Gaga Antonijević, režiser Dare iz Jasenovca: ZA HRVATSKU BOLEST NEMA LEKA! Svakog dana dobijamo potvrde da su ustaška država!

Reditelj Predrag Gaga Antonijević, čovek koji je snimio "Daru iz Jasenovca", svakako je među najpozvanijima da komentariše suludu zabranu Zagreba predsedniku Vučiću da privatno poseti stratište koje je progutalo nekoliko stotina hiljada Srba. Kako kaže, Hrvatima Vučić smeta i iritira ih i zbog načina na koji vodi i spoljnu i unutrašnju politiku naše zemlje

 

Kako vi vidite ovakav potez Hrvatske?

 - Oni jednostavno i dalje, poput ozbiljnog duševnog bolesnika, stalno pokušavaju da celu tu sliku o njihovim zločinima potpuno promene. Zato im smeta kad se Jasenovac pominje, zato im smeta film Dara iz Jasenovca. To je za nas možda veliko upozorenje ako sutra s tim bolesnicima treba da budemo zajedno u EU. Možemo samo da pretpostavimo šta će oni sve pokušavati i koje će sve ucene dolaziti s te strane da bi se Srbija ili sprečila ili prelomila kako njima odgovora kad bude bilo pitanje ulaska u EU. Tu treba da bude maksimalan oprez. S druge strane, mi znamo da se oni kao beznačajna šaka jada neće pitati mnogo, pitaće se Nemci i Francuzi više od njih, ali bolest je bolest i bojim se da leka tu nema.

Da li je Hrvatska ustaška država?

- Voleo bih da verujem da nije, međutim, svakog dana dobijamo potvrde da jeste. Trebalo bi to političko rukovodstvo, kao predstavnici hrvatskog naroda i neki politički osvešćeni, gornji sloj koji vodi tu zemlju, da bude načisto s tim šta je bilo ustaštvo, šta je bio Jasenovac, međutim, očigledno, to im ne pada na pamet. Šta da očekujete onda od onoga ko je primitivan, zadojen hrvatskim fašizmom, kada im se rukovodstvo ponaša na ovaj način? Zato se bojim da iz dana u dan potvrđuju da je to tako, jer jednostavno svako pominjanje Jasenovca je za njih postao problem. Šta hoće? Da Jasenovac ne postoji?

Jesmo li mi dovoljno činili da se zna za sve što se dešavalo u Jasenovcu?

- Govorio sam kad je bilo priče oko filma Dara iz Jasenovca da smo negde suštinski i sami krivi što se čekalo 75 godina na taj film jer, jednostavno, prethodna srpska rukovodstva iz nekog pristupa dodvoravanja što Hrvatima što jugoslovenskom politbirou i Titu nisu toliko potencirala Jasenovac i nekako se to prećutkivalo. Vučić je jedini koji je hteo i smeo da podrži film o Jasenovcu, dok su se drugi, na ovaj ili onaj način, od toga izvlačili. I očigledno sad i on negde trpi lično zbog toga. Uskraćuju mu elementarna ljudska prava. Trpi posledice zato što je na neki način prvi iz političkog rukovodstva Srbije počeo Jasenovac da naziva pravim imenom.

Možemo li svetu predstaviti svoja stradanja u Jasenovcu?

- Bojim se, sve ide ka tome, da su te karte podeljene Hrvatima. Oni nemaju nikakvu nameru da se suštinski izvine za to što su činili Srbima kroz istoriju. Pa mi smo im državu i napravili, oni su 1918. mogli da budu podeljeni. Između Srbije, koja bi zadržala svoje teritorije u Hrvatskoj koje su bile naseljene Srbima, i nekih drugih, poput Italije... Međutim, kako su nam se zahvalili? Tako što su proterali sve Srbe iz Hrvatske, posle "Oluje" nema više skoro nikog tamo. 

Šta se promenilo nakon filma Dara iz Jasenovca?

- Promenilo se mnogo, očigledno. Evo, vidite koliko ih i dan-danas taj film svrbi i nervira. Na svaki način pokušavaju da ga ospore, ali nema šta da se osporava, sve činjenice u filmu iznete su apsolutno tačno i istorijski. Film je izuzetno snažan, emotivno potresan, to su milioni gledali. Ne možeš da ga proglasiš srpskom propagandom. Problem je očigledno što taj film postoji. I onda se svaka budaletina javi, pa i Zoran Milanović, ovaj narkoman, njihov predsednik, išao je u Jasenovac i odande pljuvao film. Bili bi srećni da film ne postoji, ali tu je, igra u svetu u bioskopima, u Americi kao što nijedan srpski film ranije nije igrao. Bili smo čak 18. na listi gledanosti u celoj Americi, uključujući sve filmove. Videlo se na televiziji u Americi, svuda. Taj film je tu da ostane. E sad, što bi oni voleli da ga nema i da Jasenovac ne postoji ili da mi kažemo da je to bio radni logor, maltene da su ljudi išli tamo kao u vazdušnu banju, to je drugo pitanje.

- Kultura sećanja mora da bude izuzetno bitna, da se mlade generacije tome uče, da neguju sećanje na Jasenovac. Imamo kosovski mit, koji je veoma važan i koji je zavet, ali je važno i sećanje na jasenovačko stradanje, koje je za vreme komunizma ipak bilo potiskivano i nije se kod mladih razvilo. To je naša obaveza.