Opozciji važniji odmori od sopstvenih "ciljeva"! Tražili smenu Gašića, pa pobegli na more!?

Opozicija koja je insistirala na smeni ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića pokazala je još jednom da su im važnije sopstvene obaveze i odmori od ciljeva koje su sami postavili!

Od 61 poslanika opozicije u Skupštini za Gašićevu smenu glasalo je samo 36 opozicionara.

Još veći skandal su njihovi izgovori zbog kojih se nisu pojavili na sednici koja je bila u četvrtak, a na kojoj su svi oni insistirali mesecima unazad i zbog čega su i organizovali takozvane proteste protiv nasilja. Pa su tako lideri takozvane opozicije istakli da su neki u inostranstvu, neki bolesni, a drugi su imali 'privatne obaveze'!?!

Interesantno je da nisu glasali neki od organizatora 'protesta protiv nasilja' - Pavle Grbović, Srđan Milivojević, Dragana Rakić.

Kada je reč o listi Ujedinjeni, od 15 poslanika glasalo je devet. Od deset poslanika Demokratske stranke zvanično je glasalo samo četvoro. Od pet poslanika Zeleno-levog kluba Ne davimo Beograd, glasalo je njih četvoro. Od troje poslanika Ekološkog ustanka, glasalo je dvoje. 

Komentarišući ove navode, Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže je opozicija ovim pokazala vrhunsku neodgovornost.

- Pošto su opozicioni lideri Gašićevu smenu predstavljali kao praktično ključni cilj ili jedan od ključnih ciljeva i demonstracija koji su organizovali, ali i svog političkog delovanja u Skupštini, onda ovakav njihov potez možemo definisati kao vrhunsku neodgovornost. Ako su to već predstavili kao najvažnije pitanje onda su morali biti svi prisutni i jedini izgovor eventualno može biti bolest, ali nikako ne može biti odlazak na odmor ili bilo šta drugo - podvlači Graovac. 

Predsednik Izvršnog veća SNS Darko Glišić kaže da opozicija sad neće ni kako ona hoće.

- Ima jedna narodna poslovica koja najbolje opisuje opoziciju, a glasi - Neću ni kako ja hoću. Da ih pitate šta im je plan, program, ideja, neće znati ni da beknu. Jedino gde su jasni i gde možete da vidite rezultate njihovog takozvanog rada su mržnja, nasilje, pretnje i prostakluk - zaključuje Glišić.