NAKON POSETE BEOGRADU, JAKO VAŽNA PORUKA AUSTRIJSKOG ŠEFA DIPLOMATIJE: EU mora da pošalje milijarde na Balkan!

Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg poručio da region Zapadnog Balkana što pre mora da oseti evropsko blagostanje

Mora se naći način da ljudi u zemljama kandidatima imaju osećaj da je članstvo u Evropskoj uniji nešto o čemu se ozbiljno misli i što već sada ima konkretne rezultate. Ovaj region mora da se razvija u pravcu evropskog blagostanja.

Ovo je glavna poruka ministra spoljnih poslova Austrije Aleksandera Šalenberga posle sastanaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, na kojem je predstavljen 'non-pejper', kojim Austrija želi da promeni pristupni proces i predlaže ubrzano uključenje zemalja kandidata u 'institucije, politike i fondove EU'.

Korak po korak

Predsednik Srbije posle sastanka sa Šalenbergom rekao je da je austrijskog ministra upoznao sa izazovima sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana na svom evropskom putu.

- Ministar Šalenberg je predstavio 'non-pejper' kojim Austrija želi da sadašnji proces proširenja učini mnogo opipljivijim, ali i kreira mogućnost da se države kandidati postepeno integrišu u politike Evropske unije koje su od koristi za sve njih - saopštio je Vučić posle sastanka.

Foto: Reuters

Aleksander Šalenberg je koautor austrijskog 'non-pejpera' sa ministarkom za evropska pitanja Karolinom Edštadler. Oni se u dokumentu, između ostalog, zalažu za ubrzani pristup zemalja kandidata programima finansiranja EU pre sticanja punopravnog članstva.

To bi značilo deset puta više projekata za Srbiju iz EU fondova u odnosu na sadašnje stanje. Poređenja radi navedimo da je ukupan iznos investicija iz Evropske unije u Srbiju za poslednjih 10 godina 17,4 milijarde evra, dok je Hrvatska kao najmlađa članica EU samo 2020. godine od Unije dobila 10 milijardi evra!?!

O austrijskom predlogu koji bi iz EU fondova desetine milijardi namenio Zapadnom Balkanu govorio je u Beogradu Aleksander Šalenberg na konferenciji za novinare posle sastanka sa ministrom spoljnih poslova Srbije Nikolom Selakovićem. Šalenberg je rekao da je od prvog obećanja u Solunu, na kome su šefovi država EU postavili temelje savremenih odnosa sa zemljama Zapadnog Balkana, prošlo čak 19 godina.

- To je predugo. Naš predlog je da se prema državama regiona, korak po korak iz jedne oblasti u drugu, bilo da je reč o energiji, saobraćaju ili nečem drugom, odnosimo kao prema punopravnim članicama. Govorimo o regionu punom krvavih sukoba, razočaranja, konflikata, a pogledajte gde smo sada... To treba da bude inspiracija zemljama poput Srbije, ali i ljudima u Prištini, Sarajevu. To je jedini pravi put. A Evropa je pravi okvir za tako nešto - objasnio je Šalenberg.

On je naglasio da 'non pejper' nije napravljen zbog sukoba u Ukrajini, ali je naglasio da je napad Rusije izazvao veliki šok, koji se oseća svuda u svetu, pa i ovde.

- Rusija je svojim potezima prešla i izvan same Ukrajine i mogla bi destabilizovati druge prostore. Mislim da je od suštinskog i geostrateškog značaja za EU da sada jasno kažemo da očekujemo da ovaj region Zapadnog Balkana postane van svake sumnje deo Unije, da se ovde sprovede evropski način života. To je najbolja zaštita od destabilizacije - istakao je Šalenberg.

Proširenje važno

Komentarišući austrijski 'non-pejper' i poruke ministra Šalenberga u Beogradu, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže da te poruke jasno pokazuju da su pojedine članice EU prihvatile iskreno činjenicu da će EU biti veća.

- Mislim da ja najvažnija poruka ta da će se u narednim godinama, brzinom koju svako pojedinačno sa Zapadnog Balkana ostvari svojim reformskim i političkim činjenjem, ostvariti proširenje. Što se tiče raznih novih ideja, mislim da je previše novih naziva za nešto što je nova metodologija već donela kao mogućnost ubrzanja. Srbija je jedina na aktivan način tu metodologiju prihvatila i razumela, o čemu svedoči činjenica da smo sve pregovaračke strukture prilagodili novim zahtevima. Sve ćemo saslušati i uvažiti, a naš fokus je na daljoj razradi i primeni nove metodologije - zaključila je Joksimovićeva.