Vučić naredna dva dana u Briselu, očekivanja od sastanaka mala!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviće u Briselu 17. i 18. avgusta povodom nastavka dijaloga Beograda i Prištine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviće naredna dva dana u Briselu, gde će, razgovarati sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, a potom u dijalogu sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem uz posredovanje EU, pokušati da nađe rešenje za situaciju na KiM, izazvanu odlukom Prištine o preregistraciji vozila i ličnim kartama, ali i sva ostala otvorena pitanja koja su podigla tenzije u južnoj pokrajini i zapretila bezbednosti Srba na KiM

Vučić će najpre sutra razgovarati sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, koji će se zatim odvojeno sastati i sa Kurtijem.

Vučić je, najavljujući sastanak sa Stoltenbergom, u izjavi za novinare, rekao da je taj sastanak jako važan, da će razgovarati i sa izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, i mnogim drugima u Briselu i naglasio da ne zna šta se može očekivati od tih razgovora.

Napomenuo je da je u više navrata imao telefonske rezgovore sa Stoltenbergom i da je dogovoreno da se lično sastanu u Briselu, ističući da je KFOR jedini koji ima mandat za očuvanje sigurnosti i mira na KiM, posebno na severu pokrajine.

U četvrtak će, kako je najavljeno, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak razgovarati sa Vučićem i Kurtijem i pokušati da ostvari napredak u dijalogu Beograda i Prištine.

Prema dosadašnjoj praksi, Lajčak će najpre imati odvojene sastanke sa Vučićem i Kurtijem, da bi potom usledio zajednički sastanak, ali je neizvesno da li će ga biti.

Razgovori u Briselu slede nakon što su, početkom meseca, odlukom Prištine o preregistraciji vozila i ličnim kartama, ponovo podignute tenzije, jer su Srbi sa severa KiM na taj potez Kurtija odgovorili blokadama puteva, uz zahtev upućen i Prištini i međunarodnoj zajednici da se mora primetiti odluka o formiranju Zajednice srpskih opština dogovorena Briselskim sporazumom pre više od devet godina.

Foto: AP Photo/Olivier Matthys

Na molbu pre svega SAD, Kurtijeva vlada odložila je primenu odluke o registarskim tablicama i ličnim dokumentima do 1. septembra, a predsednik Srbije, najavljujući odlazak na razgovor u Brisel, otvoreno je poručio da je skeptičan i da ne očekuje postizanje bilo kakvog dogovora.

Vučić je u ponedeljak poručio da u Brisel ide kako bi pokušao da očuva mir i stabilnost, jer je to njegov jedini cilj, ističući da Srbija nikome i ničim ne preti, već želi samo da obezbedi poštovanje međunardnih pravila i pravnih normi, od Rezolucije UN 1244 do Briselskog sporazuma, koji su važeći, na snazi i moraju da budu poštovani i primenjivani.

"Želimo i o ZSO da pričamo, ali ne tako što će Priština da kaže da ZSO može samo da kupuje samolepljive sličice, da ih lepi u album, da kupuje žvake i da nam neko govori da ona mora da bude u skladu sa tzv. kosovskim ustavom, jer je to besmisleo. Onda nam i ne treba, i svaki građanin može takvu zajednicu na dnevnom nivou da osniva", rekao je Vučić i dodao da je jasno predviđeno Briselskim sporazumom da ovlašćenja ZSO budu mnogo šira nego što ih ima nevladina organizacija.

Uprkos porukama visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Žozep Borelja i Gabrijela Eskobara da se u Brišelu očekuje dalji napredak u razgovorima Beograda i Prištine, argumente za skepsu predsednika Srbije da će do bilo kakvog pomaka u dijalogu doći, daju tvrdnje prištinske vlade da je odluka o reciprocitetu sa Srbijom dogovorena ranijim Briselskim sporazumom i da se o tome neće razgovarati na sastanku 18. avgusta, kao i Kurtijeve "zapaljive" izjave date u međuvremenu.

Kurti poručuje da dijalog u Briselu treba da vodi pravno obavezujućem sporazumu za punu normalizaciju uz obostrano priznanje, uz niz optužbi na račun Srbije koje je izneo poslednjih dana, između ostalog i stranim medijima, ponavljajući tvrdnju da je uticaj Rusije na Beograd veliki i da preti mogucnost "napada" na KiM.

Foto: AP Photo/Geert Vanden Wijngaert

I saopštenje Evropske spoljnopolitičke službe (EEAS) nekoliko dana pred početak razgovora u kojem se pozivaju „obe strane" da odmah prekinu međusobna neprijateljstva i opasne izjave i da postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o punoj normalizaciji odnosa u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine, kome posreduje EU, zahteva klimu koja doprinosi vraćanju poverenja, pomirenju i dobrim odnosima, upućuje na to da Beograd ne može da očekuje od EU ništa osim "podele odgovornosti".

Pitanje je da li će i razgovor predsednika Vučića sa Eskobarom pokazati da su SAD koje su "izdejstvovale" odlaganje odluke Prištine o preregistraciji vozila, spremne da uvaže srpki stav i "pritisnu" Kurtija da primeni odluku o formiranju Zajednice srpskih opština, s obzirom na Eskobarovu poruku da ZSO treba da bude formirana u skladu sa kosovskim ustavom.

Bez obzira na ishod ovih susreta u Briselu predsednik Vučić je i ovaj put ponovio da je uvek spreman da razgovara, na sve teme, jer su mu sigurnost i mir na KiM, posebno na severu pokrajine najvažniji.

Zato će verovatno i razgovor sa generalnim sekretaarom NATO u Briselu biti ovaj put i značajniji od ishoda predstojećeg dijaloga Beograda i Prištine.