Nebojša Bakarec: Odgovor Đilasu - Savski most izgradili nacisti!

Pre deset dana, sam napisao autorski tekst, reakciju na autorski tekst g. Đilasa, objavljen na sajtu „Nova.rs“ 4.11.2022. Čudi me da g. Đilasu treba 10 dana da reaguje. Razumem, on prvo prebrojava milione, a ostalo može da čeka.

Čudi me upornost sa kojom g. Đilas gura svoj „program“ i neistine u vezi Savskog mosta, već 4 godine. Da li je moguće da nema ništa konstruktivno da ponudi Beograđanima, izuzev neistina o mostu, i sprečavanja gradnje novog mosta? Ne mogu da odgonetnem zbog čega je g. Đilas toliko zaljubljen u stari nacistički most? Građani su g. Đilasu, dva puta rekli šta misle o njegovom programu za Stari savski most. Na izborima 2018. i 2022. godine,  program g. Đilasa, građani nisu podržali. Oba puta smo mi iz SNS u Beogradu, do nogu potukli opoziciju! Građani su podržali program SNS i Aleksandra Vučića. Građani su na izborima 2018. i 2022. glasali za to da se gradi novi savski most. G. Đilas računa na to da su Beograđani zaboravili da su nacisti izgradili Savski most, i računa na to da su razvili nekakav sentiment prema mostu koji su igradili fašisti. Greši g. Đilas. Radi se o tome da se g. Đilas i njegova stranka protive apsolutno svemu što rade vlasti Beograda, Srbije, ali i Novog Sada. Tako grad Novi Sad, započinje gradnju novog mosta preko Dunava, a tome se bezrazložno protivi kompletna opozicija, uključujući i stranku g. Đilasa.

1. G. Đilas uporno krije činjenicu da su Savski most izgradili nacisti u doba okupacije Beograda 1942. i nazvali ga "Princ Eugen Brücke". Stoga taj most jeste nacistički, i to nije nikakva uvreda Beograđanima. Uvredu Beograđanima predstavlja činjenica da je Đilas unesrećio Beograd, dok je 5 godina bio najgori gradonačelnik Beograda u istoriji. Tada su kompanije g. Đilasa, za devet godina, koliko je g. Đilas obavljao tri državne funkcije – direktora kancelarije predsednika republike, ministra za NIP i gradonačelnika, „zaradile“ i „stekle“ 619 miliona evra poslovnog prihoda! O tome g. Đilas ćuti.

2. G. Đilas uporno obmanjuje javnost da je most koji su izgradili fašisti „simbol otpora Beograđana fašizmu“. Kako most koji su izgradili nemački nacisti, može da bude „simbol otpora fašizmu“? Nikako! Taj most može da bude simbol nemačkog nacističkog inženjerstva i ništa više. Beograđani su decenijama stari savski most zvali Nemački most. Zbog toga što je bio najveći simbol nacističke okupacije, vidljiv iz svih delova grada, bio je omražen kod Beograđana od prvog dana. G. Đilas uporno krije činjenicu da je Stari savski most neadekvatan, da ima samo dve trake, gde se preklapaju automobilski i tramvajski saobraćaj. Preuzak je, dotrajao, zastareo. Most je jako malog kapaciteta, i mora biti zamenjen novim mostom odgovarajućeg kapaciteta. Takođe, nacisti su most gradili brzo, na drvenim šipovima, što ga danas, 80 godina kasnije čini nesigurnim za saobraćaj.

3. G. Đilas uporno ponavlja neistinu, bajku, antiistoriju, o tome kako je most sačuvao Miladin Zarić. „Istina“ g. Đilasa o ovoj temi, se svela na 12. epizodu TV serije „Povratak otisanih“ iz 1978. godine. Svoje „argumente“ o starom savskom mostu, kako je to „simbol antifašizma u Beogradu“ g. Đilas izvlači iz fikcije, iz scenarija Dragana Markovića. Scenario nije zasnovan na istorijskim činjenicama, već na romantiziranoj fikciji scenariste. I odatle je g. Đilas „prepisao“ svoj „program“ o mostu. Scenarista serije, je za potrebe serije (što je njegovo pravo), izmislio, tačnije, ponovio izmišljotinu da je Stari savski most, spasao Miladin Zarić. Deminiranje mosta je složen, i opasan postupak, koji su mogli da obave samo stručni i iskusni demineri – ruski, u ovom slučaju. Most je spasen vojnom akcijom i sa kopna i sa Save, zbog toga što su ga čuvale nemačke trupe. Deminiranje nije mogao da obavi neuki i neobučeni amater Miladin Zarić, „ašovčićem“, kako glasi bajka iz „Otpisanih“, jer nije imao ni znanja, ni alata, i sigurno bi ga likvidirali nemački vojnici. Bajke su bajke uvek, čak i kada ih ponavlja g. Đilas, a istorija je istorija. Kako g. Đilas ne voli Ruse i Rusiju, i želi da im uvede sankcije, onda prikriva činjenicu da su Rusi spasli Stari savski most.

4. Šta kaže istorijska nauka o tome ko je spasao most? Istorijske činjenice govore da su most spasle specijalne ruske jedinice, tačnije demineri i mornari Sovjetske dunavske flotile. Oni su, i pored žestokog otpora Nemaca, došli do mosta i presekli sve kablove koji su vodili do eksploziva. Postoji članak iz lista „Politika“ objavljen 20. oktobra 1964. u kome je jasno opisano kako je zaista došlo do spašavanja mosta i ko je sve poimence tu učestvovao od ruskih oficira i mornara. U tom Politikinom intervjuu sa Aleksejom Aleksejevičem Matuškinom, članom vojnog saveta Dunavske flote SSSR, pomenuta je i velika priča o spasavanju Starog savskog mosta. Most su spasle posade iskusnih ruskih deminera, koji su sa reke prišli mostu vojnim brodovima ruske dunavske flotile, popeli se ispod konstrukcije i demontirali silan ekspoziv postavljen po stubovima i nosećoj konstrukciji savskog mosta. Zbog svog herojskog čina mnogi sovjetski mornari su odlikovani našim visokim odlikovanjima. Zbog zasluga za spasavanje Savskog mosta i njegovo razminiranje kapetan druge klase Crvene armije Grigorij Ohrimenko postao je narodni heroj Jugoslavije, a kontraadmiral SSSR Aleksej Matuškin je odlikovan Ordenom zasluga za narod.

5. G. Đilas zamenjuje teze. Optužio sam i njega i DS da za 13 godina koliko su upravljali Beogradom, nisu ni započeli metro. A mogli su to i u onih pet godina koliko je g. Đilas vladao Beogradom. A nisu počeli gradnju metroa ni za 5, ni za 13 godina. Nije g. Đilas bio sposoban ni za mnogo manja ostvarenja. Na primer, g. Đilas je predstavio projekat fontane na Slaviji, ali nije bio sposoban da ga ostvari. G. Đilas je predvideo gradnju spalionice na deponiji u Vinči, i rešavanje problema deponije, ali nije bio u stanju da to sprovede u delo. Sve smo to izgradili, mi naprednjaci.

6. G. Đilas se uzda u kratko pamćenje. I on, i njegovi prethodnici su želeli da grade lažni metro, laki šinski sistem. Od 2008. do 2013. godine, opozicija je uvek glasala protiv svih tih Đilasovih odluka o metrou. Ako to nije tako, što g. Đilas ne pokaže zapisnike, za koje tvrdi da kažu suprotno?

7. Most na Adi jeste izgrađen na pogrešnom mestu, i nisu urađene adekvatne pristupne saobraćajnice. Te saobraćajnice smo izgradili mi naprednjaci. Lepo je što g. Đilas konačno priznaje da je most, bez pristupnih saobraćajnica koštao enormnih 161 milion evra.

8. G. Đilas u svom odgovoru ne objašnjava šta je hteo da kaže kada je rekao da treba graditi most ISPOD Kalemegdana, i ISPOD Pančevačkog mosta? Šta je g. Đilas hteo da kaže? O tome ćuti. G. Đilas treba da objasni šta je njegov mašinski mozak želeo da kaže.

9. G. Đilas opet zamenjuje teze, i podmeće nešto što nisam rekao o izborima u Beogradu. Rekao sam sledeće: „Što je babi milo, to joj se i snilo. Da li će biti izbora u Beogradu, samo godinu dana pošto je SNS do nogu potukao opoziciju, videćemo. Na tim izborima SNS bi još ubedljivije potukao opoziciju. SNS je uvek za izbore, ali se takva odluka donosi u skladu sa interesima građana i države, a ne u skladu sa interesima SNS, ili hirovima g. Đilasa“. Dakle, SNS  je spreman za izbore uvek – i 2023. i 2024…. i na svim tim potencijalnim izborima SNS će do nogu potući opoziciju. Tačka.

10. G. Đilas se pravi Toša, kad kaže da ne zna šta je to kumulativni dug Beograda, u iznosu od 1,18 milijardi evra, koji je on ostavio Beogradu, pošto je smenjen sa vlasti. Kumulativni dug Beograda je ukupan dug grada Beograda, gradskih preduzeća, beogradskih opština i njihovih opštinskih preduzeća. Kada gradska preduzeća, beogradske opštine i njihova opštinska preduzeća, nagomilaju dugove, kao u Đilasovo doba, kada ne vraćaju te dugove, kao u Đilasovo doba, te dugove je na kraju dužan da plati grad Beograd. To je i bio slučaj, mnogo puta, posle Đilasove smene. Na primer, grad Beograd je morao da plati desetine miliona evra sudske odštete, roditeljima dece koja su išla u vrtiće u Đilasovo doba, kada je g. Đilas nezakonito povisio cene u vrtićima. Takođe, Đilasov Bastać, kao predsednik opštine Stari grad, koja je bila osnivač preduzeća „Poslovni prostor opštine Stari grad“ je sve vreme svoje vlasti u toj opštini, vodio politiku neplaćanja poreza na ogromnu imovinu koju je opština imala u vlasništvu. Te ogromne dugove (otprilike oko 300 miliona dinara) je na kraju platio grad Beograd.

G. Đilas je u žurbi, dok je brojao silne milione evra, napravio mnoge gramatičke, matematičke i logičke greške u tekstu. Da ga podučim. G. Đilas kaže da Beograđani most koriste 75 godina, tj. kaže da je most izgrađen pre 75 godina. I vrapci na grani znaju da je most građen i završen 1942. godine, dakle pre 80 godina. Znaju i vrapci dživdžani, ali ne zna mašinski mozak. Ne piše se „gardnju“ već „gradnju“! Ne piše se „čijii“ već „čiji“. Đilasova rečenica: „Izgled mosta komisija na čelu sa predsednikom SANU Nikolom Hajdinom“ nema nikakav smisao. Šta je g. Đilas želeo da kaže? G. Đilas pominje, piše reči: „kumulutavni dug Beogarda“ i kaže da ne razume šta je to. Ni mi ne razumemo šta je to „kumulutavni dug Beogarda“. Postoji agencija za obezbeđenje koja se zove „Beogard“. „Kumulutavni“ dug je šta? Šta je g. Đilas hteo da kaže? I na kraju savet g. Đilasu - kada pišete neki tekst, kao ovaj odgovor meni, usredsredite se, koncentrišite se samo na to. Nemojte raditi dva posla u isto vreme. Znam da je brojanje 619 miliona naporno, a još je napornije praćenje 53 računa u inostranstvu, u 17 zemalja. Kada površno pristupate pisanju odgovora meni, budite sigurni da ću pronaći sve vaše logičke, matematičke i gramatičke greške, i rastrgnuću vas svojim argumentima. Kao što je sada slučaj.

Sa radošću obaveštavam g. Đilasa da je prošle nedelje usvojen Zakon o zajmu za novi savski most, u iznosu od 80 miliona evra. Novi most će ukupno koštati 94 miliona evra. Novi most će imati potreban kapacitet, 6 traka, biće širok 25 m, i ispunjavaće sve arhitektonske, tehničke, saobraćajne i ambijentalne zahteve. Beograđanima je potreban novi savski most. Da još nečemu podučim g. Đilasa. Ideja o izmeštanju starog savskog mosta, nije ideja ni sadašnjih vlasti Beograda, niti Srbije. To je ideja vlasti Beograda i gradonačelnika Branka Pešića još iz 1966. i 1968. godine. I svi planovi, od tada predviđaju gradnju novog, odgovarajućeg mosta. I mi naprednjaci ćemo izgraditi taj novi most. Živela Srbija!