PAJTIĆ I BAKIĆ "BOL" NA TAJKUNSKOJ NOVOJ S IZRAŽAVALI PRETNJAMA I UVREDAMA! Đorđević: Motiv i plan opozicije sadržan je samo u dve reči - MRZIMO VUČIĆA!

​Učesnici emisije „Utisak nedelje“, svojim stavovima, pretnjama i uvredama koje su izgovarali, samo su potvrdili ono što je građanima Srbije posle prošlonedeljnih protesta dela opozicije belodano jasno, napisao je Zoran Đorđević, član predsedništva SNS u svom saopštenju, koje prenosimo u celosti.

"Nije se radilo ni o kakvom „protestu protiv nasilja“, kako je to bilo pokušavano da se predstavi u onim tobože „nezavisnim, objektivnim i profesionalnim medijima“, niti o istinskoj i iskrenoj zabrinutosti zbog tragičnih događaja koji su potresli i rastužili Srbiju – već o besčasnoj i moralno niskoj manipulaciji političkih šićardžija, koji zloupotrebljavaju tragediju za svoje političke ciljeve i interese, sve u cilju da se, bez izbora ako je ikako moguće, vrate na vlast i pobede Aleksandra Vučića, makar i na takav, besprizoran i u svakom smislu podao, način, koristeći tuđu nesreću – jer i oni sami znaju da im je to jedina mogućnost, uzimajući u obzir zanemarljiv procenat podrške koju uživaju kod građana Srbije.

Govorio sam već o načinima i modalitetima na koji su tu svoju nečasnu rabotu mnogi pripremali i sprovodili, kao i o tome da je jedini motiv svakog oglašavanja i jedini plan, program i delatnih principa svih tih „boraca protiv nasilja“ sadržan samo u dve reči: Mrzimo Vučića!

Tako su i gosti „Utiska“, pripadnici samozvane „elite“, članovi akademske zajednice, dva vajna univerzitetska profesora i izvesna učesnica (političkih) protesta koja ima nastavno-naučno zvanje, svoje tobožnje saučestvovanje u bolu zbog tragedije (to je valjda trebalo da bude tema emisije, a ne politikanstvo najnižeg nivoa) izražavali pretnjama, uvredama, omalovažavanjem i otvorenom mržnjom prema predsedniku Vučiću.

Nismo mogli da čujemo od tih umih, časnih, čestitih i, trebalo bi, respektabilnih sagovornika, nijednu umnu, časnu i čestitu reč, ili neki konkretan, argumentima potkrepljen predlog, neku meru koju bi imali da preporuče kako bismo, svi zajedno, celo društvo, preventivno delovali da nam se ovakvi događaji ne ponove – ali smo zato mogli da čujemo uputstva o otimanju imovine onih koji im se ne sviđaju, o stilovima plivanja (cinizam se naravno podrazumeva, cinizam sa akademskog nivoa), brojnim hapšenjima, zatvaranjima, nekakvim lustracijama, zabranama bavljenjem politikom, pa čak i pacovskim kanalima.

Prednjačio je samoproglašeni „elitista“, propali političar, koji je najuren iz sopstvene stranke (čiji je čak i predsednik bio!), Bojan Pajtić. Pokušao je i ovaj put da bude naizgled drugačiji, kao ono onomad, ako me pamćenje dobro služi, kada je sklepao člančić u kojem se, kroz formu analogije, trudio da prikaže trenutno stanje u Srbiji – koristeći siže kultnog (kako je to sam autor te baljezgarije rekao) filma „Taksista“ i pravio nekakvu paralelu, po svemu neuspelu, a ponajmanje duhovitu, između radnje filma i aktuelnog političkog trenutka, začinivši sve to onim osnovnim sastojkom – mržnjom prema predsedniku Vučiću. Bez obzira na iskazanu moralnu niskost, i onomad,  i u „Utisku“, koristim priliku da Pajtiću preporučim da obavezno pogleda, ako već nije (a znajući štošta o njemu, siguran sam da jeste), i filmove „Moj privatni Ajdaho“, „Letnja oluja“ i „Kraj veka“ – njihova tematika mu je svakako, i po svemu, daleko bliža. I draža. Bolje je razume, sasvim je i potpuno razume. Za razliku od Srbije – koju niti voli, niti razume, niti za nju i o njoj brine, niti je ikada, čak ni kada mu je to bio posao za koji je bio plaćen novcem građana Srbije, vodio računa o njenim državnim i nacionalnim interesima.

Što se tiče profesora Bakića – mislim da je on sam sebi dovoljan, sa svim svojim kompleksima i razraslom sujetom i samoumišljenošću, kao i potpunim slepilom za bilo koju vrstu istine i objektivnosti koje nisu njegova istina i njegova objektivnost. Uz to, njegova neurastenična potreba da svoj lični, mada okasneli i pomalo krajnje levi (u političkom smislu) anarhizam prezentira kao nekakav plan i program za Srbiju – dovoljno govori o njemu i njegovom potpunom odsustvu za realnost. Političku realnost, pre svega, da budem jasan. U tome mu, siguran sam, ne mogu pomoći nikakvi intervjui stranim medijima, za koje, kako sam kaže, ima sijaset ponuda. Njemu je, očigledno je, potrebna druga vrsta pomoći.

Gospođa ili gospođica, antropološkinja, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, stoga je, u poređenju sa svojim sagovornicima, delovala nekako najracionalnije, najrazumnije i, mada nisam saglasan sa njenim stavovima i ocenama, čestitam joj na tome, kao i na učešću u „Utisku“. To će joj, nema sumnje, biti vrlo značajna referenca u biografiji.

Što se nas ostalih, koji smo velika većina, tiče – vidimo se 26.maja, na skupu istinske podrške budućnosti Srbije, jer Srbija nije, i neće, stati. Srbija mora da ide dalje, mora da ide, i ići će, napred. Živela Srbija", napisao je Đorđević u svom saopštenju.