POJAVIO SE DOKAZ TADIĆEVE BRUKE I LAŽI! Evo kako je bivši predsednik Srbije pobegao u Rumuniju kada je Kosovo proglasilo nezavisnost! (FOTO)

“Hrani kuče da te ujede” jedna je od najpoznatijih srpskih poslovica, a upravo tako su građani Srbije pre mnogo godina “nahranili” glasovima bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koji ih je nakon toga i “ujeo” i ostavio večni ožiljak.

Pre 15 godina lažna država Kosovo je proglasila jednostranu nezavisnost. Pre 15 godina ulice Beograda, ali i Novog Sada su gorele. Isto tako, u to vreme, pre 15 godina, predsednik Srbije Boris Tadić bio je u Rumuniji.

Pre 15 godina, dok je Srbija gorela i dok su joj čupali srce, predsednik naše zemlje umesto da bude uz svoj narod rame uz rame, se smeškao u Bukureštu.

Lažna država Kosovo proglasila je jednostranu nezavisnost 17. februara 2008. godine. Odmah nakon toga krenule su demonstracije, prvo u Beogradu, a zatim i u drugim mestima. Demonstracije su trajale danima, ljudi su bili ljuti, ozlojeđeni, uvređeni…

Baš za vreme tih demonstracija, 21. istog meseca, tadašnji aktuelni predsednik Tadić zaključio je da je najbolje da pobegne van granica naše zemlje i sačeka da se situacija smiri. Mislio je “svako čudo za tri dana dosta”, pa i ovo.

Tog dana zabeležena je i fotografija koja je postala simbol Tadićeve bruke i srpske tuge.

Fotografija pokazuje bezbrižnog i nasmejanog čoveka, i baš taj osmeh, koji kao da se ruga sopstvenom narodu, uvreda je za sve Srbe i dan danas.

Foto: printscreen/Rojters

Pravdajući se da je morao da ode u Rumuniju, jer je imao “hitan sastanak”, Tadić je na taj način praktično potvrdio kakav je on predsednik:

– nesposoban – koji mrdnuo prstom nije, već je sedeo i gledao kako Albanci proglašavaju nezavisnot naše teritorije
– plašljiv – jer šta može biti hitnije od otimanja dela teritorije Srbiji i Beograda u plamenu?!

Foto: printscreen/Rojters

Danas, 15 godina posle “bezbrižnosti i osmeha”, Tadić ubeđuje sebe da nije pobegao, ljuti se kada mu se pomene Rumunija, batrga se ako mu se ukaže na sopstvene greške.

Ipak, činjenice govore o kakvom se “državniku” radi. Kaznio ga je narod. Vera u njega nestala je nakon toga, njegova “popularnost” sada je na manje od jedan odsto.

Ali, taj čovek sa podrugljivim osmehom iz 2008. daje sebi za pravo da uči predsednika Srbije Aleksandra Vučića kako se bori za narod, državu i Kosovo i Metohiju?!

Čovek poznat kao “bezbrižno lice 2008.” usuđuje se da kritikuje nekog ko sav teret naše zemlje nosi na plećima, bije bitku i ispravlja greške drugih, jer taj neko svoj narod ne ostavlja na cedilu, već je na prvoj liniji fronta.

Ipak, Tadić ne nalazi za shodno da je nekad bolje ućutati, već na sav glas vapi “lažu, nisam pobegao u Rumuniju” i time još jednom je oživeo staru ranu koju koje napravio svom narodu, ali sada dosipa so.

Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.