"MASAKR U PANČEVU 1941. GODINE"! Pročitajte autorski tekst Gorana Vesića (FOTO)

Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture napisao je autorski tekst za "Politiku" pod nazivom "Masakr u Pančevu 1941. gdoine".

U tekstu su fotografije masakra koji je snimio zvanični fotograf Vermahta. Upozoravamo da su neke fotografije uzmirujućeg sadržaja.

Autorski tekst ministra Vesića prenosimo u celosti:

Nacisti Rudolfu Hofmanu suđeno je pred nemačkim sudom 1973. godine za ubistvo 36 srpskih civila u Pančevu 22. aprila 1941. godine. Istraga o ovom zločinu počela je pošto 1963. godine fotogra Vermahta Gerhardt Gronefeld objavio fotografije zločina. Video snimak masakra ugledao je svetlost dana je tek 1997. godine tako da nije bio dokaz na suđenju. Pored toga što se na fotografijama, što su potvrdili nemački svedoci, vidi da su žrtve bili civili Hofman je oslobođen uz obrazloženje da su ”streljani partizani koji su po međunarodnom pravu mogli da budu osuđeni na smrt”. Zanimljivo je da Titova Jugoslavija nije aktivno učestvovala na ovom suđenju i nije obezbedila dokumentaciju i svedoke iz Pančeva jer je tada imala razvijenu ekonomsku saradnju sa SR Nemačkom pa nije želela da kvari odnose. Za ovu nezainteresovanost postoji još jedan razlog. Za ovaj zločin se znalo ali se primetno prećutkivao jer jvećina streljanih bili su ideološki protivnici komunista, ugledni i imućni građani i pripadnici sokolskog pokreta.

Foto: Facebook/Goran Vesić/Privatna arhiva

Jugoslovenska vojska povukla se iz Pančeva 11. aprila 1941. godine. Pre odlaska streljali su devet folksdojčera koji su špijunirali za Nemce. Oni su sahranjeni 22. aprila ujutru, uz pune vojne počasti nemačke vojske. Njihova smrt izazvala je veliko uznemirenje u nemačkoj zajednici u Pančevu pa su se na sahrani čuli zahtevi za osvetu prema lokalnim Srbima. Time se može objasniti neverovatno necivilizacijsko i varvarsko ponašanje dela nemačke zajednice prema ubijenim Srbima i atmosfera linča koja je tih dana vladala u Pančevu. Nemačka vojska iskoristila je ubistvo nemačkog vojnika i oficira iz snajpera koji su se dogodili 19. aprila za osvetu lokalnim Srbima. Komandant mesta je objavio da će za svakog ubijenog i ranjenog nemačkog vojnika biti streljano po deset Srba. Izvršili su pretres srpskih kuća 21. aprila 1941. godine i uhapsila stotinak ljudi jer su ”u njihovim stanovima pronađeni delovi jugoslovenskih uniformi, trofejno ili zastarelo oružje.“

Foto: Facebook/Goran Vesić/Privatna arhiva

Darinka Šiškulović obešena jer su lokalni folksdojčeri tvrdili da su snajperisti došli iz njenog restorana. Streljan je dečak u čijoj su kući na zidu našli okačenu svečanu sablju koja je pripadala njegovom ocu, oficiru, koji je umro pre rata. Jozef Fajgel, nemački stanovnik Pančeva, svedočio je da je „lično poznavao najmanje 25 ljudi među poginulima koji nikome nisu učinili ništa loše”. Četrdeset izabranih talaca prebačeno je sutradan u hotel Esplanada (danas Hedonist) gde je održano vojno suđenje, kojim je predsedavao Rudolf Hofman. Četvorica muškaraca su puštena na interevenciju uglednih Nemaca. Osuđeno je na smrt 36 lica od koji su četvorica, koji su proglašeni krivim za „nerede i neovlašćeno posedovanje oružja”, odmah streljani. Stefan Klajber, etnički Nemac, koji je radio kao prevodilac, rekao je 1967. godine u istrazi u Nemačkoj, da je u sobu uvođeno po deset ljudi, da im je bilo zabranjeno da govore kao i da je Hofman išao od jednog do drugog i govorio: ”ti visiš, za tebe metak”.

Vešanje je bilo namenjeno imućnim i uglednim Srbim kako bi se obezglavila i zastrašila srpska zajednica. Likvidirani su student Aleksandar Topolovački koji je bio istaknut u martovskim demonstracijama protiv Trojnog pakta i gimnazijski profesor istorije Jovan Maksin jer je na časovima kritikovao Hitlera. Ubijeni su Mirko Skovran, nastavnik matematike u pančevačkoj gimnaziji, koji je bio predsednik pančevačkih sokola i Tihomir Dimković, gradski funkcioner i sin lokalnog pravoslavnog sveštenika, koji je bio aktivan u raznim društvenim i nacionalističkim udruženjima. Streljani su Ljubomir Ristić, gradski bibliotekar i muzejski čuvar od 1939. godine koji je bio veoma popularan u krugu napredne pančevačke omladine“ i gradski funkcioner, radikal, Milenko Jeftić.

Osuđeni su sprovedeni kroz grad, kroz špalir lokalnih Nemaca koji su slavili, na srpsko pravoslavno groblje gde su dovedene njihove porodice i drugi ugledni Srbi da gledaju pogubljenje. Četrnaest ljudi, postrojeno uza zid groblja, odmah je streljano. Horst Hohenberg, nemački vojnik,izjavio je u istrazi ”da žrtve nisu bile vezane i da su dva vojnika morala da pucaju na svakog a da su preživeli dobijali metak u glavu”. Vešanje 17 muškaraca i jedne žene urađeno je na sadistički način jer su žrtve naterane da gledaju vešanje prethodnika i kako se nemački vojnici i etnički Nemci iživljavaju na telima obešenih, gađaju ih kamenicama dok umiru u mukama i nazivaju ih ”srpskim svinjama“. Vešanje je vršio dobrovoljac, lokalni Nemac, Herman Brum uz pomoć mađarskog dobrovoljca čiji je posao bio da žrtvama veže ruke i noge. Njih dvojica su vezane ljude krvnički udarali i šutirali pre vešanja. Brum je poginuo 1943. godine u Bosni kao pripadnik SS u borbi sa partizanima.

Posle vešanja, lokalni Nemci i nemački vojnici slikali su se pored obešenih ljudi, vadili im kravate i stvari iz džepova, postavljali im šešire na glave kao i cigarete u usta i nos. Pančevka Ana Mild, etnička Nemica, dala je izjavu u istrazi da je videla ne ”samo nemačke vojnike već i stotine Pančevaca kako se bore za dobar pogled i najbolju poziciju za fotografisanje sa obešenim žrtvama”. Hajnrih Keler, u vreme maksakra osmogodišnji dečak, rekao je da je „masovno pogubljenje u Pančevu okončalo miroljubivu kulturu suživota nas, podunavskih Švaba i Srba jer je 36 nevinih ljudi surovo ubijeno, uključujući srednjoškolca sa kojim sam razgovarao dan ranije kada je vukao vodu i ribao lonce za poljsku kuhinju Vermahta”.

Masakr u Pančevu nije najveći zločin koji su nacisti počinili u Jugoslaviji. To je prvi zločin koji je najbolje je dokumentovan fotografijama i video snimkom. Danas u Pančevu ulice imaju samo dve žrtve, Vladimir Žestić i Jovan Maksin, jer su bili komunisti a na pravoslavnom groblju u Pančevu nalaze se dve spomen ploče koje su podinute 70 godina posle masakra!?

Na kraju, pitate se otkud priča o masakru u Pančevu u kolumni koja se bavi istorijom Beograda? Na dan masakra, 22. aprila, Pančevo je bilo deo Beograda u čiji je sastav ušlo 1918. godine kada i Zemun. Nemački i italijanski ministri fon Ribentrop i grof Ćano sastali su se 21-22. aprila 1941. godine u Beču kako bi zvanično podelili Jugoslaviju. Banat je ostao deo uže Srbije, koja je bila teritorija pod direktnom nemačkom okupacijom, ali Pančevo je oduzeto Beogradu. Ta odluka nikada nije promenjena.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Sićveov vlažni san da postane

pre 1 godinu

Imam neke kocke u pešačkoj zoni. Treba da se obrnu, ali moramo da se dogovorimo za cenu ???

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari