Simić za Dojče vele: Srbi na Kosovu i Metohiji se suočavaju sa institucionalnim nasiljem vlade Aljbina Kurtija

Potpredsednik Srpske liste Igor Simić kaže da i nakon 15 godina od proglašenja nezavisnosti, Srbi na Kosovu žive nikad gore i pod nikad većim institucionalnim pritiskom koji dolazi od Vlade Aljbina Kurtija koja ne poštuje i ne primenjuje ništa što je potpisano.

 

Potpredsednik i portparol Srpske liste na Kosovu Igor Simić u intervjuu za Dojče vele je govorio o aktuelnoj situaciji Srba na Kosovu i konceptu Srpske liste i mnogim drugim temama.

Prošlo je 15 godina od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Kako Srbi danas žive ovde i kako Vi vidite tu situaciju?

Prošlo je 15 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova a stvari su na terenu nažalost sve gore, političko-bezbednosne prilike za Srbe bilo da su južno ili severno od Ibra su sve gore pre svega zbog političkih pritisaka koji dolaze iz Prištine. Pre 15 godina smo imali netrpeljivost između Srba i Albanaca, a sada imamo pritisak nad srpskim narodom od strane kosovskih institucija i Vlade Aljbina Kurtija od samog dolaska na vlast. Jedna rečenica najbolje oslikava ovu situaciju "Institucionalno nasilje i pritisak koji se sprovodi nad srpskim narodom".

Da li postoji šansa da se Srbi vrate u institucije koje su napustili pre šest meseci?

Ovo pitanje pre svega treba razjasniti. Izlazak Srba iz institucija nije akcija već reakcija na sve ono sa čim smo se suočavali u prethodnom poriodu. Mi smo više puta na različitim nivoima, preko predsednika Srpske liste koji je tada bio ministar u Vladi, do nas poslanika, gradonačelnika, apelovali na lidere kosovskih institucija i na Vladu Aljbina Kurtija da prestane da instrumentalizuje institucije koje su de fakto okupirali i koriste ih za sprovođenje nekih ciljeva koji su protivni interesima našeg naroda. Upozoravali smo i Međunarodnu zajednicu, to nije način da se rešavaju otvorena politička pitanja , da je primena Briselskog sporazuma pre svega kada je u pitanju formiranju ZSO potrebna kako bi se Srbi osećali bezbednije, zaštićenije, sigurnije. Na sve to nismo dobili nikakav odgovor. Izlazak iz institucija je bila potreba da se čuje vapaj srpskog naroda zbog problema sa kojima se suočavamo na terenu kako bi neko i u Prištini i u Briselu shvatili da Srbi ne mogu i ne žele da trpe ono sa čim su se suočavali. Početak ove godine nije obećavajući. Mi smo nažalost na Badnji dan imali pokušaj ubistva srpskog dečaka i mladića u Gotovuši, nakon toga pucanje na Miljana Delevića, hapšenje naših ljudi često bez ikakvih dokaza koji se po pravilu drže po nekoliko meseci u pritvoru nakon čega se samo puste anjihove porodice budu totalno uništene. Nažalost, ono što mene brine nakon ovih 15 godina jeste da smo probleme imali i u prošloj godini ali se oni nastavljaju i u ovoj.

Šta sada na severu Kosova funkcioniše, policije nema, sudova takođe?

Na severu Kosova više ne funkcionišu kosovske institucije. Svi Srbi iz pravosuđa, tužilaštva, policije, lokalne samouprave, različitih agencija za privredu i poljoprivredu su prestale da postoje. To je još jednom ponavljam reakcija Srba na sve probleme. Ono što delimično funkcioniše jeste opština Severna Mitrovica ui kojoj je ostalo osoblje albanske i bošnjačke nacionalnosti  ali sa ograničenim kapacitetima jer je nerealno da na severu gde 95 odsto stanovniuštva čine Srbi nemate nijednog Srbina u institucijama.

ZSO je jedan od uslova da se Srbi vrate u institucije, veliki je pritisak i Međunarodne zajednice oko dijaloga. D li vi verujete da ćete dobiti ZSO?

Povratak Srba u kosovske institucije nije uslovljen hirovima srpskog naroda ili nekim nerealnim željama. Mi se samo pozivamo na ono što je potpisano u Briselu 2013. godine, pre deset godina a još nije formirano. Kada poogledate te sporazume postoji redosled aktivnosti. Prvo je adaptiranje pravnih okvira unutar prištinskih institucija kako bi ZSO mogla biti formirana a zatim i njeno formiranje. ZSO nije hir srpskog naroda već potreba da se institucionalno zaštite kolektivna i pojedinačna prava.  Srbi ne traže ništa na uštrb drugih naroda na ovim prostorima, mi ne tražimo da se nešto uzme od Albanaca, Bošnjaka, Roma već samo tražimo da se prava našeg naroda zaštite jer je očigledno da ni posle 15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti kosovske institucije nisu pokazale mogućnost, sposobnost a ni spremnost da odgovore potrebama našeg naroda. U takvoj situaciji, posebno ako znamo da su Briselski sporazum vlasti u Prištini tretirale kao međunarodni sporazum koji je kvalifikovan većinom od 84 glasa, ratifikovala Skupština u Prištini. To nije zahtev srpskog naroda već obaveza, kako Priština kaže međunarodna obaveza koja stoji pred kosovskim institucijama kada je u pitanju srpska zajednica na ovim prostorima. Formiranje ZSO je potreba srpskog naroda ali i nešto što može da omogući bolji život svima pa čak i onima u Prištini da mogu bolje da razumeju potrebe i probleme građana na severu.

U Prištini postoji bojazan da će formiranje ZSO dovesti do stvaranja nove Republike Srpske. Kako vi vidite ZSO?

Srbi žele da znaju ko je njihov lekar, da srpski lekar leči srpsku decu, želimo da znamo koju će školu da upišu naša deca i ko će da ih obrazuje, želimo da imamo pravo ekonomskog razvoja i to je jako važno. Kada govorimo o odnosima između Beograda i Prištine, između srpskog i albanskog naroda, zaboravlja se da Srbija izdvaja više od 40.000 različitih davanja za Srbe na ovim prostorima, to je više stotina miliona evra koje oseća i privreda na Kosovu, od koje imaju koristi i Srbi ali i Albanci i Bošnjaci koji drže privredu na ovim prostorima i to je jako značajno. Zahtevamo da imamo pravo da uređujemo svoju opštinu shodno zahtevima naših građana, to je ruralno i urbano planiranje a ne da doživljavamo situaciju da vlada u Prištini jednostrano donosi odluke, otima hektare srpske zemlje bez ikakvog reda i procedura, bez poštovanja zakona o eksproprijaciji, zakona o ekologijim šumama. Mi danas imamo zdravstveni sistem koji funkcioniše na severu i širom Kosova pod inegerencijama vlade Srbije, ti lekari pružaju usluge i Srbima i lbancima i svima koji ovde žive. U školama koje funkcionišu takođe u sistemu Republike Srbije se obrazuju deca svih nacionalnosti. Imali smo situaciju kada je zabranjena vakcinacija u vreme pandemije, tako nešto nikada nigde nije zabeleženo i takve stvari ZSO treba da spreči. ZSO bi bio mehanizam za zaštitu osnovnih ljudskih prava.

Kako reagujete na pritužbe da Srpska lista kontroliše sve, da li ste možda gledali šta je Rada Trajković izjavila za Dojče vele?

Nisam gledao i ne interesuje me šta Rada Trajković ima da kaže jer je ona samo džuboks političkih predstavnika Albanaca u Prištini. Trudim se da čujem građane i one koji su relevantni a nekog poput nje ne slušam. Ona je izgubila kredibilitet da priča o Srbima na Kosovu i Metohiji onda kada je prestala da živi na ovim prostorima, izgubila je kredibilitet da priča o bilo čemu onda kada je dobila manje od 0,5 odsto glasova na izborima. U takvoj situaciji mislim da je bilo sasvim neprimereno da dobije bilo kakvo mesto u Vladi jer ona u svojim izjavama može da predstavlja sebe i eventualno vladu Aljbina Kurtija koja jubje izvukla iz šešira da predstavlja nrod na Kosovu i Metohiji. To je jedna matrica koja apsulutno ne odgovara stanju na terenu pre svega jer neko u Prištini želi da bude okružen podobnim Srbima kakva je Rada Trajković, koji će govoriti ono što govori Aljbin Kurti a ne ono što od predstavnika srpskog naroda građani očekuju. Uvrede, laži i klevete koje Rada Trajković govori o Srpskoj listi, najčešće o potpredsedniku Milanu Radoičiću nisu plod samo njene mašte već plod plana Prištine da se svaki Srbin koji kaže prestanite da maltretirate Srbe, da zloupotrebljavate institucije, da oduzimte vozila i registarske oznake, ocrni i postavi na stub srama gde će jednog trenutka neko iz Međunarodne zajednice reći da takva Srpska lista i predstavnici srpskog naroda nisu dobrodošli. Ono što je činjenica jeste da Srpska lista ima podršku više od 95 odsto srpskog naroda, mi smo legalni i legitimni predstavnici srpskog naroda, koliko god se to nekom u Prištini ne sviđa, to je činjenica. Da li se njima sviđa ili ne što Srbi ne žele da ćute kad neko puca na našu decu, kad otima hektare zemljišta, hapsi bez ikakvih dokaza, sigurno da ne ali naša je obaveza i politička i moralna da ukažemo na probleme i stanemo uz svoj narod. Mi smo ovde najiskreniji partner da se ostvari i sačuva mir za sve narode koji ovde žive jer ne guramo probleme pod tepih već pokušavamo da ih rešimo za stolom i otvoreno što je inače i svrha pregovora u Briselu.

Kako žive Srbi na jugu, da li postoji razlika od života sa severu Kosova?

I Srbi koji žive na jugu i na severu su pre svega Srbi, kao što su i Albanci svud Albanci ali okolnosti u kojima žive Srbi na jugu se razlikuju od okolnosti na severu. Dok se mi na severu suoačvamo sa institucionalnim pritiskom vlasti u Prištini na jugu postojinjedan snažan pritisak koji dovodi do raseljavanja srpskog stanovništva. Glavni problemi Srba na Kosovu i Metohiji su bezbednost koja je posebno izražena na jugu jer vidite i sami da više od 80 odsto napada se desi upravo na jugu jer je očigledno da Srbe dole nema ko da zaštiti. Dok Aljbin Kurti šalje naoružane specijalce na sever ne seti se da ih pošalje na jug da preventivno deluje, iako smo mi to više puta tražili, da se poveća broj pripadnika međunarodnih snaga i KPS, da zaštite pre svega mir, to se nije desilo.  

Nekome nije u interesu da to spreči jer čak i kad se desi da neko bude uhapšen za napad na Srbe ili imovinu, taj slučaj nema epilog na sudu i taj neko nikda ne bude kažnjen. Ja verujem da onaj koji je danas napao Srbina sutra će napasti Albanca.

Da li postoji ikakva komunikacija sa Vladom u Prištini?

U ovom trenutku apsulutno ne, čak i u prethodnih godinu dana iako smo pokazali sijaset puta da smo spremni za razgovor i da smo spremni da zajedno rešavamo otvorena pitanja, da unapredimo život svih građana, mi smo nailazili na zid ćutanja od strane Vlade Aljbina Kurtija, na neke nemušte poruke koje on snimi i misli da će tako rešiti problem. Mi se danas, 24 godine nakon sukoba suočavamo sa situacijom da nemamo ličnu sigurnost. Pravo na imovinu, na jezik, na lična dokumenta. Mi danas imamo sve probleme koje smo imali i 1999. i 2004. i 2008. godine pa i sada bez ikakve nade da će se to rešiti i krenuti dalje.

Sada postoji francusko-nemački plan, bilo je dosta diskusija u Beogradu o tome, i Skupština je raspravljala o tom pitanju. Da li ste vi pričali sa predsednikom Aleksandrom Vučićem o tome i da li ga podržavate u njegovim odlukama da nastavi dijalog?

Odsustvom dijaloga imamo probleme na terenu , dijalog je potreban ali on ne uspeva uvek da smiri situaciju na terenu. Prema mišljenju stranke koju predstavljam Aljbin Kurti jedino funkcioniše u haosu i krizama koje izaziva protiv srpskog naroda. Svaki put kada pada rejting njegove stranke on pošalje specijalce na sever i na taj način populistički diže poene jer nije u stanju da reši ozbiljne probleme . U tom smislu svaki susret u Briselu znači smirivanje situacije i tenzija na terenu, daje prostor da se pitanja rešavaju za stolom. Imali smo prilike da slušamo različite predloge, različitih međunarodnih predstavnika. Lično smatram da bi najbolje rešenje bilo ono koje bi proisteklo iz razgovora Beograda i Prištine ali je problem da potpis Prištine na različite dogovore na kraju ne bude ispoštovan, kao što je formiranje ZSO. Zato se i postzavlja pitanje čemu dijalog ako jedna strana uporno odbija  da ga poštuje.

Srbi na Kosovu i Srpska lista daje punu podršku predsedniku Srbije leksandru Vučiću da u ovim nemogućim uslovima pronađe najbolje moguće rešenje kojim će se pre svega sačuvati mir za sve ljude koji ovde žive a pre svega, kao predstavnik srpskog naroda, za Srbe. Potreban nam je mir a mir je preduslov i za ekonomski razvoj i za rešavanje svih drugih problema. U tom smislu svaka inicijativa koja doprinosi održavanju mira biće podržana. O različitim predlozima ćemo razgovarati u narednom periodu jer kao šro znate radi se o non-pejperu o kome se i dalje pregovara. Mi verujemo našem predsedniku, svesni smo težine situacije u kojoj se nalazimo i pružamo podršku da u nemogućim uslovima pokuša da izbori najbolje što može da sačuvamo mir.