OVO JE OSOVINA ZA STVARANJE MULTIPOLARNOG SVETA! Pavić u Hit Tvitu: Rusija i Kina imaju partnerstvo bez granica

Verica Bradić sa svojim gostima i pratiocima na društvenim mrežama i večeras bira najvažniju objavu nedelje na društvenim mrežama.

Na pitanje ko će odneti pobedu, istok ili zapad, u večerašnjem ''Hit tvitu'' voditeljke Verice Bradić, govore: Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu, izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić, analitičar Aleksandar Pavić i političar Dragan Petrović.

Predlog broj 1 - Đinping u Moskvi 

U Kremlju su u utorak održani rusko-kineski pregovori i svečana večera. Tokom državne posete kineskog predsednika Rusiji, dvojica lidera neformalno su u ponedeljak razgovarala više od četiri i po sata, a u utorak je zvanični deo posete Si Đinpinga Kremlju trajao šest sati.

U zajedničkoj izjavi Moskve i Pekinga o produbljivanju odnosa sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje, objavljenoj na sajtu Kremlja, navodi se da Rusija i Kina apeluju na prekid svih koraka koji doprinose eskalaciji napetosti i odugovlačenju borbenih dejstava u Ukrajini.

Pavić kaže da nije bila ideja da se pravi sporazum o slanju oružja, već objava celom svetu da je osovina nova koja se zalaže za multipolarni poredak nikad jača.

 

- Ovo je bila prva poseta u inostranstvu Si Đinpinga, od kada je na mandatu. Kina i Rusija nagoveštavaju nešto. Ja sam mogao na licu mesta mogao da osetim atmosferu. Nije bilo pretnji iz Moskve... Uvek imate pretnje, upozorenja, sankcije... Multipolarni svet treba da bude svet gde se poštuju druge kulture, države i ostalo... Ovo je partnerstvo bez granica - kaže on.

Foto: printscreen

Obradović kaže da Kina potvrđuje svoju dominaciju, i ne želi da vodi Ruski rat.

- Plan za mir je spisak mišljenja. Ako se zalažete za mir, ona je 23. februara mogla da podrži dukument. Mislim d aje Kina propustila šansu da se izdigne iz ovog sukoba. U septembru kada je Si bio u kazakstanu, on je rekao da Kina podržava suverenitet, a njima preti haos od Rusije - rekao je Obradović.

Foto: printscreen

Petrović dodaje da je veoma važna instituonalizacija odnosa.

- One su nosioci Šangajske organizacije za saradnju, gde Kazakstan, Rusija, Kirgizija, Uzbekistan i ostale su organizatori, i njima s epriključila Indija, Iran, pakistan i još 20 zemalja su posmatrači, partneri i gosti... To je dokaz da dolazi do multipolarnog sveta. Imamo i Briks, gde s eodlučuje konsenzusom sve - priča Petrović.

Oni daju i pozajmice zemljama, ne znam ko zna, rekao je Petrović potom.

- Oni preporučuju, i banka Briksa daje bez uslovljavanja, i to su ozbiljni pokazatelji multipolarnog sveta. Kada je SRJ bombardovana, SAD su imale ogromni bdp, a danas ove tri zemlje imaju indeks 100, a Amerika 50 - dodao je.

Foto: printscreen

Lunić kaže da u geopolitičkoj moći dolazimo u situaciju da se sve zemlje rapidno naoružavaju, i zato je naša vojna neutralnost neodrživa, i trebalo bi da se preispita.

- Ona je u fazi odbrane, i treba da se čuva, i vodi računa o njoj. Vučić je na fakultetu bezbednosti lepo rekao sve što ima. On je dodao da 70 odsto naroda ne želi taj kolektivni sistem bezbednosti. Što je NATO. Voleo bih da vodimo racionalnu polemiku oko vojne neutralnosti. Ukoliko mi u ovoj situaciji samo lepimo etikete da je neko izdajnik, a neko patriota. Ne može Vučić biti izdajnik ukoliko nastupa sa argumentacijom. Tako i mi - priča Lunić.

Foto: printscreen

Kako kaže, dešava se postepena promena uticaja, i to se vidi na primeru Kazakstana.

- Oni su zaplenili rusku imovinu na Kosmodromu zbig neplaćenih računa. Bitna je krucijalna stvar. Širenje kineskog utisaja na zemlje Azije. Dok Rusija na rat troši napore, sve manje vodi računa o opstanku vojnog saveza - rekao je Lunić.

Ukoliko i mi, donesemo zamrznuti konflikt, to je samo znak da se celo društvo priprema na rat, a to se vidi na primerila Azerbejdžana i jermenije, rekao je on.

- Vašington je generisao RS. Mi smo nekada bili saveznici, nekada ne - kaže Lunić, pa dodaje:

- Ja kao Srbin iz Knina, rođen u Hrvatskoj, ne mogu da zaboravim pomoć Rusije devedesetih. Posle Oluje je došao prodor hrvatskih snaga u Bosnu i Hercegocinu, i oni su u to vreme, kada je vladao haos, oni su to mogli da osvoje,a ko je to sprečio? - prila Lunić.

Možemo očekivati da će Srbija sa zapadnim balkanom doći do miroljubive konzistencije, gde ćemo svi zajedno ići ka EU, navodi Lunić.

- Moramo biti svesni da se gradi novi Berlinski zid, i moramo da pazimo šta prihvatamo - kaže on.

Lunić kaže da Rusija i Kina ipak nisu saveznici.

- Kada je Kina dobila daleki istok, a 200 godina posle, vojnom snagom Rusija to povratila i osvojila, to Kina nikada neće zaboraviti - priča on.

Rusija je osvojila sve predato Nerčinskom sporazumom, rekao je.

- Rusija je napravila stratešku grešku, jer su Kini dali velike prostore za agrokulturu. Ceni se da ima preko milion Kineza u Rusiji, a u samom pograničnom pojasu 111 miliona. Hoću da kažem da Kina rapidno širi geopolitilki uticaj. Ovaj rat je generisao to da Rusija padne na regionalnu silu, izuzimajući njihov nuklearni potencijal. S obzirom na Kinu i sve što smo videli, sledeći strateški poduhvat će p'raviti Moskva i Vašington - rekao je potom.

- Srbija je na tragu strateškog savezništva sa Amerikom - priča Lunić.

Predlog broj 2 - 24 godine od bombardovanja 

 

2. 24 godine 1.deo pic.twitter.com/fn4Mt5YBU3 — Hit Tvit (@hit_tvit) March 26, 2023

 

Prošlo je 24 godine od 24. marta 1999. Tada su se, oko 19:45 sati, oglasile prve sirene za opasnost. Sada već dobro poznat, jeziv i zaglušujući zvuk zaparao je vazduh i nebo nad Srbijom.

Za 11 nedelja, prema procenama različitih izvora, poginulo je oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca.

U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture i vojni objekti.

Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a Vlada SRJ je iste noći proglasila ratno stanje.

Akcija NATO usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Obradović kaže da je suština jednostavna, kada je u pitanju bombardovanje Srbije. Kako kaže, kao čovek kaže da to jeste agresija, a ne odluka Saveta bezbednosti.

- Mi živimo i vakumu koji počinje sa 1244. I, malo se o tome govori šta piše u rezoluciji 1260. Pa pogubna rezolucija 1290, koja nas direktno optužuje. Zašto nije vetirana ta rezolucija od strane Rusije? To su problemi koji su bili uvod pod bombe. Mi smo mogli do usvajanja 1244 mogli da kažemo da je to agresija, ali je 1244 to konvalidirala. Mi treba da s ebavimo real politikom, da sačuvamo spomen na žrtve. To je nama trajna krvava lekcija za sadašnjost i budućnost. Mi možemo da kažemo da ne želimo d aginemo, i da ne čuvamo spomen na ubijenu decu - rekao je Obradović.

Hil nije govorio uvijenom formom, on je priznao grešku, i to je stav SAD, što pokazuje da s enaša politika pozicionirala da u nama traže stožera, ekonomskog, bezbednosnog i ostalo, rekao je Obradović.

Pavić ističe da se ispostavlja, da bismo uskoro mogli da čujemo da je Rusija koristila osiromašeni uranijum protiv nas. Idemo ka tome, rekao je potom.

- Hil je vešt diplomata. On je bio saučesnik u agresiji na našu zemlju. reči su jeftine, dela su nešto drugo. Imali smo 5. oktobar, Zapad je dobio vlast kakvu je hteo. Demokratizacija, opredeljenje ka Zapadu... Sve po njihovim merilima. Svi argumenti da je KiM demokratsko pitanje je palo u vodu. Šta se desilo kada je Đinđić rekao da s eo Kosovu treba pričati sa Srbijom? Stigle su pretnje. Oni nisu promenili svoj stav. Nažalost, njihova politika se nije promenila, jer oni to nisu hteli - kaže Pavić.

Ja sam bio pristalica NATO pakta, i trebao da je da se raščlani kao Varšavski, i mi bi sada imali bi mir u Evropi.

2. 24 godine 2.deo pic.twitter.com/GuBi3iHTUn — Hit Tvit (@hit_tvit) March 26, 2023

 

Predlog broj 3 - Boško Buha 

 

3. Boško Buha 1.deo pic.twitter.com/1jeWwAfycj — Hit Tvit (@hit_tvit) March 26, 2023

 

 

3. Boško Buha 2.deo pic.twitter.com/WQrVomLMaq — Hit Tvit (@hit_tvit) March 26, 2023

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.