VREME JE ZA MRŽNJU! Obavezno pročitajte autorski tekst Vesne Radusinović: Za sve je kriv Aleksandar Vučić...

Za sve je kriv Aleksandar Vučić. Prvi i jedini put da su se svi oko nečega složili… Svoje promašene živote, bez ikakvih uspeha i profesije, najradije bi krunisali povratkom ili dolaskom na vlast. Stalno su nadomak iste i fali im jedan stepenik koji se zove Vučić. A toliko su puta uzviknuli hop pre nego što su bili u stanju da skoče. Makar u ambis povukli i celu Srbiju. Oni prosto ne znaju šta bi sa sobom, dok konačno ne preuzmu narod i državu, piše u autoskom tekstu Vesne Radusinović na portalu happytv.

O sebi misle sve najbolje i najlepše, iako izbegavaju i da se oglednu. Boje se da stanu ispred ogledala jer će iz njega sigurno izaći Vučić da im sruši i poslednje puste snove. Da budu mlađi i srećniji, spremni da ih neko važan metne na vlast. Jedino im ne fali pameti, pošto su svojom stramotno ograničenom prezadovoljni. Oni su elita, nezajažljivi urbani prostaci. Psuju i vređaju sve oko sebe, kočijaši su za njih gospoda, a seljaci aristokratija i srpski Dom lordova.

Sada su se konačno razočarali u narod. Prezirali su ga i ranije kao primitivnu i bezglavu rulju, stado bez ovna predvodnika, koje samo njih čeka da ih nekuda povedu. Očigledno je da su provaljeni i da je sve manje onih koji ih prate. Deluju kao da su se opravdano napaćeni, ozlojeđeni i nezadovoljni probudili iz tuge i samosažaljevanja. Da nije Vučića, njima bi Albanci i Amerikanci vratili Kosovo, a Aljbin Kurti bi vladao u Beogradu umesto u Prištini. Zalivadili bi i Srbiju, zatvorili fabrike i rudnike, otpustii radnike, okolo bi cvetalo cveće…užas od Uže Srbije ponovo bi postao Šumadija, a sve to pod uslovom da nam Vučić nije uzeo čist vazduh i otrovao nas srpskim nacionalizmom, kao i toliki drugi iz zločinačke srpske istorije, kojoj je najzad presudio Haški tribunal, NATO bombardovanje i međunarodna ratna propaganda, tokom poslednjih nekoliko vekova i decenija.

Niko im nije rekao hvala za to što su bili spremni da kleknu i kapituliraju. Da priznamo da smo odista još gori nego što piše u novim i starim presudama za udruženi zločinački poduhvat.

Osećaju se izdani od onih koji su prihvatili Vučićevu borbu za nacionalno dostojanstvo i oslobođenje od svih naših i tuđih zabluda, kleveta i laži. Najviše ih ipak vređa kada ih neko podseti da nema hleba bez motike i da se od mržnje ne može živeti… A opet, kako ne može kada je nesreća uvek nadvladavala kratke i prolazne trenutke sreće, spokoja i blagostanja…. Opšti haos u svetu bio im je poslednja šansa, a nema šta nisu probali. Obio im se o glavu Vučić i kao mali Putin, ruski klin i nož u leđa evropskoj civilizaciji i budućnosti, ali i kao prikriveni sluga Zapada koji je izdao Kosovo da bi sačuvao vlast. Ni beznađe u kom su se našli neće ih uopšte pokolebati u ubeđenju da su u pravu.

Baš kao što su pacijenti u ludnicama uvereni da su jedina oaza i mera normalnosti, dok se po ulicama i kućama smucaju kojekakvi ludaci kojima nema nikakvog spasa. Nema više ni šetnje po svežem vazduhu, da ih ni taj momenat slučajno ne podseti na neuspeli pokušaj političkog rušenja Srbije.