Vesić: Od danas na aerodromu bez ograničenja broja kompanija koje obavljaju ček-in i sortiranje prtljaga

Na osnovu odluke Direktorata civilnog vazduhoplovstva, od danas više ne postoji ograničenje u pogledu broja kompanija koje na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ mogu da pružaju usluge zemaljskog operatera, saopštio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

To, kako je istakao, znači veću konkurenciju u obavljanju usluga ček-ina i sortiranja prtljaga, a samim tim i bolju i bržu uslugu za putnike i manje gužve.

- U skladu sa koncesionim ugovorom, Direktorat je juče doneo odluku, koja je od danas na snazi, kojom je ukinuto ograničenje broja zemaljskih operatera, odnosno kompanija koje za avio-prevoznike obavlja usluge ček-in, sortiranja i ukrcavanja i iskrcavana prtljaga - rekao je Vesić na Prvoj TV.

Pojasnio je da svaka avio-kompanija bira svog zemaljskog operatera za svakom aerodromu, spram toga ko pruža najbolju uslugu.

Naveo je da su do sada na beogradskom aerodromu to mogle da rade tri kompanije – koncesionar aerodroma „Vansi“, kao najveća, zatim Er Srbija koja je imala mogućnost, iako to nije radila, i francuska kompanija „Skaj partner“.

Sada više nema restrikcija, i sve kompanije koje imaju odgovarajuće sertifikate za obavljanje tog posla, koje izdaje država Srbija, mogu slobodno da rade, ukazao je ministar Vesić.

On je kazao da, za sada, još tri kompanije imaju potrebne sertifikate – britanski Menzis graund holding, koja godišnje opsluži 300 miliona putnika u 60 država, grčki Golden er, sa 5.000 zaposlenih, i domaća kompanija Er Pink.

- Od danas na aerodromu mogu da rade i ove tri i naravno, nove kompanije, kako budu ispunjavale uslove i dobijale sertifikate. Time ćemo podići konkurenciju među zemaljskim operaterima i rešićemo najveći problem - da se usluživanje putnika obavlja bolje, brže i efikasnije i da ne bude gužvi  - rekao je Vesić.

On je dodao da je situacija na aerodromu „Nikola Tesla“ već ovih dana bolja nego što je bila, ali i da slični problemi sa gužvama i koferima postoje i na drugim aerodromima, što, naravno, ne znači da država i koncesionar ne treba da učine sve da aerodrom funkcioniše što bolje.

Podsetio je i da se na zahtev MUP-a postavljaju još tri „kućice“, odnosno još šest mesta za pasošku kontrolu, a razmišlja se i o uvođenju kapija za elektronsko očitavanje pasoša, za domaće putnike, kojih je oko 50 odsto na beogradskom aerodromu.

Vesić je dodao i da je Evrokontrol označio 15. jul kao kritičan dan za sve evropske avioprevoznike i za nekoliko desetina evropskih aerodroma zbog očekivanog zagušenja u avio-saobraćaju, ali da se na dnevnom nivou radi na tome da beogradski aerodrom dočeka taj dan pripremljen. “Radimo na tome svi zajedno od Ministarstva na čijem sam čelu, preko koncesionara, Direktorata za civilno vazduhoplovstvo i Er Srbije”, rekao je Vesić.

Na pitanje kada kreće najavljena izgradnja petlje Jakovo, kao veza stanovnika tog dela grada sa auto-putem „Miloš Veliki“, ministar je rekao da će to biti vrlo brzo, kao i da će tu saobraćajnicu raditi kineski partneri koji su radili i deonicu Surčin – Novi Beograd.

- Vrednost izgradnje petlje Jakovo je oko 3,3 miliona evra, koje su obezbeđene iz ušteda prilikom izgradnje deonice Surčin – Novi Beograd - precizirao je ministar.

Najavio je i da će već naredne godine početi postavljanje zaštitne ograde za buku na autoputu kroz Novi Beograd, kako bi građani koji stanuju u blizini, mogli da žive bez buke.

Vesić je najavio i da u avgustu počinje obnova pruge Niš – Dimitrovgrad.

- Posle pet, skoro šest godina od kako smo dobili novac od Evropske unije... Dobili smo nove lokacijske uslove, urađena je nova studija zaštite životne sredine, i u avgustu kreće obnova prve deonice. Neće biti zaustavljanja saobraćaja dok traju radovi, jer je to jedina železnička veza Srbije i Bugarske. Sramota je što smo čekali šest godina ali eto ja, ovakav kakav sam, uradih više za devet meseci. Radovi kreću u avgustu - rekao je ministar Vesić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.