SRBIJA IMA NAJNIŽI JAVNI DUG U REGIONU! Mali: Naš zadatak je da pomno pratimo stanje na tržištu!

Ministar finansija i potpredsednik Srpske napredne stranke Siniša Mali reagovao je danas na napise u opozicionim medijima u kojima se navodi da se Srbija ubrzano dodatno zadužuje objašnjenjem da je Srbija zemlja koja ima nivo javnog duga daleko ispod proseka Evropske unije, koja u 2022. godini beleži zaduženje od čak 87,8 odsto BDP-a

- Srpski javni dug u ovom trenutku iznosi 54,8 odsto, što je ubedljivo najbolji rezultat u regionu. Srbija je zemlja koja i u ovoj teškoj godini ostvaruje rast BDP-a, i to 4,3 odsto u prvom kvartalu i 3,9 odsto u drugom kvartalu, a ovo je samo nastavak rasta od 6,4 odsto, kumulativno, iz prethodne dve godine što nas je plasiralo na vrh evropske liste jer smo označeni kao najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Srbija je i jedina zemlja u regionu koja u prvih sedam meseci ove godine beleži budžetski suficit - rekao je Mali.

On je dalje  istakao da je Srbija zemlja koja je nivo nezaposlenosti spustila na 8,9 odsto što je najniža stopa u istoriji i svakako je jedan od najvećih ekonomskih uspeha jer smo, kako je rekao, u 2012. godini beležili stopu nezaposlenosti od 25,9 odsto.

- To znači da je svaki četvrti građanin ove zemlje bio bez posla, ali je sada značajnije to da je Srbija zemlja u kojoj je opozicija u teškoj depresiji od ovih brojki iako bi zadatak svakog ko želi da upravlja ovom zemljom morao biti baš to – privredni rast, smanjenje nezaposlenosti, odgovorna ekonomska politika - poručio je Mali odgovarajući na kritike.

On je dodao da, ipak, razume zašto se kritičari služe praznim kritikama. Zato će, kako je rekao, još jednom objasniti zašto nećemo dozvoliti da se istope ekonomski rezultati teškom mukom postignuti.

- Kredit dobijen od Ujedinjenih Arapskih Emirata namenjen je otplati obaveza koje dospevaju, što znači da se na taj način ne podiže javni dug - rekao je Mali.

Kako je dodao, najveći iznos obaveza dospeva u januaru, aprilu i julu 2023. godine, kada je potrebno obezbediti sredstva u iznosu od oko 2,6 milijardi evra, što je deo ukupnih obaveza koje dospevaju te godine.

- Kao odgovorni domaćini - ističe Mali - A uzimajući u obzir neprevidivo i nestabilno tržište, rast kamatnih stopa na svetskom tržištu i neizvesnost nastavka krize naredne godine, naš cilj je da blagovremeno obezbedimo neophodna sredstva, održimo likvidnost našeg računa i spremni uđemo u jednu od najtežih godina poslednjih decenija uz već obezbedjeno najpovoljnije finansiranje. Zaista, sram nas bilo - ironičan je Mali.

Dalje, kako je naveo, ekonomski znalci koji se bave ovom temom, znaće da razumeju podatak da je prosečna ponderisana stopa na ukupni javni dug Srbije na kraju jula 2022. godine iznosila 2,43 odsto.  

Njima Mali poručuje da bi bilo lepo da osveže svoje informacije o trenutnim cenama zaduživanja.

Konstatujući da je ovih dana i MMF problem te da se kritike kreću na relaciji „zašto nismo-jesmo uzeli kredit“, Mali je rekao da je Srbija sa MMF-om oduvek imala i ima dobru saradnju jer su bili su uz Srbiju u vreme veoma teškog perioda fiskalne konsolidacije i uz njihovu podršku, kako je rekao, smo uspeli da ojačamo naše javne finansije, uspeli da sačuvamo javni dug, pružimo podršku privredi, održimo rast naše ekonomije.

U oktobru, kako je najavio, imamo treću posetu MMF-a u okviru aktuelnog PCI aranžmana, na kojoj će se detaljnije razgovarati o budućoj saradnji. To je, ocenio je, pozitivna vest jer podrazumeva dalju podršku MMF-a u teškom periodu koji predstoji.

- Naš zadatak je da pomno pratimo stanje na tržištu, nastavimo da diverzifikujemo finansiranja optimizujući troškove kamata kao deo efikasne strategije upravljanja dugom i održimo sve postignuto u proteklih nekoliko godina. To ćemo i uraditi, a nivo javnog duga neće rasti, već će nastaviti da bude najniži u regionu - zaključio je Mali.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.