Predstavljen višegodišnji projekat "Beograd 2030"

Danas je u Narodnom pozorištu predstavljen višegodišnji projekat "Beograd 2030", a predtavljanju su prisustvovali premijerka Srbije Ana Brnabić i zamenik gradonačelnika Beograda Goran vesić

U Beogradu je danas predstavljen projekat razvoja srpske prestonice do 2030. godine, kojem je prisustvovala premijerka Ane Brnabić.

Strategija "Beograd 2030" predstavljena je kroz ključnih devet poglavlja, koja obuhvataju najvažnije teme od konkurentne ekonomije, preko urbane insfrastrukture, zdravstvene i socijalne politike do inovacija, novih tehnologija i zaštite životne sredine.

Brnabić je rekla da je vizija daljeg razvoja Beograda izuzetno važna za dalji rast i razvoj čitave Srbije.

Govoreći o tome kako je bilo 2014. godine, rekla je da je Srbiji tada bio potreban zamajac za brži privredni rast i razvoj i oživljavanje naše građevinske industrije.

Foto: Informer

- U to vreme usred teških i neophodnih mera fiskalne konsolidacije, koje nam i danas omogućavaju fiskalnu i makroekonomsku stabilnost, Beograd, a posebno projekat Beograd na vodi, tada nam je dao taj zamajac u Srbiji. I ne samo to, tada je taj projekat pokrenuo sve nas da verujemo da budućnost u našoj zemlji može da bude mnogo drugačija u odnosu na to kako smo tada živeli, kako nam je tada izgledala ekonomija i kakva nam je bila perspektiva - rekla je Brnabić.

Ona je istakla da se Srbija od tada mnogo promenila.

- Ekonomija danas dinamično raste, nezaposlenost pada, plate i penzije se kontinuirano povećavaju i sve više smo prepoznati, ne samo Beograd već čitava Srbija, kao zemlja znanja, talenata, kreativnosti, inovativnosti, ideja, a ne kao zemlja jeftine radne snage kako su nas nekada promovisali i bukvalno nudili investitorima - kazača je Brnabić.

Projekat "Beograd 2030" predstavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji je obrazložio svih devet poglavlja koja su njime obuhvaćena.

U pitanju su konkuretna urbana ekonomija, društvena odgovornost i jednakost, urbana infrastruktura, demografski rast i razvoj Beograda, investicioni ambijent i efikasnost ulaganja, socijalna infrastruktura u osnovi prosperiteta, kreativna prestonica Balkana, urbani komfor i mobilnost i održivo okruženje.

Vesić je istakao da je ovo program za sve Beograđane na kojem se, kako kaže, radilo skoro 14 meseci.

- Ovo je kruna naše administracije. Želeli smo da napravimo program razvoja grada konsultujući stručnjake, nevladine organizacije, fakultete...sve koji žive u Beogradu, a mogu da daju doprinos viziji razvoja naseg grada", rekao je Vesić. "Ukoliko se ovaj program bude ostvario, a ubeđeni smo da ćemo ga ostvariti, to znači da će naš grad 2030. godine biti potpuno drugačiji - rekao je Vesić.

To, kako je naveo, znači da će Beograd do 2030. godine imati dve linije metroa, Linijski park od Beton hale do Pančevackog mosta, pet fabrika za preradu otpadnih voda, sedam novih mostova, dva nova tunela (tunel koji povezuje Karađorđevu i Pančevački most i Topčiderski tunel), 100 novih parkova, 150 kilometara novih biciklističkih staza, industrijski park u Borči...

Foto: Informer

Između ostalog, naveo je da će 2030. godine prosečna plata u Beogradu biti 200.000 dinara, navodeći da je sada prosečna plata 741 evro.

Vesić je zahvalio svima koji su učestvovali u radu na projektu "Beograd 2030", a to je, kako je rekao, više od 150 ljudi.

- Ovo je naša vizija Beograda, ona ne zavisi od političkih stranaka i personalnih rešenja. Ovo je vizija kako želimo da se razvija naš grad i ovo je vizija iza koje stoje sve Beograđanke i Beograđani jer dobar, uređen, moderan Beograd je interes svih stanovnika prestonice, bez obzira za koju političku stranku glasaju. Zato je ovo program Beograda - zaključio je Vesić.

Prisutnima se obratio i izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije Milan Antonijević, kome je tokom izlaganja pozlilo, pa su mu učesnici skupa prišli i pomogli da siđe sa bine.

Antonijević se potom oporavio i sa strane je slušao izlaganje premijerke.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.