AMBASADOR ĐURIĆ EKSKLUZIVNO ZA KOSOVO ONLAJN: Srbi na KiM Božić su dočekali i više nego u suzama!

Šta je ovaj srpski pravoslavni Božić na Kosovu* do sada otkrio o politici Kosova i legitimnosti naše brige za položaj našeg naroda tamo:

- Dva srpska dečaka iz enklave Štrpce (11 i 21 godina) upucana su u očigledno etnički/rasno motivisanom zločinu iz mržnje koji je na srpski Badnji dan počinio aktivni i nagrađeni pripadnik Kosovskih bezbednosnih snaga (visoko militarizovana snaga, jednostrano transformisana u vojska protiv međunarodnog prava, postojećih sporazuma i protiv javnog saveta SAD, NATO-a, itd.), koga je od tada pritvorila KP;

- Dodajući uvredu povredi, zvaničnici Kurtijeve vlade, iako su potpuno svesni okolnosti napada i etničke pripadnosti žrtava, pokušali su da „kontrolišu političku štetu" (ili još gore, bili su toliko zaslepljeni šovinizmom) tako što nisu ni na pravi način osudili napade nepriznavanjem etničke pripadnosti žrtava, što je bio jasan motiv napada. Umesto toga, cinično su etiketirali decu-žrtve „dva državljana Kosova" (Kurti), „hrišćanskoslovenski kosovari" (Kusari-Lila) itd.

- Aljbin Kurti, i jedan broj visokih zvaničnika koji se toliko lažno ponose u javnosti - ne time što su „Kosovci" već svojim albanskim pasošima, ističući albanske zastave u Prištini na svim mogućim mestima i prilikama (nisam siguran da je većina Albanaca svuda podjednako ponosni na takve sunarodnike, a nije da nemamo, i istorijski nismo imali u svojim redovima mnogo takvih pojedinaca na koje bi se „ponosili") - time su demonstrirali ili politički kukavičluk ili opet beskoristan toksični cinizam prema nevinoj deci i zle namere, ili oboje;

- U odvojenom etnički/rasno motivisanom incidentu još jedan mladić kosovski Srbin brutalno je pretučen u selu Klokot, od najmanje osam napadača dok se vraćao sa srpske božićne mise;

- Kurtijeva vlada se angažovala u aktivnom pokušaju da iskrivi sliku o prirodi oba ova napada (i, kako je primećeno, zloupotrebila je svoje sposobnosti za sprovođenje zakona i obaveštajne službe u tom procesu);

- Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (čije je sedište u manastiru Peć na Kosovu i tako je od 13. veka) prvi put u istoriji je nasilno onemogućen da uđe na Kosovo, poseti hrišćane uoči Božića i ode svojoj kući (tako što su ga Kurtijevi zvaničnici bukvalno odbili sa prelaza otvorenog pre nekoliko godina uz podršku EU i SAD da bi se olakšalo putovanje). Kasnije, nekoliko dana kasnije, i nakon međunarodnog protesta, hrišćanskom vođi i čoveku mira koji je mnogo poštovan izvan srpske crkve (i njemu, zajedno sa srpskim pravoslavnim hrišćanima kojima su uskraćene osnovne lične i verske slobode), rečeno je da je „dobio dozvolu „da ode na svoje mesto. Međutim, ne bez napomena iz „MIP Kosova" da je to urađeno „na zahtev ministra Kurtijeve vlade" kojeg je Kurti, u najboljem maniru Miloševića, postavio da „predstavlja" Srbe na Kosovu, umesto da oni za koje su glasali;

- Lideri niza susednih zemalja osudili su ovakav razvoj događaja. Američki izaslanik na terenu osudio je napade, podržao pravo srpskog patrijarha da bude na Kosovu i prisustvovao je juče liturgiji u jednom srpskom manastiru. EU je osudila napade preko izaslanika na terenu i u Briselu (iako u pomalo prigušenom i dvosmislenom tonu), ali je vidno izostala takva reakcija izvesnog visokog spoljno-bezbednosnog zvaničnika EU, inače veoma brzog da proziva ugrožene kosovske Srbe. On je to uradio bez čvrstih dokaza u nedavnom, čak ni približno strašnom slučaju - "kaskaderska bomba" bačena na policiju EULEKS-a bez posledica po bilo koga, vrlo verovatno kao napad lažnom zastavom;

- Kurtijeva vlada sada vozi Kosovo u prošlost koristeći brzu traku na mnogo načina. Tokom protekle godine (i to nimalo bez slučajnosti - tačno od februara 2022.) preduzela je niz nepromišljenih i eskalacionih poteza:

a) Kurti se više puta javno odricao Briselskog sporazuma - osnovnog sporazuma o normalizaciji odnosa na kome se zasniva ne samo sadašnja stabilnost već i budući izgledi za normalizaciju odnosa. Bio je toliko drzak da je izjavio ispred sedišta vlade velike evropske zemlje da zapravo nikada nije nameravao da se povinuje pravno obavezujućem stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Otvorenim torpedovanjem Briselskog sporazuma postigao je naizgled nemoguće - da u isto vreme destabilizuje situaciju na terenu i razbije mirovni proces;

b) Vlada Kosova se angažovala u aktivnom razbijanju Briselskog sporazuma otpuštanjem regionalnog komandira policije kosovskih Srba - šefa strukture koja obezbeđuje osnovnu bezbednost više od jedne decenije;

c) Kosovske paravojne strukture su pod maskom „kontrole granice", opasno provokativno, jasno kršeći član 9 Briselskog sporazuma i Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma iz 99. kojim su okončana velika neprijateljstva, izgradile sedam novih paravojnih baza u na severu Kosova, koju čini Srpska većina, stvarajući i akutno i hronično povećanje tenzija;

g) sprečio Srbe da učestvuju na referendumu o reformama pravosuđa koje je zahtevala EU;

e) sprečio Srbe da učestvuju na opštim izborima, protivno zahtevu javnosti i negodovanju SAD, OEBS-a, UN, zemalja Kvinte itd;

f) sprečio etničke manjine da učestvuju na izborima za manjinske savete, ponovo se direktno kandidujući protiv demokratskih principa, čime je Kurtijev princip - "suverenitet" iznad demokratije ponovo vidljiv na vidiku;

g) u nizu izuzetno opasnih poteza u više navrata pokazivali mišiće slanjem monoetničkih jedinica specijalne policije na područja sa srpskom većinom da nasilno donose različite jednostrane (a ponekad i nezakonite) mere i politike;

U ključnom trenutku evropske i svetske istorije, Kurti je za svoj politički račun (ili možda ne samo za svoj - pogledajte šta kažu lideri dve velike opozicione stranke kosovskih Albanaca o poreklu njegove agende) destabilizovao region koji je tako krhak, u čijem oporavku i punoj integraciji u evroatlantsku zajednicu sa tolioko žara učestvuje Evropa.

Vođenje vlasti u multietničkom društvu (ipak, iako je većina Srba već posle rata proterana sa Kosova i nikada se nije vratila) bazirajući svoju politiku na etničkom nacionalizmu i ideologiji 'krvi i tla', vodi upravo takvim ishodu. I mnogo gore od ovoga.

- Najnovija dešavanja su samo simptom. Kosovo se sve dalje udaljava od demokratije, a sam Kurti svaki dan potvrđuje da je najbolji učenik režima protiv kojeg smo stajali tokom devedesetih.

- Nešto mora da se uradi. Ovaj Božić nas je još jednom podsetio - u pitanju su nevini ljudski životi (ponekad i životi dece). Tako je  u pitanju i budućnost čitavog jugoistočnog krila Evrope.

Kurtov san da klinički iskoristi tragediju u Ukrajini (koja, inače, podržava teritorijalni integritet Srbije uključujući i Kosovo, a čiji teritorijalni integritet Srbija nedvosmisleno podržava) da gurne Srbiju na drugu stranu aktuelnih evropskih i globalnih političkih i etička linija razdvajanja će nesrećno propasti. Svi vidimo kroz njegovu šemu. Srbija će nastaviti da traži mir i da bude spremna da zaštiti svoj narod ako zatreba.

Predsednik Vučić (za koga i sa kojim već dugi niz godina radim na raznim funkcijama) ima i jedinstvenu ambiciju da promeni na bolje celokupnu paradigmu odnosa Srba i Albanaca (kao dva najbrojnija naroda u regionu).

Da bi se vratila za sto, Kurtijeva vlada mora biti sankcionisana zbog svog neredovnog ponašanja od strane međunarodne zajednice i pojedinačnih vlada. Došlo je vreme da se to učini odlučno i bez oklevanja koristeći sva raspoloživa politička i ekonomska sredstva. Kosovo mora da se vrati na kolosek sprovođenja postojećih sporazuma, da se ponovo izgradi poverenje u dijalog koji je razbio i da se gleda u budućnost umesto u prošlost.

Predstojeća poseta regionu američke delegacije na visokom nivou koju predvodi NJ.E. Savetnik Derek Chollet je više nego dobrodošla prilika za upravo korak u tom pravcu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.