Ivo Visković: Vučićeva poruka pokazuje da se za KiM mora uraditi nešto u korist Srbije

Profesor i diplomata Ivo Visković ocenio je da ton kojim je presednik Srbije Aleksandar Vučić govorio u UN i iznenađujuće eksplicitna poruka koju je poslao pokazuju da se na polju rešavanja kosovskog pitanja konačno mora uraditi nešto sa stanovišta međunarodnog prava i međunarodnih odnosa, a pojavu non pejpera za dogovor Beograda i Prištine kao dodatni pritisak na našu zemlju

- U diplomatiji se sve gleda i ton i govor tela i način na koji je nešto izgovoreno, sa te strane je poslao poruku da smo pri kraju strpljenja i da se konačno nešto mora uraditi sa stanovišta međunarodnog prava i međunarodnih donosa što će ići u korist Srbije - rekao je Visković za Tanjug i dodao da je Vučić pokušajem da izjednači odnose prema Srbiji i odnose prema Ukrajini želeo da ukaže na primenu dvostrukih standarda prema našoj zemlji.

Podsetio je da ono što se kaže na Generalnoj Skupštini ima veliki značaj kao i razgovori koji se vode na marginama centralnog događaja jer je to prilika da se prenese stav, vrlo jasno šta god mislili, da se razjasne stvari, reše nedoumice i dodao da je šteta što zbog smrti kraljice Elizabete nije bilo više ljudi u UN.

- Bilo bi bolje da je takvih susreta bilo i više, ali smrt kraljice je dosta poremitila namere i planove, a znajući našeg predsednika, da nije bilo tako, on bi se sastajao i sa 30 zvaničnika ako je to bilo moguće - smatra Visković.

Kada je reč o pritiscima na Srbiju po pitanju priznanja tzv. Kosova, Visković kaže da i dokument koji se pojavio u medijima sa rešenjem za dogovor Beograda i Prištine, a za koji iz Brisela kažu da ne dolazi od tima koji se bavi dijalogom, predstavlja dodatni pritisak na našu zemlju te podseća da non pejperi služe i da zamagle trag autora.

- On ne obavezuje autora ili autore da kažu da je njihovo, s punim pravom mogu ga i poricati - rekao je Visković i dodao da je teško reći čije su ideje plasirane.

Prema njegovim rečima, ako su to ideje savetnika francuskog presednika i nemačkog kancelara to nije i definitivna pozicija njihovih zemalja ili EU kao celine.

- U tome vidim razlog da se neko iz Brislea buni da se ozbiljne i radikalne ideje po nekim svojim aspektima plasiraju, a da za njih nisu dobili saglasnost svih članica. Naravno unutar EU postoji rivalitet i borba za prestiž kao i u ostalim međunarodnim institucijama - rekao je on i dodao da može da razume i francuskog i nemačkog lidera da smatraju da su oni ti koji treba da pokrenu stvar.

I pored tog razumevanja koje ima kaže da ga ipak čudi način na koji je dokument dospeo u javnost i ocenjuje da se takve stvari rade namerno, da to nije slučano i da se na taj način pravi dodatni pritisak na Srbiju.

- Misilim da su ideje dosta radikalne i da se teško može očekivati da će biti sprovedene i da će EU stati iza dokumenta kao sopstvenog i prihvatiti da ide sa oštrom politkom pritiska na Srbiju da bi dobila ono sto želi - postizanje konačnog sporazuma i međusobnog priznanja - naveo je on.

Dodao je i da nije siguran da će takve stavove deliti sve članice, posebno one koje nisu priznale tzv. Kosovo, ali i to da je sada interesantno da se utvrdi kakva očekivanja možemo imato po pitanju njegove sudbinemora uraditi nešto sa stanovišta međunarodnog prava

Svi testiraju neke ideje, puštaju ih kao probni balon da bi se video na šta Srbija reaguje, šta može da prihvati.

- Zbog toga se, prati svaki nastup naših funckionera i analizira jer je ovo trenutak kada svi žele što jasnije da utvrde šta Srbija može da privati ili ima nameru da prihvati.

Očito da jedna od strana ne pokazuje da želi da napravi kompromis, zato se analzira srpska strana da bi se koliko toliko utvrdilo šta je u realnosti moguće, naveo je Visković.

On ne veruje da će se taj dokument pojaviti kao radni dokument i zaključuje da za Srbiju to nije povoljno rešenje i nemoguće je očekivati da ga prihvati.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.