LAŽNA ELITA KAO KANCER DRUŠTVA! Ambasador Srbije u Rumuniji za Informer objasnio odakle dolazi bahatost opozicije u našoj državi!

Ambasador Republike Srbije u Rumuniji Stefan Tomašević u autorskom tekstu za Informer.rs objasnio je odakle dolazi bahatost dela srpske opozicije, kao i nemar za sopstvenu državu dok gledaju isključivo sopstvene interese.

Biranim rečima, ali veoma slikovito i jasno, opisao je razliku između onih kojima „država ne znači ništa“ i „ljudi koji se bore za svoju porodicu i otadžbinu“, kao i zašto ovi prvi nikada neće biti većina:

"Ušuškani, sa svim životnim privilegijama stečenim rođenjem, iz dobro situiranih porodica, bez većih izazova u pogledu egzistencije, nastanjeni u centralnim gradskim opštinama i oduvek zaštićeni, odnosno lišeni svake odgovornosti, nastupaju u svojstvu uzvišenih, kako su ih roditelji naučili, te kako i oni uče svoju decu. Ne postoji mržnja i netrpeljivost koja je izraženija više i vidljivija bolje nego što je kod ove kategorije društva. Oni su lojalni samo svojim interesima i strastima kojima sve podređuju. Država je resurs koji im je na raspolaganju i ono što mora da pruža njima ne može i drugima, jer su oni elita.

Izrazito narcisoidni, grade svoje mreže istomišljenika i sledbenika sa jedinim kriterijumom podobnosti u smislu prihvatanja nametnutih standarda. Sve što je poželjno i moderno u zatvorenom krugu nije moguće da bude podvrgnuto kontroli i sudu onih koji na to nemaju pravo, jer ne mogu biti i u odabranom društvu i svesni i savesni. Imaju, kao i svako zlo, veliku moć privlačenja.

Nasuprot ljudi koji se bore za svoju porodicu i otadžbinu, koji su uglavnom verujući i duboko posvećeni tradicionalnim vrednostima, oni su spremni da zgaze svakog i skloni da učestvuju u razgradnji vrednosti koje mrze i u koje nisu naučeni da veruju. Država za njih ne znači ništa ako se njeni interesi i stubovi postojanja ne posmatraju iz pozicije koja podrazumeva zadovoljavanje niskih strasti i nihilističkog poimanja stvarnosti gde je sve relativno i površno. Za njih je primarno ono što je novo, drugačije, moderno i popularno. Nikada, po pravilu, ne odaju priznanje za uspeh svojima, ali se tuđim, odnosno stranim vrednostima dive.

Suočavajući se sa problemima u prosveti, obrazovanju i društvu generalno, mi smo predugo bežali od stvarnosti i pravih uzroka. Škole su nam razorili oni pred kojima se nastavnici povlače prilikom samog pogleda na skupe naočare, torbe, cipele i automobile. Dok njihova deca nekažnjeno vređaju siromašnije i slabije od sebe, oni nameću svoj razarajući sistem vrednosti i degradiraju zdravo tkivo imputirajući drugima krivicu i demonstrirajući dalje svoju bahatost.

Nikada nisu bili i neće biti većina ali su baš kao i njihovi preci, zloupotrebljavajući oslobodilačke borbe hrabrog srpskog naroda i dobijene sinekure, trovali sve što je bilo zdravo, trudeći se da najbolja mesta uvek budu sigurna samo za njih i njima slične, a okolo gradeći zidove koje niko nije uspeo da sruši i zakorači u carsko dvorište zaraslo u korov. Nema i ne može ni da bude konstruktivnog predloga za rešenje od strane onog koji je problem proizveo. Ne biva da piroman pomogne vatrogascu. Nikada kroz istoriju kolaboranti nisu dolazili iz redova domaćina i uvek su obaveštajna penetriranja uspevala posredstvom mekog tkiva.

Srbija mora da pokaže svoju snagu i odupre se pokušajima destabilizacije koji mnogim dobronamernim ljudima još uvek nisu vidljivi. Srbija mora da prepozna opasnost od onih koji su spremni da iskoriste tragedije za ličnu promociju i rušenje države. Građani Srbije moraju da razmisle kako bi im zemlja izgledala kada bi je vodili oni koji vode proteste protiv nasilja, a nasilju su skloni. Ne smemo dozvoliti da nas dele oni koji ne razmišljaju o posledicama ili su spremni na sve zarad vlasti i niskih strasti.

Zato ponosni, časni i vredni ljudi moraju da pokažu da je Srbija njihova otadžbina baš kao i onih neodgovornih kojih je mnogo manje. Da pokažemo da ne damo našu zemlju i budućnost naše dece, baš kao što je nisu dali ni naši preci. A oni koji spolja vrebaju priliku i žele neprilike u Srbiji, čitajući nenapisane knjige, zaboravili su one napisane. A u tim knjigama su mogli da pročitaju da srpski narod nije stado ovaca koje blejeći ide na klanje. Srbija je večna dok su joj deca verna. Živela Srbija, koja je majka nama svima", objasnio je Tomašević za Informer. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Sandra

pre 1 godinu

Svaka rec tacna, svaka čast!

0 0 Odgovori

Carica Sveta

pre 1 godinu

Imamo mi divan i vrlo slikovit primer Milunke Savić. Narod u Srbiji ne pušta suzu za onima koji su izgubili privilegije 2012 godine potpuno nezasluženo stečene, već je plakao za nedužno pobijenom decom u masovnim pucnjavama 3 i 4 maja. A Milunka je savršen primer kako oni koji su iz opanaka otišli da krvare mladost za otadžbinu dobili od privilegovanih jednu opštu nezahvalnost, nepoštovanje i bezobrazluk. Nego ova Srbijica nije propuštala lekcije iz istorije. Ne, ne. Dobro ih je proučila. I odlično poznaje narcisoidnu, anarhističku i nasilnu prirodu onih koji se ničega ne stide, a toliko čeznu za otmenošću carskih dvora, iako ni za kakav red ne znaju. Osim za zadovoljavanje sopstvenih želja, u skladu sa prohujalim vremenom komunizma u kome su svi oni zapravo i ostali zarobljeni. Ne toliko ideološki, već kao klasa koja ima Bogom dano pravo da formira mišljenje i ukus svakom pojedincu. Kao da su ljudi u Srbiji repa bez korena, kao da su rasli u buretu. Kao da su Srbi u regionu neki tamo divljaci. A Srbi u rasejanju gastarbajteri. I kao da niko ne razume šta znači i koliko znači stabilna matica, kako za sve nas koji živimo u Srbiji, ali i za one koji upiru svoj pogled ka Srbiji. Sa brigom i čežnjom. Naročito kada se dese traume kao ove majske.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari