BEOGRAD U PLAMENU! Na prestonicu izručili bombe, a ona se digla iz pepela - pogledajte kako izgledaju mete NATO agresije danas (FOTO)

Danas se navršava 24. godišnjica agresije NATO na Srbiju, odnosno tada Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je počela 24. marta 1999. godine, a trajala je 78 dana.

Formalno, naredbu je, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, generalu SAD Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Izgovor za napad SRJ jeste da je ona krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Prvo su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

Beograd iz svega toga nije bio izuzet, gde su pogođeni, između ostalih, zgrada RTS-a, centar prestonice kada je pogođen Generalštab, zatim vojni aerodrom u Batajnici, ali i KBC "Dragiša Mišović". 

Pojedini ciljevi koji su pogođeni su rekonstruisani, a neki od njih stoje kao (ne)živi svedok tragičnih stradanja Srba. 

U daljem tekstu su samo neke od meta agresora, kako su izgledale u plamenu i kako danas izgledaju. 

23. aprila, NATO je pogodio tehnički deo zgrade RTS-a u Beogradu, ubivši 16 radnika. Direktor RTS-a, Dragoljub Milanović je kasnije osuđen na višegodišnju zatvorsku robiju, jer znajući da će do gađanja doći nije izmestio tehniku i ljude na lokaciju pripremljenu za slučaj rata.

30. aprila, bombardovan je centar Beograda: pogođene su zgrade republičkog i saveznog MUP-a, Generalštaba i Ministarstva odbrane. Tokom gašenja požara u zgradama Ministarstva odbrane i Generalštaba, NATO je ponovio napad, izazvavši teško ranjavanje većeg broja vatrogasaca i već prisutnih novinara i snimatelja.

U raketnom napadu snaga NATO, 20. maja 1999. godine u 00.50 sati, pogođen je KBC "Dragiša Mišović" i tada su poginuli sedam gardista, tri pacijenta i čuvar. Uništena je zgrada neurologije, a oštećene su zgrade Dečje i Ginekološko-akušerske klinike i prostorije pravne službe bolnice i računovodstvo.

Van Beograda, u Grdeličkoj klisuri, meta je bio, između ostalih) i jedan putnički voz, koji je kasnije postao simbol stradanja NATO bombardovanja. 12. aprila pogođen je železnički most u Grdeličkoj klisuri kod Leskovca, preko koga je u tom trenutku prelazio voz na liniji Beograd-Solun. Tom prilikom stradalo je na desetine ljudi. Takođe su na ovaj dan uništeni proizvodni pogoni kragujevačke fabrike Zastava automobili.

Foto: privatna arhiva

Foto: printscreen

Kako je sve završeno?

Posle 78 dana bombardovanja, delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su sporazum u makedonskom gradu Kumanovu.

Sporazum je predviđao principe po kojima će se Vojska Jugoslavije (VJ) i snage MUP-a Srbije povući sa Kosova, a snage NATO-a ući na tu teritoriju.

U ime NATO-a, sporazum je potpisao general Majkl Džekson, dok su delegaciju SRJ činili policijski general Obrad Stevanović, general VJ Svetozar Marjanović, predstavnici Ministarstva inostranih poslova.