Muzej žrtava genocida oštro reagovao - Emir Suljagić krivotvori prošlost i izjednačava zločin u Srebrenici sa Holokaustom u Drugom svetskom ratu!

Reakciju Muzeja žrtava genocida na deo obraćanja Emira Suljagića, direktora Memorijalnog centra u Potočarima prenosimo u celosti.

"Muzej žrtava genocida izražava zabrinutost zbog niza tvrdnji direktora Memorijalnog centra u Potočarima g. Emira Suljagića, saopštenih tokom konferenciije posvećene kulturi sećanja održane 10. jula ove godine u Srebrenici, kojima je pokušao da izvrši krivotvorenje i zloupotrebu Holokausta i genocida, događaja koji su na najtragičniji i najdramatičniji način obeležili razdoblje Drugog svetskog rata.

Naime, upućujući reči izvinjenja Jevrejima zbog zločina koje je nad pripadnicima tog naroda tokom Drugog svetskog rata počinila zloglasna 13. SS oružana brdska ,,Handžar'' divizija, g. Suljagić je očito potpuno svesno, a ne iz neznanja, smetnuo sa uma determinišuće istorijske 
činjenice.

Gospodinu Suljagiću je, bez ikakve sumnje, potpuno jasno to da žrtve te nacističke jedinice, upamćene po monstruoznosti, brutalnosti i masovnosti počinjenih zločina, čiju su većinu pripadnika činili upravo bosansko-hercegovački muslimani, nisu isključivo bili Jevreji, već u 
znatno većem obimu i broju Srbi.

Ono što je dodatno zabrinjavajuće jeste i pokušaj g. Suljagića da amnestira NDH za počinjeni Holokaust. Drugim rečima, dobro je poznato da je navedena 13. SS oružana brdska ,,Handžar'' divizija uspostavljena tokom proleća 1943. godine, odnosno u periodu kada je Holokaust nad 
bosansko-hercegovačkim Jevrejima već uveliko bio izvršen i to upravo od strane njegovih sunarodnika i Hrvata koji su počev od aprila 1941. godine prigrlili ustašku ideologiju i otpočeli spiralu zločina do tada nezabeleženih na ovim prostorima.

Da pokušaj krivotvorenja prošlosti koji je demonstrirao g. Suljagić bude još gori, pripadnici 13. SS oružane brdske ,,Handžar'' divizije bili su, ubrzo po njenom formiranju u proleće 1943. godine, upućeni na obuku na područje okupirane Francuske i Poljske odakle su vraćeni tek godinu dana 
kasnije.

Ukoliko, pak, imamo u vidu činjenicu da je najbrojnija jevrejska zajednica u Bosni i Hercegovini tokom Drugog svetskog rata, ona u Sarajevu, koja je u tom periodu brojala nešto više od 8.300 pripadnika, bezmalo u celosti bila likvidirana 1941. i 1942. godine upravo u hrvatskim logorima smrti u Jasenovcu i Đakovu, kao i da je već početkom 1942. godine hrvatski ministar unutrašnjih poslova Artuković slavodobitno saopštio da je ,,jevrejsko'' pitanje rešeno, ostaje osećaj zaprepašćenosti zbog blamantnog i nedoličnog pokušaja obmanjivanja javnosti za kojim je, pod plaštom navodnog izvinjenja, posegao g. Suljagić. Da čitav ovaj slučaj bude još opasniji, već je dobro poznato to da g. Suljagić ovakve i njima slične tvrdnje nije po prvi put saopštio tek 10. jula ove godine u Srebrenici, već da je to činio i ranije zbog čega je bivao izložen otvorenim kritikama i osudama u delu međunarodne, a posebno nemačke javnosti.

Međutim, direktor Memorijalnog centra u Potočarima se nije zaustavio isključivo na nekolikim pokušajima očiglednog i neskrivenog krivotvorenja prošlosti, već se u nedoličnom naporu da uspostavi bilo kakvu vezu između Holokausta i zločina počinjenog u Srebrenici i okolini u julu 
1995. godine usudio da ustvrdi kako su njegovi sunarodnici, stradali na tom području pre 28 godina, doživeli tragičnu sudbinu upravo zbog svoje ,,boje kože'', kao što je to bio slučaj i sa Jevrejima tokom Holokausta.

Ova tvrdnja g. Suljagića, zaprepašćujuća u svoj svojoj netačnosti, ukazuje na spremnost pojedinaca koji obavljaju odgovorne dužnosti da posegnu za rasnim teorijama koje impliciraju rasnu različitost evropskih Jevreja u razdoblju Drugog svetskog rata u odnosu na preostalo stanovništvo Starog kontinenta, odnosno savremenih Bošnjaka u odnosu na Srbe i Hrvate. Naime, 
direktor Memorijalnog centra u Potočarima je tom tvrdnjom pokušao da transponuje nacističke rasne postulate u znatno docnije i istorijskim kontekstom potpuno specifično razdoblje ratova za jugoslovensko nasleđe. Drugim rečima, g. Suljagić se osmelio da pokuša da uspostavi makar i 
simbolički, ukoliko ne i stvarni, istorijski, znak jednakosti između Holokausta i zločina u Srebrenici počinjenog pola veka nakon okončanja Drugog svetskog rata.

Izražavajući zabrinutost zbog stavova g. Suljagića, uvijenih u formu navodnog izvinjenja, koji su u potpunoj suprotnosti sa istorijskim činjenicama, Muzej žrtava genocida ukazuje na svu opasnost ovakvih nenaučnih i antičinjeničnih tvrdnji čija afirmacija u razdoblju koje je pred nama može da izazove nove podele i nestabilnost, kao i da mobiliše na novu mržnju i nasilje nad nedužnima.

Iskazujući istinski pijetet u odnosu na sve nedužne žrtve Drugog svetskog rata, kao i ratova za jugoslovensko nasleđe, Muzej poziva sve pojedince, organizacije, institucije i organe vlasti, da se suzdrže od pokušaja krivotvorenja prošlosti, a posebno Holokausta i genocida počinjenog nad pripadnicima srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata.