Miščević: Srbija bi mogla da ispuni kriterijume za članstvo u EU do 2025. godine

Ministarka za evropske integracije Tanja Mišćević izjavila je da bi Srbija mogla ispuni kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji do 2025. godine.

- To znači da najveći broj sistemskih zakona do te godine treba da bude usaglašen u potpunosti. Da sva sistemska merila budu uneta u domaće pravo i pravosuđe. Stvar je u tome što se EU iz dana u dan menja i povećava se opseg sa kojim moramo do momenta članstva da se usaglasimo - rekla je za "Glas Amerike" Miščević, koja je boravila u trodnevnoj poseti Vašingtonu.

Ona je u SAD razgovarala je sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom, članovima Predstavničkog doma Kongresa, Tomasom Kinom i Robertom Aderholtom, i učestvovala u događajima koje je organizovao nevladin Atlantski savet.

Između ostalog, razmatrana je regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu, proces evropskih integracija, kao i koliko Sjedinjene države mogu da pomognu.

Kako kaže, sa kongresmenima Kinom i Aderholtom bilo je govora o aktuelnim odnosima i dijalogu Beograda i Prištine.

Ukazala je da je važna tema njenih susreta bila i potreba za kontinuiranim strateškim dijalogom između Srbije i SAD, jer kako Miščević precizira, dve države imaju mnogo više tema za razgovor od samog dijaloga između Beograda i Prištine.

- Otvara se prostor za razgovore o energetici, imajući u vidu da je jedan od akcenata na reforme u Srbiji energetska diversifikacija. Zatim priča o digitalizaciji, ali i stalna potreba povećanja investicija koje iz Amerike dolaze u Srbiju. Tu ima mnogo prostora i interesovanja. Most svega toga je velika angažovanost Američke privredne komore (AMCHAM) u Srbiji - dodala je Miščević.

Na konstataciju novinara "Glasa Amerike" da je Srbija formalno počela pristupne pregovore 2014. godine, Miščević je rekla da proces jako dugo traje.

- Deset godina pregovora, 20 i više godina učešća u procesu evropskih integracija od decembra 2000. Pozitivna stvar dužine procesa je što su mnoge stvari u velikoj meri dovedene do nivoa koji već sada funkcionišu i postoje u uslovima EU. Od onih za koje vrlo često zaboravljamo koliko su važne, kao što je zaštita intelektualne svojine. U Srbiji je to potpuno usaglašeno i to se postiglo za ovih 20 godina, odnosno 10 godina pregovora - poručila je ona.

Miščević je istakla da se najviše stavlja akcenat na vladavinu prava, koja je za proces integracija i Srbiju kao državu i društvo, najvažniji segment reformi.

- Tu smo u fazi koja sada predstavlja osnovu da se ide na jedan novi nivo odnosa. Nedavno smo u Briselu sa kolegama iz Evropske komisije razmatrali to da Srbija može da razgovara o ispunjenju prelaznih merila. Ona vam pružaju osnove da idete dalje u procesu pregovora, ne samo u oblasti vladavine prava, nego i u svim ostalim poglavljima - dodala je ona.

Posle konstatacije novinara da je poslednja međuvladina konferencija Srbije i EU održana u decembru 2021. godine i da je bilo je dugotrajnih perioda kada nisu otvarana ili zatvarana poglavlja, usledilo je pitanje - šta je uzrok tome?

- Razlog je uglavnom i uvek politički. Nemojte zaboraviti Srbija je tokom procesa pregovora jedina država koja je imala poglavlje 35, koje paralelno sa vladavinom prava predstavlja ocenu napretka. U ovom momentu nemamo nijedan element sumnje da bi EK mogla da oceni da Srbija nije konstruktivna u dijalogu. Ali, se u međuvremenu došlo do rata u Ukrajini i velikog broja različitih mera, podsetiću vas 11 paketa sankcija ili restriktivnih mera sa kojima Srbija nije u mogućnosti da se uskladi - navela je ona.

Ona je dodala da je ta ocena prošle godine Srbiji dala nazadovanje u jednom od pregovaračkih poglavlja.

- Od tada je mnogo toga urađeno u smislu humanitarne pomoći Ukrajini - jedina smo država u Evropi koja je obezbedila pomoć za obnovu elektroenergetskog sistema. Sa koalicijom država radimo na obnovi bolnica u delovima Ukrajine, a 80.000 ukrajinskih izbeglica ima potpunu zaštitu na teritoriji Srbije. Najnovije je i možda najvažnije što Srbija više nije država sa čije teritorije je moguće izbegavati sankcije koje je EU uvela Ruskoj Federaciji. Sve su to elementi usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, a nama daju elemente za ocenu država članica da li će Srbija uskoro moći da otvori novi klaster - poručila je Miščević.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.