SRBIJA IMA JEDAN OD BOLJIH REZULTATA U EVROPI! U leđa nam gledaju moćne evropske zemlje poput Nemačke, Italije, Velike Britanije...

Kumulativni rast srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2019. do 2022. godine iznosio je 13,7 odsto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi, istakao je danas ministar finansija Siniša Mali, reagujući na objave u pojedinim medijima poslednjih dana o rastu prošlogodišnjeg BDP-a u Srbiji u odnosu na region

Mali je na svom Fejsbuk profilu naveo da je u istom periodu kumulativni rast BDP-a u Nemačkoj iznosio 1,5 odsto, u Italiji 1,3, Velikoj Britaniji 1,1 odsto, Švajcarskoj 5,1, Austriji 3,8, Grčkoj 6,5, Crnoj Gori 6,6, Albaniji 10,3 odsto, u  Hrvatskoj 13,6 odsto, Rumuniji 11,3, Bosni i Hercegovini, 11,1, Bugarskoj 10,8 procenata, što prema njegovim rečima znači da je srpska privreda rasla više nego privrede ovih zemalja u najtežem periodu krize.

- Ako Nemačka, jedna od najjačih svetskih ekonomija, u 2022. godini beleži realni rast BDP-a od 1,9 odsto, licemerno je kritikovati usporavanje rasta BDP-a Srbije, koja nikada u prethodnim decenijama nije spremnije dočekala nijednu krizu - naveo je ministar finansija.

Dodao je da razmere aktuelne krize izazvane svetskim nestabilnostima dovoljno oslikava činjenica da su još prošle godine evropske zemlje uveliko klizile u recesiju, dok je Srbija, uz neminovno usporeni rast, beležila svoje lokalne rekorde u nivou plata, penzija, investicija.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Ministar Mali je istakao da Srbija ima istorijski najnižu stopu nezaposlenosti od 8,9 odsto, rekordan priliv stranih direktnih investicija od četiri milijarde evra, veće plate i penzije, veću minimalnu zaradu.

Takođe i da penzionerima sa januarskim čekovima stiže i dodatno povećanje, što će, uključujući i prethodno povećanje od novembra, značiti kumulativnu povišicu od 20,1 odsto.

Povodom kritike profesorke Danice Popović, koja kaže da je stopa od 2,5 odsto prosečna stopa ispod koje zemlja „u normalnim vremenima ne bi trebalo da raste“, Mali kaže da je Popović sama sebi odgovorila, ali da svet već tri godine ne funkcioniše u udžbeničkim uslovima i da su "ovo sve osim normalnih vremena".

Mali navodi da se nosimo sa krizom koja traje duže od energetski generisanih ekonomskih problema, od 2020. kada je započela kovid kriza zamrzavanjem ekonomskih aktivnosti sa dalekosežnim posledicama na sve druge parametre važne za sveukupne rezultate.

- Kažete i da od visokog rasta od sedam odsto iz 2021. „ništa nije ostalo“. Ne znam šta je ostalo u knjiškom lamentiranju, ali znam šta je ostalo na terenu, tamo gde smo, svakodnevno, sa građanima Srbije - naveo je ministar Mali, navodeći da zna koliko se borilo da se od BDP-a koji je u 2012. godine iznosio 33,7 milijardi evra, dođe do oko 60 milijardi evra u 2022. godini.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

- Znam i koliko ćemo se još boriti da zadržimo dobre rezultate i da ljudima u Srbiji obezbedimo dostojan i kvalitetan život. Znam i da ćemo nastaviti da povećavamo plate i penzije, da gradimo nove auto-puteve, da gradimo bolnice, škole i vrtiće, naučno-tehnološke parkove - istakao je on.

Mali je kazao i da se zato neće dozvoliti repriza godina u kojima su političari bili na prvom mestu, te da su to danas građani Srbije i poručio da će Srbija zbog njih ostati rekorder.