Nebojša Bakarec: Izvanredne izmene Zakona o planiranju i izgradnji - Otključana gradilišta i nove investicije!

Juče je u Skupštini Srbije završena rasprava o Zakonu o planiranju i izgradnji. Glavni ciljevi izmena ovog sistemskog Zakona su ubrzanje procesa izdavanja građevinskih dozvola, uvođenjem elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola, obezbeđenje veće transparentnosti postupka, usaglašavanje predmetnih propisa sa propisima EU, i promocija zelene gradnje i e-mobilnosti. Ovaj zakon konačno rešava problem komunističkog i dosovskog anahronizma zvanog konverzija, koji ne postoji nigde u Evropi, a ni u ostatku sveta. Bivše komunističke države koje su uvele konverziju, brzo i odavno su odustale od nje. Zakon je sistemski i nije pisan ni po čijoj meri, nije pisan za bilo kog pojedinca ili interesnu grupu, niti je pisan protiv bilo koga. Sjajni ministar Goran Vesić i njegov tim, su praktično napisali novi zakon, primeren vremenu u kome živimo.

Najvažnije odrednice zakona

 

Uvode se elementi zelene gradnje - svi objekti koji će se graditi na bruto građevinskoj površini većoj od 10.000 m2 i objekti javne namene, gradiće se po sertifikatima zelene gradnje. Ono što je potpuno novo, je uvođenje podsticajnih mera za zelenu gradnju, tj. za izgradnju energetski efikasnih objekata, za koje će investitor koji dobije sertifikat, imati pravo na umanjenje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u visini od 10%. Uvode se obavezni energetski pasoši, obavezni za novogradnju i bez njih kupoprodaja nekretnina neće biti moguća. Zakon predviđa polise osiguranja od štete trećim licima, kako bi se zaštitili građani koji žive u okolini mesta gradnje. Vodi se računa i o zaštiti životne sredine, pa će se pre dobijanja upotrebne dozvole za izgradnju objekata, morati predati dokaz o kretanju građevinskog otpada. Građevinska knjiga, postaje elektronska. Što se tiče energetske efikasnosti za stare stambene zgrade, postoje tri roka - prvi je rok od tri godine za zgrade gde je vlasnik država. Država je sebi dala obavezu da za tri godine pribavi sertifikate o energetskom svojstvu svake zgrade. Za poslovne zgrade rok je pet godina. Za stambene zgrade, rok je 10 godina, i te sertifikate neće pribavljati stanari, već lokalna samouprava. Ponovno će biti osnovana Agencija za prostorno planiranje. Zakon prvi put uvodi Glavnog državnog urbanistu, i posebno Upravljača projekta kao pravno lice koje pruža konsultantske usluge za potrebe investitora u fazama planiranja i izgradnje. Upravljač projekta je neko ko upravlja projektovanjem i izvođenjem radova. Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, lokalne samouprave će imati obavezu da najmanje 70 odsto njihove teritorije bude pokriveno urbanističkim planovima. Ubrzani proces izdavanja građevinskih dozvola će dovesti do povećanja prihoda od doprinosa za građevinsko zemljište, i prihoda od poreza na imovinu u lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave će imati i veće prihode od većeg broja priključaka na komunalni sistem, a ukidanje konverzije dovešće do toga da lokalne samouprave dobiju veći prihod, zbog toga što će se graditi na do sada blokiranim lokacijama.

Veoma je važno što se ukida obaveza plaćanja naknade za konverziju zemljišta, čime će se osloboditi značajne površine građevinskog zemljišta za izgradnju, što će imati pozitivan efekat na uvećanje vrednosti izvedenih građevinskih radova i na rast BDP-a Srbije. Ukidanje konverzije otključava gradilišta i dovodi do novih investicija. Najbolji primer je lokacija kompanije Filip Moris u Nišu, koja je blokirana konverzijom, a koja nosi investicije vredne stotine miliona evra. Atraktivne lokacije do kojih su došle kompanije kupovinom firmi iz privatizacije, stečaja ili izvršnim postupkom, neće više biti zapuštene i nedostupne za proširenje svojih kapaciteta. Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, i ukidanjem konverzije, aktiviraće 5.000 lokacija na kojima će se izgraditi 15 miliona kvadrata. Srbiji je neophodan razvoj građevinarstva, još brže izdavanje građevinskih dozvola i više investicija u građevinarstvo Srbija, da bi imali rast BDP-a kakav očekujemo. Građevinarstvo čini šest odsto BDP Srbije. Građevinska industrija, u kojoj je 60.000 kompanija, sa više od 200.000 zaposlenih, utiče na rast još 22 industrijske grane. Ove godine u budžetu Republike Srbije obezbeđeno je 3,6 milijardi evra za ulaganja u infrastrukturu.

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji, podržali su Privredna komora, Američka privredna komora, Savet stranih investitora (Foreign Investors Council-FIC), Savet zelene gradnje, SKGO, NALED, i mnoge strane i domaće kompanije. Evropska unija je podržala izmene Zakona o planiranju i izgradnji! Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture primilo je nedavno, pismo generalnog direktora u Direktoratu za susedstvo i pregovore o proširenju Evropske unije, Gerta Jana Kopmana, u kojem je istaknut značaj što skorijeg usvajanja seta zakona koje je resorno Ministarstvo uputilo u skupštinsku proceduru, a što će EU posebno vrednovati u narednom izveštaju o napretku Srbije.

Šteta koju su naneli DS i Tadićev režim

Prisetimo se ko je i kada uveo tu naknadu za konverziju zemljišta? To je uradila Tadićeva DS žuta hunta 2009. u liku ministra za zaštitu okoline, rudarstva i prostornog planiranja, Olivera Dulića (DS). Oni su 2009. doneli štetočinski Zakon o planiranju i izgradnji. Zakon je bio koruptivan, štetan, i blokirao je značajan deo gradnje u Srbiji, i to još u uslovima tadašnje ekonomske krize. Tadićev režim je tvrdio da je Zakon uperen protiv tajkuna Miškovića, zbog Luke Beograd, što je samo delimično bilo tačno, a suštinski obmanjujuće. Setimo se da je Mišković sa Tadićem i zapadnim ambasadorima, dogovarao formiranje Vlade 2008. Tadićev režim je sa Miškovićem i tajkunima lepo sarađivao do 2012., dok nije pao sa vlasti. Sa Miškovićem je najbolje sarađivao Dragan Đilas, i to do septembra 2013. godine. Po Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, uvedena je obaveza da vlasnici preduzeća stečenih u privatizaciji, stečaju ili izvršnom postupku moraju da plate pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine ukoliko na tom zemljištu umesto fabrika hoće da zidaju stanove ili poslovne zgrade. Tadićeva DS Vlada Mirka Cvetkovića je 21.1.2010. godine, usvojila katastrofalnu Uredbu o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine. Umesto najavljivanih milijardi evra od konverzije, od strane žute hunte, prihodi od naknade za konverziju zemljišta od 2010. do kraja 2022. godine, ukupno su iznosili mizernih 30 miliona evra. Ovaj Zakon iz 2009. je oštetio budžet Srbije za milijarde evra, u vidu nerealizovane i blokirane gradnje u Srbiji.

 

Oliver Dulić je pred Specijalnim sudom u Beogradu 12.07.2017. osuđen na tri i po godine zatvora zbog zloupotrebe položaja, a u korist slovenačke firme „Nuba invest“. „Kurir“ je izvestio da je Olivera Dulića 4.10.2012. na granici uhapsila slovenačka policija, pošto su mu carinici u krovu auta našli veliku svotu novca. Sumnja se da je taj novac dobio od slovenačke firme. Ako neko ne veruje „Kuriru“, verovaće listu „Vreme“. List „Vreme“ je 11.10.2012. godine, objavio optužujući tekst protiv Dulića, pod naslovom „Politika i korupcija - Slučaj Olivera Dulića“ u kome stoji: „Isto tako, je na slovenačkoj granici svojevremeno uhvaćen sa 200-300 hiljada evra i iz te gužve se izvukao pozivajući se na činjenicu da je srpski ministar“.

Po Izveštaju Verice Barać iz 2011., Dulićevo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, je bilo na drugom mestu, posle Telekoma, po izdvajanjima za reklamiranje, na koje je godišnje bespotrebno trošilo 1,5 miliona evra, jer Ministarstvo nema potrebu da reklamira „svoje“ proizvode, za razliku od Telekoma. U tom Izveštaju Verice Barać se pominje postupak protiv ministra Olivera Dulića, koji je vodila Agencija za borbu protiv korupcije, zbog sukoba interesa, jer je Dulićevo preduzeće, „Dg comp. računari“ d.o.o. iz Subotice, poslovalo sa 70 različitih državnih organa i institucija koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, koji su kupovali robu i koristili usluge firme ministra Dulića, sve u vreme dok je Dulić bio ministar. Uprava za trezor je u periodu od januara 2008. do novembra 2010. godine, evidentirala preko 1100 transakcija, odnosno uplata koje su državni organi i institucije realizovali u korist Dulićevog preduzeća. Isti ovaj modus operandi je koristio Dragan Đilas, samo u većoj razmeri, ali i mnogi drugi tadašnji funkcioneri DS, istovremeno „biznismeni“.

Ugledni novinar, ekonomski analitičar „Danasa“, kritičar današnje vlasti, Miša Brkić je na javnoj raspravi potpuno dosledno podržao ukidanje konverzije i ove izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Lično sam slušao odlično izlaganje Miše Brkića, na Javnoj raspravi u Skupštini, koje je trajalo preko 10 minuta. Miša Brkić je u tekstu u Peščaniku i Politici, 24.12.2010. kritikovao konverziju, i napisao o Dulićevom i Tadićevom Zakonu o planiranju i izgradnji sledeće: „Jedino je ministru Oliveru Duliću trebalo godinu dana da shvati da je njegovo „revolucionarno čedo”, Zakon o izgradnji i planiranju, uništio domaću građevinsku industriju i tržište nekretnina. (…) još su u svežem sećanju obećanja ministra Dulića da će novim zakonom o planiranju i izgradnji Vlada Srbije najzad „zaustaviti ekstraprofitere i pljačkaše”, koji su se obogatili na skupim stambenim kvadratima u Beogradu, i da će omogućiti sirotinji da najzad legalizuje svoju nezakonito izgrađenu stambenu imovinu. Pre nego što je konačno priznao da je zakon neprimenljiv, Dulić je obavestio javnost da „tajkuni hoće da ga ubiju”. Nevolja je, međutim, što taj populizam neko ipak mora da plati jer je dokazano da u ekonomiji nema besplatnog ručka. Platiće ga, naravno, svi poreski obveznici“. Podsetiću zastoj u izgradnji je trajao od 2009. do 2013. godine, i koštao je Srbiju milijarde evra, koje su izgubljene kroz nenaplaćen porez na imovinu, kroz neangažovanje kompanija i zbog onoga što nije izgrađeno na tim lokacijama.

O komičnim neistinama koje o ukidanju konverzije plasiraju opozicija i Šolakovi mediji, najbolje svedoči naslov teksta u novinama Nova i na sajtu NovaS, od 14.2.2023. pod naslovom: „Vesićev pakleni plan ojadiće državu, a nagraditi bahate investitore – prvi na udaru mogli bi biti basnoslovno vredni BiP i IMT“. Sve što su ovi mediji i opozicija rekli o izmenama ovog Zakona, i o ukidanju konverzije je neistina. Potrebno je pohvaliti ministra Gorana Vesića, na izvanredno pripremljenom zakonu, na sjajnoj javnoj raspravi, koju je organizovao od februara do jula meseca, i na izvanredno obrazlaganom zakonu u Skupštini. U raspravi u Skupštini Srbije, opozicija je izgledala slabačko i neuverljivo kada je govorila o ovom zakonu, ali i ostalim zakonima na dnevnom redu. Svoj doprinos u raspravi, dao je i autor ovog teksta.

Na ekonomskom kokusu i na Javnoj raspravi u Skupštini, 18.7.2023., izmene Zakona o planiranju i izgradnji su pozdravili domaći i strani privrednici, npr. kompanije Filip Moris, Atlantik grupa, ali i opozicioni ekonomski novinar Danasa, Miša Brkić, i bivši ministar Dragoslav Šumarac. Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, traje od februara meseca. Na javnoj raspravi u Skupštini Srbije pojavilo se samo 13 poslanika opozicije, koji su bez argumenata kritikovali izmene Zakona. Više poslanika opozicije je bezumno osporilo potrebu da se gradi u Srbiji, i zapitali su ko je i kojim planom odlučio da se ovoliko gradi. Poslanici Miketić i Lazović su praktično tražili moratorijum na gradnju. Zvuči neverovatno. Zdrav razum i napredak govore u prilog građenju Srbije, a ne zaustavljanju gradnje ili rušenju, što je sve program pojedinih stranaka opozicije. Opozicija se protivi evoluciji, rastu, stabilnosti. Program opozicije je krvava revolucija, nazadovanje, nestabilnost. To smo već videli na delu u Skupštini Srbije, Beograda i lokalnih samouprava, gde je opozicija listom protiv napretka i gradnje Srbije. Uostalom, njihova parola sa propalih protesta je „Srbija mora da stane“. Ne, Srbija neće stati. Živela Srbija!

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.