BRNABIĆ U BERLINU! Premijerka stigla na Samit, dočekao je kancelar Šolc

Premijerka Srbije Ana Brnabić stigla je jutros na Samit Berlinskog procesda gde ju je dočekao nemački kancelar Olaf Šolc

Brnabić predvodi delegaciju Srbije na samitu na kome će biti potpisana tri sporazuma koja bi trebalo da podstaknu povezivanje Zapadnog Balkana u zajedničko tržište.

Samit će otvoriti Šolc, a na njemu će učestvovati i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kao i lideri zapadnobalkanske šestorke.

Pored izlaganja na uvodnom sastanku, Brnabić će govoriti i na tri radne sesije, koje se tiču "Regionalne saradnje i regionalnog zajedničkog tržišta", zatim "Sigurnosti snabdevanja energijom i transformacija", kao i na skupu posvećenom "Budućnosti Berlinskog procesa".

Na marginama samita kojim nemački kancelar Olaf Šolc želi da oživi Berlinski proces, koji je 2013. inicirala njegova prethodnica Angela Merkel sa ciljem približavanja Zapadnog Balkan Evropskoj uniji, premijerka Brnabić, sastaće se s britanskim ministrom spoljnih poslova Džejmsom Kleverlijem.

Planiran je i susret premijerke sa predstavnicima Foruma mladih i Foruma civilnog društva, kao i sastanak s nemačkim privrednicima u organizaciji Odbora za istok nemačke privrede i Skupštine nemačkih privrednih komora.

Ovogodišnjem samitu su prethodile konferencije ministara unutrašnjih poslova, zatim šefova diplomatija, te ministara energetike.

Ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok, posle susreta sa svojim kolegama iz zemalja učesnica Berlinskog procesa, krajem prošlog meseca, najavila je da predstoje "istorijski koraci" koji će biti sprovedeni kroz najavljeno potpisivanje tri sporazuma - o omogućavanju putovanja uz ličnu kartu u regionu Zapadnog Balkana, međusobno priznavanje fakultetskih diploma i stručne spreme - lekare, stomatologe i arhitekte - odnosno deficitarna zanimanja.

Foto: informer.rs

Berlinski proces je pokrenut skupom na najvišem nivou koji je na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke, održan u Berlinu 28. avgusta 2014. godine. Cilj Samita bio je postizanje zajedničkog dogovora o jačanju regionalne saradnje na ZB .

Posle samita u Berlinu, održani su samiti su održani i u Beču 2015, Parizu 2016, Trstu 2017, Londonu 2018, Poznanju 2019, Sofiji 2020, virtuelno i Berlinu 2021, virtuelno.

U Berlinski proces su 2019. godine uključene Grčka i Bugarska, tako da Proces sada obuhvata 16 učesnica: Crnu Goru, BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju, Srbiju, Nemačku, Austriju, Francusku, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljsku, Grčku, Bugarsku, kao i privremene institucije samouprave u Prištini.

Najznačajniji dosadašnji rezultat u okviru Berlinskog procesa je, između ostalog, uspostavljenje Regionalne kancelarije za saradnju mladih, sa sedištem u Tirani, po ugledu na nemačko-francuski model.

Takođe, osnovana je i Transportna zajednica u jugoistočnoj Evropi, sa sedištem Sekretarijata u Beogradu, koji je počeo sa funkcionisanjem septembra 2019. godine. Osnovan je i Komorski investicioni forum zapadnog Balkana (KIF), sa sedištem u Trstu, koji predstavlja i zastupa interese oko 350.000 kompanija.

Foto: P. Vučković

Tokom Drugog Digitalnog samita Zapadnog Balkana, koji je održan u aprilu 2019. godine u Beogradu, potpisan je "Sporazum o snižavanju cena usluga rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama u regionu ZB", što je verovatno i najopipljiviji rezultat Berlinskog procesa za građane u regionu.

Takođe, jedan od primera uspešne saradnje na ZB, nevezane za sam Berlinski proces je i zvanično pokretanje Fonda za Zapadni Balkan, septembra 2017. godine, namenjenog razvoju saradnje civilnog društva.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.