Srbije i Inicijative "Digitalna Srbija".

Radna grupa koja je pripremala ovaj dokument, a kojom je predsedavao direktor Inicijative "Digitalna Srbija", uključila je veliki broj članova srpskog startap ekosistema i predstavnike državnih organa, kako bi se postigla inkluzivnost i dokument na najbolji način podržao sveobuhvatan razvoj startap zajednice.

Strategija razvoja startap ekosistema, između ostalog, treba da podrži i unapređenje startap preduzetničkih kapaciteta kroz obrazovne programe. Planirano je uvođenje sadržaja o startap preduzetništvu na svim nivoima obrazovanja.

Strategija predviđa i unapređenje infrastrukturne i programske podrške startapovima, naročito podršku startapovima u ranoj fazi razvoja, kao i unapređenje mehanizama finansiranja startapa – pre svega podsticanje razvoja tržišta preduzetničkog kapitala.

Jedan od ciljeva dokumenta je i unapređenje uslova za poslovanje i unapređenje poreskog okvira za poslovanje startapa, kao i podizanje kompetencija zaposlenih u javnoj upravi za kreiranje i implementaciju mera u oblasti startap ekosistema.

Ovaj cilj obuhvata i primenu GovTech programa kroz koje se država pojavljuje kao prvi korisnik inovativnih rešenja.

Strategija treba da omogući i popularizaciju startap kulture i unapređenje međunarodne prepoznatljivosti srpskog startap ekosistema.

• umanjenje poreza i doprinosa za zaposlene na projektima istraživanja i razvoja

• umanjenje poreza i doprinosa za zapošljavanje mladih,

• oslobođenje godišnjeg poreza na prihod mlađih od 40 godina

"Ukinućemo obavezu plaćanja godišnjeg poreza na dohodak za građane mlađe od 40 godina. Reč je o onom ekstraporezu koji plaćaju svi koji imaju platu veću od proseka. To je signal za mlade da mislimo na njih. Zatim uvodimo trogodišnje oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa u iznosu od 70 odsto na zarade zaposlenih koji prvi put ulaze na tržište rada. To će direktno dovesti do povećavanja zarada mladih. Pod tri, oslobođenje od 70 odsto poreza i doprinosa na zarade zaposlenih koji rade na projektima istraživanja i razvoja", rekao je predsednik u julu mesecu tokom svog obraćanja.

Formiran je AI institut – Institut za veštačku inteligenciju sa centrom u Novom Sadu i pokrenut AI sadržaj u školama

Osnivanje Instituta je pokrenuto na osnovu inicijative iz Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020-25. godine i Akcionog plana za period 2020-22. godine za primenu Strategije. Institut je formalno osnovala Vlada Srbije 18.marta 2021.

Oblasti kojima se Institut bavi su kombinacija strategijskih ciljeva Srbije i onoga što su najplodnije oblasti. Institut ima grupe za računarski vid, razumevanje jezika, primene u zdravstvu, matematičke osnove mašinskog učenja, kao i grupu za nove oblasti. Radi se i na primeni mašinskog učenja u modelovanju proteina i drugih velikih molekula, sa velikim ciljem na umu: dizajn novih lekova i materijala. Deca to najbolje motivišu pitanjem "zašto ne pokažemo sliku kovid virusa kompjuteru da nam kompjuter napravi vakcinu?". To je baš to!

Očekuje se da će globalno tržište proizvoda na bazi veštačke inteligencije uskoro dostići 500 milijardi dolara godišnje. Zašto Srbija, sa svojim fantastičnim matematičkim talentom, ne bi osvojila 1% tog tržišta? A ko ume jedan, ume i više!

Kupljen najmoderniji superkompjuter sa AI platformom, koji se nalazi u Državnom Data Centru u Kragujevcu

U prisustvu predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić, predsednika Republike Aleksandra Vučića i ambasadora SAD u Srbiji Entonija Godfrija 6. decembra je u Državnom data centru u Kragujevcu puštena u rad prva Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju u Republici Srbiji.

Ova platforma predstavlja superkompjuter poslednje generacije, visokih performansi, spreman da obradi ogromnu količinu informacija u kratkom vremenskom periodu.

Vučić je tom prilikom poručio da su superkompjuteri, poput onog koji je danas pokrenut u Državnom data centru u Kragujevcu, kao i oblast veštačke inteligencije, šansa za Srbiju i njen dalji razvoj. On je naveo da je u izgradnju Data centra uloženo ukupno 55 miliona evra, a da je samo superkompjuter koštao približno dva miliona evra.

Foto: K.R.

"Puštanje u rad prve nacionalne platforme za veštačku inteligenciju i razvoj oblasti veštačke inteligencije je važno jer će naša deca imati priliku da žive i rade, da zarađuju u svojoj zemlji, u najboljim mogućim uslovima", naglasio je predsednik.

Pokretanjem ove platforme Srbija je ušla među 26 zemalja koje imaju nacionalnu platformu za razvoj veštačke inteligencije, a jedna je i od retkih koja ima svoj Institut za veštačku inteligenciju, što ostavlja neslućene mogućnosti za nas.

"Kada vam komercijalno memoriju zakupljuju kompanije poput "IBM" i "Huavej", a potencijalno i "Orakl", to itekako govori o tome koliko smo kao država napredovali", ocenio je Vučić.

Foto: K.R.

On je saopštio da će se u kragujevačkom Data centru objediniti svi podaci iz zdravstvenih centara u Srbiji i da će se sa tim prikupljanjem početi u narednih 48 časova.

"Sve snimke sa mamografa, rendgena, sve možemo da primimo ovde i da ih obradimo milion u jednom danu", objasnio je predsednik i najavio da je u planu izgradnja Instituta za molekularnu genetiku, koji će se baviti sekvenciranjem genoma, odnosno procenjivanjem sklonosti građana nekim bolestima.

"U okviru Data centra biće izgrađen i dodatni poseban objekat za podatke MUP-a, Vojske Srbije i BIA, gde ćemo imati najveću bazu za apsolutno sve naše podatke i za sve ono što nam je važno u istorijskom, arhivskom i svakom drugom smislu", rekao je Vučić.

Foto: Tanjug

On je istakao i da će pomenuta platforma biti važna i za srpsku poljoprivredu i zaštitu životne sredine, jer će zahvaljujući njoj moći da se prate promene do kojih će dolaziti u narednih 10 godina u oblasti životne sredine, ali i da će moći da se oceni kvalitet zemljišta, njegova ph vrednost, šta može da se seje, kako da se navodnjava i drugo.

Predsednik je naglasio da će sve to biti važno i za podizanje srpskog BDP-a i napredak cele zemlje, navodeći da srpski IT sektor učestvuje sada u BDP-u sa više od 9,2 odsto, dok će samo suficit u IT sektoru biti veći od milijardu evra.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Vučić je izrazio zadovoljstvo što se najjači računar i računarski resursi nalaze u Kragujevcu, ocenivši da će to omogućiti mladim ljudima da nakon školovanja ostaju u tom gradu.

Prethodno je prisutnima dobrodošlicu poželela "Daca" – Data centar android, njihov virtuelni domaćin, koja je rekla da je posao centra da spoji dva sveta – realni i virtuelni, da bezbedno čuva znanje i podatke iz realnog sveta, građana, privrede, države, lokalnih samouprava i komercijalnih korisnika.

Ona je dodala da je Data centar u Kragujevcu pet puta veći od beogradskog i ispunjava najviše standarde za ovakav tip objekta, jedinstven u regionu po kapacitetima i performansama.

Nacionalna platforma će biti na raspolaganju državi, lokalnoj samoupravi, ali i univerzitetima, naučno-tehnološkim parkovima i startap kompanijama.

Zahvaljujući toj platformi, Srbija je spremna da napravi novi iskorak u procesu digitalizacije našeg društva i obezbedi alat za još brži i snažniji razvoj naše istraživačke i inovativne zajednice.

Vlada je izgradnju Državnog data centra u Kragujevcu utvrdila kao projekat od značaja za Srbiju, budući da je reč o jednoj od kapitalnih investicija u tom gradu. Taj projekat doprineće unapređenju rada javne uprave, što ubrzava procedure i pojednostavljuje svakodnevni život građana i poslovanje privrede. Data centar se prostire na 14.000 kvadratnih metara, a izgrađen je za nešto manje od godinu i po dana.

Proširen je obuhvat digitalnih udžbenika, prvi put su uvedeni digitalni udžbenici u gimnazije

Zahvaljujući podršci izdavača, koji su se odazvali pozivu Kabineta predsednice Vlade Republike Srbije i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, projekat  uvođenja savremenih informacionih tehnologija u obrazovanje započeo je za sve gimnazije u Srbiji.

Projekat uvođenja savremenih informacionih tehnologija u obrazovanje započet je još 2017. godine, u cilju unapređenja kvaliteta obrazovanja i prilagođavanja potrebama savremenog doba.

Otvorena i druga faza NTP NS, u koji se uselilo dvadeset insituta, tehnoloških firmi i startap preduzeća.

Pokrenuto je proširenje NTP Čačak

NTP Čačak 29. decembra obeležio je 10 godina rada. Od svog osnivanja do danas, NTP Čačak je postao jedna od vodećih instisucija u oblasti Inovacione delatnosti. Za proširenje kapaciteta NTP grad je kupio proctor i opredelio 19 miliona dinara za projektovanje i prvu fazu izgradnje.

Pokrenuta je izgradnja novog NTP u Kruševcu

Regionalni industrijsko-tehnološki park u Kruševcu biće izgrađen u industrijskoj zoni grada, na parceli površine 1,6 hektara, a procenjena vrednost investicije je oko 6 mil EUR. Objekat će se prostirati na ukupno 10.008 m2, a činiće ga tri dela - upravna zgrada na površini od skoro 5.000 m2, poluotvoreni sajamski prostor na 1.451 m2 i modularna hala od 4.003 m2 sa 14 modula, rekla je za eKapiju v.d. direktora Biznis inkubatora u Kruševcu Martina Manojlović.

Svaki pojedinačni modul imaće 280 m2 i prirodno osvetljenje putem krova, a budući korisnici će moći da ih koriste za proizvodnju ukoliko im je potreban proizvodni proces, kao i za omladinsko, žensko i porodično preduzetništvo, razvoj robotike i slično.

Buduća upravna zgrada imaće 33 kancelarije za 150 korisnika, a njen sastavni deo biće i show room, restoran na otvorenom i zatvorenom, teretana, konferencijska, odnosno sala za naučne skupove-amfiteatar sa 198 mesta, 3D laboratorija, arhiva, četri lifta.

Spoljašnjost će oplemeniti i pametne klupe.

"U drugim gradovima postoje naučno-tehnološki parkovi, a mi želimo da ovo bude industrijsko-tehnološki park, jer je je Kruševac bio peti grad po jačini industrije u bivšoj Jugoslaviji i smatramo da treba da povrati staru slavu. Projekat je inicijactiva Biznis inkubatora iz Kruševca, uz pomoć lokalne samouprave", istakla je Manojlović.

Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvoj ranije je sagledalo projekat, a prilikom posete krajem juna meseca, premijerka Ana Brnabić je obećala realizaciju u skorije vreme.

Otvoren Centar za sekvenciranje genoma i bioinformatiku

Zahvaljujući Centru za sekvenciranje genoma i bioinformatiku, u Srbiji se mogu raditi istraživanja mutacija korona virusa već sada, a od sledeće godine u Srbiji će se raditi Nifty testovi, koje trudniceviše neće morati da šalju u inostranstvo I koštaće neuporedivo manje.

Centar za sekvenciranje genoma i bioinformatiku, ukupne investicije 600 miliona dinara, otvoren je 9. decembra i on će on omogućiti da se Srbija dodatno pozicionira kao zemlja koja investira u nauku, nove tehnologije.

Uz podršku Vlade Srbije, Centar je izgrađen u saradnji državnog Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Pekinškog instituta za genomiku, a za njega je rekonstruisan objekat u okviru Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Ulici Vojvode Stepe u Beogradu.

"Moći ćemo da pratimo sve mutacije virusa u našoj zemlji. Nećemo morati da čekamo informacije iz sveta o virusu, već ćemo moći da pratimo na nivou kakvom u ovom trenutku u Evropi može samo Velika Britanija", navela je premijerka Ana Brnabić na otvaranju Centra.

Premijerka je dodala da će u budućnosti značiti i za sve ljude koji žele da se ostvare kao roditelji jer će upravo na tom mestu od 1. januara krenuti obuka za sprovođenje prenatalnih testova koji se sada mogu raditi u inostranstvu.

U tom smislu, Brnabić kaže i da će testovi biti mnogo jeftiniji, odnosno da za razliku od cene između 600 i 700 evra u inostranstvu, u novootvorenom Centru u Beogradu u početku će cena biti između 200 i 300 evra, a kasnije i jeftinije.

Spoljna politika

• Pokret nesvrstanih zemalja

U našoj zemlji je održan najbrojniji međunarodni skup, koji nije bio u online formatu. Na obeležavanju 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, u Beogradu su se 11. i 12. oktobra okupile delegacije više od 105 zemalja i devet međunarodnih organizacija.

• Otvorena četiri poglavlja

Srbija je otvorila čak 4 poglavlja u pregovirima sa EU – klaster broj 4, koji se tiče zelene agende I održivog razvoja.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić učestvovala je 14. decembra u Briselu na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je razmotran napredak države na putu evrointegracija i na kojoj su otvorena četiri nova pregovaračka poglavlja.

Poglavlja koja su otvorena na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Srbije Evropsjoj uniji su: 

• poglavlje 14 (transportna politika),
• poglavlje 15 (energetika),
• poglavlje 21 (transevropske mreže) i
• poglavlje 27 (životna sredina).

Poglavlja koja su otvorena obuhvaćena su Klasterom 4.

Ekologija

• Nema više smrada i đubreta kada se ide na more

  

  Foto: Informer

  Deponija Stanjevine u Prijepolju, koja je decenijama bila ruglo ovog kraja Srbije, u potpunosti je sanirana.

• Očišćeno je još 500 divljih deponija širom Srbije.
• Ove godine je teritorija Srbije pošumljena sa više od 150.000 novih sadnica.
• Projekti za čistiji vazduh ove godine su realizovani u više od 50 gradova i opština.
• Manjene su kotlarnice u javnim ustanovama i gradskim toplanama kako bi se omogućio prelazak na ekološki prihvatljivije energente u više od 30 JLS. 
• Obezbeđene su i subvencije za građane za zamenu ložišta u domaćinstvima.

IT industrija

U oktobru je zabeležen izvoz IKT usluga od 168 miliona evra, što je 35% iznad oktobra prošle godine. Projekcije za 2022. godinu će biti u martu mesecu.

Uvoz u oktobru (u iznosu od 44 miliona evra) je na istom nivou kao prošle godine.

Podaci o izvozu i uvozu IKT usluga u periodu od januara do oktobra 2021. godine:

• Izvoz: 1,47 milijarde evra – rast od 28,1% u odnosu na jan-okt 2020. – za 10 meseci ove godine pređen je izvoz od cele 2020.
• Uvoz: 420 milijardi evra – pad od 1,4%
• Suficit: 1 049 miliona evra – rast od 45,5% - suficit je prešao milijardu evra

Broj zaposlenih u IT sektoru, samo u oblasti programiranja, je više od 43,5 hiljade, što je više od duplo više nego 2016. godine, kada je bilo 19 hiljada. Planiran je rast od 15 hiljada zaposlenih.

Sada u celom IKT sektoru ima 83,5 hiljada zaposlenih. Do 2025. godine, broj zaposlenih u programerskim firmama će biti i više 70 hiljada, što je više od 1% broja stanovnika Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.