Milatović će pitati za Marovića, a ima li Vučić šta njega da pita? Medijska "priprema" posete crnogorskog predsednika

Prva zvanična poseta Jakova Milatovića Srbiji, koji u Beograd dolazi danas, ima medijsku pripremu. U crnogorskim medijima bave se dolaskom šefa njihove države u srpsku prestonicu, a posebno su zanimljiva saznanja koje iznose podgoričke “Vijesti”.

Naime, ovaj dnevnik spekuliše da će, između ostalog, Milatović svom domaćinu postaviti pitanje ekstradicije nekadašnjeg visokog funkcionera DPS i bivšeg i jedinog predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića, “koji sedam godina boravi u Beogradu, iako crnogorske vlasti uporno traže njegovo izručenje po presudama zbog višemilionskih malverzacija u Budvi”.

Kolege se nisu bavile prognozama šta će prvi čovek naše države upitati svoga gosta, ali svakako da će imati inspiraciju da otvori brojna pitanja u kojima se zvanična Podgorica, najblaže rečeno, prema Srbiji nije ponela ni bratski ni prijateljski.

Neizbežna će, svakako, biti tema Kosova i Metohije koja godinama opterećuje odnose dveju država. Ako je za Milatovića, kako pišu “Vijesti”, među prioritetima status Marovića, Vučić ima “za nijansu” prvenstvo da pita, recimo, zašto je Crna Gora podržala otimanje 15 odsto srpske teritorije priznajući nezavisnost lažne države Kosova, bez da je to pitanje postavila građanima na referendumu. Tim pre, što je Milatović, maltene dok je ispijao pobednički šampanjac u izbornoj noći, na konkretno pitanje da li će Crna Gora preispitati svoju odluku doslovce odgovorio da je za njega Kosovo - završena priča.

Iako bi se pre vladi u tehničkom mandatu nego njemu moglo pripisati i najsvežije “zabijanje noža u leđa” u Savetu Evrope, Vučić, recimo, svog kolegu može pitati zašto se Crna Gora svrstala u grupu država koja je podržala aplikaciju tzv. Kosova za članstvo u SE.

Tema bi mogao i da bude kontinuitet sa antisrpskom histerijom koju je decenijama negovao bivši apsolutni gospodar Crne Gore Milo Đukanović, a koji se ovih dana prilježno primenjuje na gradonačelniku Nikšića Marku Kovačeviću. Crnogorsko pravosuđe je u njegovom slučaju pokazalo neverovatnu budnost i ažurnost, zbog položaja njegovog prsta tokom intoniranja državne himne, zakazujući mu saslušanje baš na godišnjicu hrvatske zločinačke akcije “Oluja”.

S druge strane, ostali su nemi na dokaze Europola koji je dostavio transkripte komunikacije visokog funkcionera Agencije za nacionalnu bezbednost Petra Lazovića i navodnog vođe kavačkog klana Radoja Zvicera, koji tvrde da je Đukanović dobijao mesečno ogroman novac od kriminalnih radnji pomenute zloglasne družine. Navodi se, takođe, da će na stolu biti i pitanje ambasadora, pošto su ta mesta i u Beogradu i u Podgorici upražnjena dve godine. S tim što se zaboravlja da je Crna Gora proterala našeg diplomatskog predstavnika Vladimira Božovića zato što je kazao da je Podgorička skupština iz 1918. godine bila “slobodni izraz narodne volje za ujedinjenje sa bratskom Srbijom”, što se nije uklapalo u narativ montenegrinske političke elite koji pomenuti događaj vidi kao “uvod u okupaciju Crne Gore”. Iako je imao potpuno pravo, Beograd nije uzvratio recipročnim merama, pa je Tarzan Milošević ostao da službuje u Knez Mihailovoj ulici.