UČEŠĆE GRAĐEVINARSTVA U BDP PORASLO NA 6,4 ODSTO U 2022. GODINI! Počeli smo da uvozimo radnu snagu, to je dokaz da se razvijamo!

Učešće građevinarstva u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije je sa šest odsto, koliko je iznosio u 2021. godini, u 2022. godini porastao na 6,4 odsto, rekao je danas ministar građevinarstva Goran Vesić na otvaranju 47. Međunarodni sajam građevinarstva na Beogradskom sajmu.

Vesić je rekao da Srbija ima godišnju povećanost investicionih radova

- U 2013. godini ukupna vrednost građevinskih radova u Srbije bila je 1,6 milijardi evra, da bi u 2022. godini iznosila 4,4 milijarde evra. Vreme u kome se nalazimo je za sektor građevinarstva dosta izazovno. U gotovo svim zemljama Evrope beleži se pad kada je u pitanju građevinska industrija. To je nešto što je prirodno, pošto se u vreme krize investirori teže odlučuju da investiraju - kazao je Vesić.

Kako je objasnio, značaj građevinstva za ekonomiju Srbije pokazuje njegovo učešće u BDP koji je u 2021. godini iznosio šest odsto, a u 2022. godini 6,4 odsto.

Foto: Informer

U 2013. godini učešće građevinarstva u BDP bilo je manje od tri odsto, dodao je on.

- Mi smo tokom prošle godine imali pad u građevinarstvu za oko 11 odsto, a Vlada Srbije je analizirala razloge zbog čega se to dogodilo, i u skladu sam tim smo u ovoj godini preduzeli određene mere kako bi to sprečili - rekao je ministar. 

On je objasnio da je prvi razlog rat koji se dešava i zbog koga imamo smanjenu investicionu aktivnost.

- Zbog toga smo za ovu godinu doneli odluku da vrednost investicija koje finansira Srbija bude 3,6 milijardi evra. Mi smo se odlučili da povećamo investicije kako bi nadoknadili nedostatak koji će biti u privatnim inicijativama, i na taj način održali građevinsku industriju - pojasnio je Vesić.

Foto: Informer

Naveo je da se drugi razlog odnosi na nedostatak radne snage.

- Mi smo zemlja koja je počela da uvozi radnu snagu. To je dokaz da postajemo razvijena zemlju u koju neko želi da dođe da radi. Vlada Srbije je preduzela određene mere radi liberalizacije pristupa radne snage našem tržištu. To će omogućiti da ove godine imamo veći broj stranih radnika - rekao je ministar.

Dodao je da je problem i sporost u izdavanju građevinskih dozvola u pojedinim lokalnim samoupravama.

- Vrlo su mi jasni problemi sa kojima se suočavaju investitori. Trudili smo se da izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji koji je u završnoj fazi rešimo veći deo problema sa kojima se suočavaju investitori. Informacije o lokaciji smo prebacili kao mogućnost izdavanja od strane notara. Obezbedili smo da uslovi komunalnih kuća koje se izdaju u procesu izdavanja građevinske dozvole nakon jednog izdavanja važe do kraja postupka - što je bio jedan od razloga usporavanja građevinskih dozvola - rekao je ministar.

Vesić je kazao da su uvedeni sertifikati zelene gradnje za sve javne objekte i sve objekte preko 10.000 metara kvadratnih, kao i obaveznost energetskih pasoša za sve nove objekte.

Foto: Informer

On je poručio da su zaštitili investitore od prevoznika građevinskog otpada, koji sa otpadom postupaju nesavesno sipajući ga po čitavoj Srbiji, te da je sada potrebno da se priloži dokaz kretanja otpada, čime će doći do ukidanja velikog broja divljih deponija.

Vesić je dodao da će ove godine biti završen prvi deo Moravskog koridora, a da će obilaznica oko Beograda biti gotova u junu.

- Završavamo drugi deo Moravskog koridora do Koševa, a do kraja godine ćemo završiti saobraćajnicu prema Republici Srpskoj i Sarajevu, Sremska Rača-Kuzmin - istakao je Vesić.

Na 47. Međunarodnom sajmu građevinarstva, učestvuju svi eminentni domaći i strani građevinski proizvođači, distributeri i trgovci opremom i materijalima.

Ova specijalizovana međunarodna manifestacija obuhvata najrazličitije segmente građevinske industrije, od istraživanja i projektovanja, preko izgradnje i održavanja objekata u visokogradnji, niskogradnji i hidrogradnji, do predstavljanja najsavremenijih materijala, građevinskih mašina, uređaja i alata.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.