POSLEDICE UKRAJINSKE KRIZE SVE SLOŽENIJE! Čadež: Najbolja vest bila bi potvrda da DOLAZI auto-gigant!

Najbolja vest u nizu pesimističnih scenarija po globalnu ekonomiju i loših vesti koje stižu iz međunarodnog okruženja usled ukrajinske krize bila bi potvrda velikog auto-giganta da dolazi u Srbiju, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež

Reč je, kako je pojasnio, o najavljenoj investiciji jednog od dva velika automobilska giganta sa kojima država pregovara o ulaganjima u Srbiju.

Čadež je u intervjuu za “24sedam” naveo da su analitičari sve složniji, a privrednici sve zabrinutiji da će posledice ukrajinske krize na globalnom nivou biti znatno veće, dalekosežnije i složenije nego posledice pandemije kovida 19.

Konstatovao je da su najveći problemi svih privrednika i kod nas i u svetu nepredvidivost poslovanja i neizvesnost koliko će sukob trajati, kako će se situacija dalje razvijati, ne samo u kriznom regionu, nego i na globalnim tržištima energenata, sirovina, repromaterijala i gotovih proizvoda, koja su već pretrpela duboke poremećaje.

“Brigu privrednicima ne stvara samo otežani pristup ruskom, ukrajinskom i beloruskom tržištu i potreba da u kratkom roku pronađu alternativna tržišta za plasman proizvoda i nabavku sirovina koje su uvozili iz tog regiona, već i prekidi globalnih lanaca snabdevanja koji prouzrokuju neravnotežu ponude i tražnje, poremećaje u snabdevanju, rekordne stope inflacije na svetskom nivou, povećanje troškova i proizvodnje i trgovina“, naveo je Čadež.

Ukrajinska kriza

Komentarišući posledice ukrajinske krize kazao je da bi se, s obzirom da je EU bila i ostaje naš najznačajniji ekonomski partner, nastavak negativnih kretanja u evropskoj ekonomiji i te kako odrazio na poslovanje srpske privrede i predstavljala bi osnovni rizik za dostizanje projektovanih stopa našeg privrednog rasta.

“Prema preliminarnim podacima za mart o robnoj razmeni sa svetom, privreda Srbije se za sada dobro drži, uprkos svim problemima koje je donela ukrajinska kriza. Iako valja sačekati zvanične statističke podatke o martovskom učinku, prve informacije govore da je, uz značajno povećanje uvoza zbog kupovine energenata i druge robe za državne rezerve, ali i kompanijskih nabavki sirovina i repromaterijala bar za narednih nekoliko meseci, izvoz nastavio trend rasta pre izbijanja rata u Ukrajini i povećan je za gotovo 30 odsto u odnosu na mart prošle godine”, napomenuo je Čadež.

Foto: Reuters

Kada je reč o izazovima u evropskoj, a posebno nemačkoj kao najjačoj autoindustriji, sa kojom su povezani domaći dobavljači, Čadež je rekao da kompanije koje ovde posluju u proteklih mesec i po nisu prijavljivale veće specifične teškoće, osim onih sa kojima se suočava cela privreda i posebno metalski sektor.

„Proizvođači auto-delova za sada na zalihama imaju nešto sirovina i repromaterijala nabavljenih ranije i proizvodnja se uglavnom odvija neometano, ali se oseća izvesno smanjenje starih porudžbina. Pojedine kompanije koje posluju u Srbiji su dosta optimistične, jer očekuju dodatne poslove na novim projektima nakon prestanka rada fabrika u Ukrajini, Rusiji i obustava u Evropi“, rekao je Čadež.

U tom smislu kaže da u nizu pesimističkih scenarija po globalnu ekonomiju i loših vesti koje stižu iz međunarodnog okruženja ništa bolje ne bi moglo da nam se dogodi od potvrde najavljene investicije jednog od dva velika automobilska giganta sa kojima država pregovara o ulaganjima u Srbiju.

"To bi bila sjajna vest i u srećnija i bezbrižnija vremena, a kamoli u ovim okolnostima”, rekao je Čadež.

Uticaj na privredu Srbije

Komentarišući uticaj situacije na energetskom tržištu na privredu Srbije, naveo je da na cene nafte i gasa kao uvoznih energenata ne možemo da utičemo, ali da veruje da će pregovori za gas Srbiji doneti nižu cenu, povoljniju od tržišne. Ono o čemu, kako je istakao, u ime privrede možemo da razgovaramo, jesu cene električne energije iz domaće proizvodnje koje će se, izvesno, povećati.

„Neophodno je naći rešenje koje će posle 30. juna biti prihvatljivo i za industriju da može da plaća i za EPS da može da proizvodi“, poručio je Čadež.

Osvrnuo se i na ukidanje zabrane izvoza žita, brašna i ulja, te ocenio da je to dobro, ali da bi iz ugla privrede bilo bolje da je učinjeno ranije, da su kvote utvrđene za više meseci i da su finalni proizvodi na slobodnom režimu izvoza.

Foto: printscreen

“Mi smo razumeli oprez i potrebu države da, u uslovima povećane međunarodne tražnje, spreči moguće poremećaje na domaćem tržištu i osigura snabdevanje građana i privrede i rezerve za naredni period, ali je naš stav od početka nepromenjen, a to je da se dozvoli slobodan izvoz brašna i ulja kao proizvoda višeg stepena prerade, a do nove žetve pšenice, odnosno berbe kukuruza, omogući izvoz žitarica uz određene višemesečne kvote koje bi država odredila sagledavajući bilanse”, izjavio je predsednik komore.

Inače, PKS je od početka ukrajinske krize uspostavila i info-centar sa najaktuelnijim informacijama bitnim za kompanije izvoznike u Rusiju i Ukrajinu.

Prema izveštajima u kojima se na dnevnom nivou prati situacija, izvoz u Rusiju za sada funkcioniše otežano, jer roba putuje i po mesec dana, ali bi, po rečima predsednika PKS, najgori scenario za naše izvoznike bio da se novim restrikcijama EU prema Rusiji, drumski saobraćaj potpuno obustavi.

Upitan može li privreda da očekuje nove pakete podrške Čadež je odgovorio da je PKS u stalnom kontaktu i sa privrednicima i sa Vladom, pratimo situaciju, i ukoliko se kriza dodatno intenzivira, reagovaćemo, zajednički ćemo procenjivati potrebe privrede i mogućnosti za dodatnim paketima državne pomoći.

„Eventualni paketi državne pomoći ovoga puta bi morali biti mnogo selektivniji od kovid paketa, u skladu sa prethodnom detaljnom procenom najugroženijih segmenata privrede“, smatra Čadež.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.