FILM ŽUTA KUĆA JE DUG SRBIJE PREMA POTOMCIMA I ŽRTVAMA! To je naš način da ne ćutimo!

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin obišao je ekipu filma "Žuta kuća", trećeg u dokumentarno-igranom serijalu "Dosije Kosovo" koji MUP radi u koprodukciji sa Radio-televizijom Srbije i tim povodom rekao da je snimanje ovoga filma dug Srbije prema potomcima i način da se ispriča istina, kako smrti žrtava ne bi bile uzaludne

- Siguran sam da presuda u ovom slučaju nikada neće doći i da cilj Haškog tribunala nije bio da do presude dođe. Ona bi objasnila da su Srbi morali da se bore sa šiptarskim teroristima, a onda kako da objasnite bombardovanje, kako da objasnite NATO agresiju, da su Srbi agresori - rekao je Vulin.

Kako je saopštio, "ovo je naš način da kažemo istinu, naš način da sve te smrti ne budu uzaludne".

- Mi o njima nikada nećemo saznati pravu istinu do kraja, nikada neće dobiti satisfakciju, ni oni ni njihove porodice, pravdom, presudom. Ali, eto, bar nisu umrli uzalud, jer istina o srpskom narodu i tragediji koju su doživeli ispričaće se kroz njihove sudbine - kazao je Vulin.

Da država Srbija nije snimila film o Košarama, kako je naglasio, morali bismo da se zapitamo koliko bi nas znalo šta su Košare, saopštio je MUP.

- Da nismo snimili film o Paštriku, zapitajte se koliko bi nas znalo kakva je herojska borba vođena na Paštriku. Da nismo snimili film o Račku, zapitajte se koliko bi nas znalo šta se stvarno desilo u Račku - upitao je ministar.

Snimanje „Žute kuće“ naš dug prema potomcima

Naglasio je da je snimanje „Žute kuće“ naš dug prema potomcima, prema onima koji će tek doći, dug prema istini, jer samo ona može objasniti šta se zaista dešavalo 1998. i 1999. godine na prostoru Kosova i Metohije, kako je počela i kako se završila NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

- „Žuta kuća“ je priča o užasima, o monstrumima. Žuta kuća je priča sa kakvim zlom su se Srbi borili. Žuta kuća je istina o tome da su Srbi bili ne samo žrtve, nego su morali da se bore, i nisu bili ni zločinci niti su bili željni rata, nego su morali da sačuvaju sebe, svoju decu, a kada to nisu uspevali, onda bi završavali zaklani kao životinje, povađenih organa za prodaju - istakao je ministar.

Prema njegovim rečima, Žuta kuća je naš način da ne ćutimo, jer svako ćutanje nam se vrati tako što se ponovi.

- Oni koji su ćutali o Jasenovcu dočekali su da se desi Oluja. Ne smemo ćutati o „Žutoj kući“ da nam se ne desi neka nova „Žuta kuća“ - poručio je ministar policije.

On je naglasio da Srbi imaju pravo na istinu i zahvalio se Radio -televiziji Srbije i ekipi koja radi na snimanju filma na upornosti i strpljenju da se istina o našem narodu i njegovom stravičnom stradanju u borbi sa šiptarskim teroristima i zlom koje hoće da istrebi srpski narod na prostoru Kosova i Metohije sačuva.

Autorka serijala Slađana Zarić objasnila je da je snimanje filma „Žuta kuća“ u završnoj fazi i predstavlja ekranizaciju izveštaja nekadašnjeg izvestioca parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima i zločinu počinjenom 1999.

- Ceo film i snimljene dramatizacije zasnivaju se i na izveštaju UNMIK-a iz 2003. godine, koji sadrži izjave svedoka, pripadnika albanske nacionalnosti koji su direktno ili indirektno učestvovali u transportu Srba sa Kosova u Albaniju - rekla je Zarić.

Napomenula je da podaci koji posle više od 20 godina stoje i govore o dešavanjima nakon 15. juna 1999. godine pokazuju da je na prostoru Kosova i Metohije stradalo 1.200 ljudi, najveći broj pripadnika srpske nacionalnosti.

Objasnila je da se sudbina oko 350 ljudi ni danas ne zna i da je jedna od tragičnih sudbina koja je mogla da zadesi te ljude trgovina organima u raznim logorima koje je UČK formirao na prostoru Albanije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Radio-televizija Srbije u zajedničkoj produkciji rade serijal dokumentarno-igranih filmova „Dosije Kosovo“, koji se bavi hronologijom dešavanja i sudbinama civila i pripadnika policije na Kosovu u periodu od 1998. do 2001. godine.

U okviru serijala do sada su snimljena i emitovana dva dokumentarna filma - prvi koji pokriva događaje koji su se desili u periodu od marta i aprila, kada su krenuli oružani sukobi između terorističke UČK i prvenstveno, snaga policije, pa do kraja septembra 1998, a drugi film je istina o dešavanjima u Račku početkom 1999. godine.