KAKAV LICEMER! Šolak zgrće narodne pare u sumnjivom dilu sa RTS, a onda laže da je javni servis Vučićev!

Zbog poslova koje je generalni direktor Radio-televizije Srbije Dragan Bujošević sklapao sa dvema firmama – „Dajrekt medijom“, nekada u vlasništvu Dragana Đilasa a sada pod kontrolom Dragana Šolaka, i „Medija pulom” u vlasništvu Mirjane Jovašević, šefice kabineta bivšeg premijera Mirka Cvetkovića i dugogodišnje saradnice Srđana Šapera – finansijski izveštaji RTS-a za prošlu godinu ne mogu da prođu reviziju.

Zbog poslova koje je generalni direktor Radio-televizije Srbije Dragan Bujošević sklapao sa dvema firmama – „Dajrekt medijom“, nekada u vlasništvu Dragana Đilasa a sada pod kontrolom Dragana Šolaka, i „Medija pulom” u vlasništvu Mirjane Jovašević, šefice kabineta bivšeg premijera Mirka Cvetkovića i dugogodišnje saradnice Srđana Šapera – finansijski izveštaji RTS-a za prošlu godinu ne mogu da prođu reviziju, saznaje Pištaljka.

Nezavisni revizor „Auditor” u roku od mesec dana tri puta je menjao mišljenje o poslovanju RTS-a za prošlu godinu, od pozitivnog do uzdržanog, jer je RTS u svojim finansijskim izveštajima prikrio da je generalni direktor Bujošević kršeći interne procedure i bez odobrenja Upravnog odbora ustupio reklamno vreme „Dajrekt mediji” (Direct media) i „Medija pulu” (Media pool), pokazuju dokumenta do kojih je došla Pištaljka.

– Izrada mišljenja je u toku“, naveo je Nenad Jović iz revizorske kuće „Auditor”, odbijajući da objasni zašto još uvek nema konačnog mišljenja kada su, po dokumentaciji iz javne nabavke putem koje su dobili posao, bili u obavezi da ga izrade do kraja marta.

Da su privatne firme raspolagale oglasnim prostorom, glavnim tržišnim izvorom prihoda za RTS, bez saglasnosti Upravnog odbora prvi je obelodanio novinar Miodrag Popov, jedan od neuspešnih kandidata na ranijim konkursima za člana Upravnog odbora, ali i za generalnog direktora javnog servisa. Kako je govorio za 24 časa, ovi poslovi su vredni skoro 14,5 miliona evra.

Isti iznos, 14,5 miliona evra, kao vrednost poslova sa „Dajrekt medijom” i „Medija pulom”, pominje i Bujošević u protestnom pismu revizoru u kom iznosi primedbe jer je revizor promenio prvobitno pozitivno mišljenje. U ovom pismu i sam Bujošević priznaje da se saradnja sa marketinškim agencijama odvijala bez ugovora, ali tvrdi da su sve usluge fakturisane i naplaćene – te da za fakture nije ni potreban ugovor.

– RTS smatra da Revizor treba da ostane pri svom prvobitnom pozitivnom mišljenju uz skretanje pažnje da Upravni odbor nije odobrio dva marketinška ugovora dok istovetni ugovori postoje sa drugim agencijama i komitentima – navodi Bujošević u pismu.

Po poslednjem nacrtu mišljenja, koje još uvek nije konačno, revizor se „uzdržao od izražavanja mišljenja” jer, kako se navodi, nije bio u mogućnosti da se uveri u „u realnost i osnovanost” prihoda koje je RTS iskazao u svom finansijskom izveštaju.

– Tokom 2022. godine ustanova je vršila fakturisanje emitovanih kampanja marketinškim agencijama „Dajrekt medija” d.o.o. Beograd i „Medija pul“ d.o.o. Beograd pozivajući se na ugovore koji ne postoje, s obzirom da nisu zaključeni – navodi se i u drugom i trećem nacrtu mišljenja revizora koje je Pištaljka dobila od uzbunjivača.

Promena mišljenja revizora dogodila se jer je posle prve, pozitivne ocene poslovanja RTS-a, predsednik Upravnog odbora Branislav Klanšček revizoru izneo podatak da je UO odbio da da saglasnost na ugovore sa dvema privatnim firmama.

Zanimljivo je da je UO raspravljao o spornim ugovorima tek u decembru prošle godine, iako su „Dajrekt medija” i „Medija pul” oglasni prostor RTS-a počele da koriste 11 meseci ranije, u februaru prošle godine. Razlog za to, kako se navodi u zapisniku sa decembarske sednice, bio je taj što je Klanšček mesecima odbijao da stavi na dnevni red tu temu. U uvodnom izlaganju predsednik UO je naveo da ugovore nije stavljao na dnevni red jer ih je dobio tek u aprilu, kada su poslovi koje je ugovor trebalo da definiše uveliko trajali. Takođe je naveo da je time zapravo tražena „retroaktivna” saglasnost za ugovore te da on nije želeo da učestvuje u tome.

Iako su generalni sekretar RTS-a Marijana Gojković i direktor marketinga Milica Đuričić Janjić na sednici pokušale da ubede UO da ugovori nisu sporni, UO je odbio da da saglasnost.

Milica Đuričić Janjić je od 2019. godine pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal upravo zbog poslova RTS-a sa „Dajrekt medijom”. Mediji su preneli da je tada uhapšena zajedno sa šefom u službi marketinga RTS-a Mirjanom Katanić i bivšim direktorom „Dajrekt medije” Jovanom Stojanovićem zbog sumnje na krivično delo zloupotreba službenog lica.

– Istraga je u toku i njom su obuhvaćeni samo ugovori do 2019. godine – navela je portparolka Tužilaštva za organizovani kriminal Jasmina Čolak. Ona je takođe objasnila da istraga može biti i proširena , jer je slučaj u toku, te da još uvek nije podignuta optužnica.

Od septembra 2018. godine „Dajrekt medija” je u vlasništvu luksemburške kompanije „Junajted medija” (United media) koja posluje u okviru „Junajted grupe“, a čiji je krajnji vlasnik investicioni fond „Bi-si partners grupa” (BC Partners Group). Dragan Šolak osnivač je i predsednik savetodavnog odbora „Junajted grupe”. U vlasništvu „Junajted medije” su i dnevni list Danas, televizijski kanali N1 i Nova S, ali i kablovski operater SBB.

Po podacima iz APR-a, vlasnik „Medija pula” je makedonska firma „Magna Jurop” (Magna Europe), dok se u odvojenom registru u kom se beleže podaci o fizičkim licima stvarnim vlasnicima firmi, a koji je APR osnovao 2018. godine, kao „stvarni vlasnik” navodi Mirjana Jovašević, bivša šefica kabineta bivšeg premijera Mirka Cvetkovića i saradnica Srđana Šapera sa kojim je delila vlasništvo nad dve firme: „Tu rivers” (Two rivers) i „Amaltea”. Od 2019 do 2021. godine u registru stvarnih vlasnika za firmu „Medija pul” bio je upisan Branimir Dimitrijević, takođe dugogodišnji Šaperov saradnik i bivši član Upravnog odbora Politike.

Jovašević je sa mesta šefa kabineta premijera, gde je imenovana sa trideset jednom godinom, posle promene vlasti 2013. godine prešla u firmu „Delez Srbija“ na mesto direktora korporativnih komunikacija. Šest godina kasnije osnovala je firmu „Amaltea“ kao jedini vlasnik. Od septembra 2020, do aprila 2021. godine u firmi je 25 odsto vlasništva imao i Srđan Šaper.
U martu 2021. godine Jovašević ulazi u vlasništvo, do tada 100 odsto Šaperove firme „Tu rivers”, sa 35 odsto udela, a već septembra 2022. njeno vlasništvo ponovo preuzima Šaper.

Pištaljka je pisala da je u planovima za ovu godinu RTS izdvojio 700.000 evra za kviz „Potera” koji vodi radnik RTS-a Jovan Memedović, a koja je u produkciji firme „Adrenalin”, ćerke firme „Tu rivers” – firme koju su držali Šaper i Jovašević, a u kojoj je od septembra prošle godine Šaper jedini vlasnik. Direktor ove firme bila je i Aneta Ivanović o kojoj je Pištaljka pisala jer je njena privatna produkcijska kuća „Atena” prodavala priloge RTS-a i autorska prava prodavala Turističkoj organizaciji Srbije bez znanja autora. Zbog ovih otkrića RTS je posle pisanja Pištaljke obustavio snimanje serije „Pupin“, za koju je Aneta Ivanović trebalo da dobije 2,5 miliona evra od RTS-a.

Obe ove firme, i „Dajrekt medija” i „Medija pul”, su 2022. godinu završile u plusu – „Dajrekt medija” sa dobiti od 1,9 miliona evra, a „Medija pul” 875.000 evra.

Sa druge strane, RTS koji svoj oglasni prostor ustupa agencijama da njime trguju, a za sadržaj plaća privatnim produkcijama, posluje sa minusom i u prošloj godini je iskazao gubitak od 725.000 evra.

U izveštaju o poslovanju RTS navodi se da 72,6 odsto prihoda RTS-a potiče od takse koja se, kako je zakon propisao, naplaćuje građanima po brojilu za električnu energiju, a da je prihod od marketinških i komercijalnih delatnosti javnog servisa svega 25 odsto. Prvi kanal RTS-a i dalje je najgledaniji kanal u Srbiji, dok programi privatnih televizija, koje se izdržavaju samo od reklama, beleže manju gledanost.

Radnici RTS-a organizovani u sindikate tokom ovog proleća dva puta su iskazivali nezadovoljstvo i stupali u štrajk zbog niskih plata i loših uslova rada. Paralelno traže i povećanje takse koja se naplaćuje od građana, ali ne i raskid poslova sa privatnim produkcijama i privatnim marketinškim agencijama koje se bogate na RTS-ovim resursima.