Broj stranaca programera u Srbiji 2022. godine veći nego broj stranih armičara, tesara i zidara zajedno u 2022. i 2021!

Nije novina da u Srbiju u poslednjih nekoliko godina dolaze mnogi radnici iz inostranstva koji posao nalaze u našoj zemlji. Tradicionalno smo navikli da su to mahom zanatlije, radnici na građevini ili osobe koje obavljaju teške fizičke poslove.

Ono što je velika promena jeste da je prošle godine broj programera koji su došli iz inostranstva veći nego broj armičara, tesara i zidara iz inostranstva, i to zajedno u prethodne dve godine!
 
Tokom skupštinske debate o Zakonu o zapošljavanju stranaca, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković izneo je statističke podatke koji nedvosmisleno dokazuju pravac u kome se Srbija kreće, demantujući tako navode opozicije da je Srbija postala zemlja jeftine radne snage.

- Nesporno je da nama godinama nedostaju određene kategorije zanimanja. Neozbiljno je govoriti da smo mi otvorili svoje granice da bi stranci došli i bili više plaćeni nego naši ljudi, a da državljani Srbije putuju u inostranstvo da bi radili za veće plate. Bez otvorenog tržišta radne snage nema ekonomskog napretka, i to važi za svaku zemlju Evrope, pa i za Srbiju. Neistina je da je Srbija postala destinacija za jeftinu radnu snage, za ljude niskih profesionalnih kvalifikacija i da je postala zemlja koja privlači strance koji će spustiti cenu našim radnicima, radeći u Srbiji za manji novac u odnosu na onaj koji primaju naši državljani - rekao je Selaković te izneo statističke podatke koji to nedvosmisleno dokazuju.

- Poznato je svima da nam je godinama nedostajuća radna snaga u oblasti građevinske industrije, tesari, armirači i zavarivači. U poslednjih nekoliko godina broj stranih državljana koji su kvalifikovani za obavljanje tih poslova iz godine u godinu se kreće oko iste cifre. Ono što je potpuno novo i što govori o napretku određenih privrednih grana u Srbiji, jeste da se 2022. godine prvi put u značajnom broju javljaju obrazovni profili koji ni u promilima nisu postojali u prošlosti. Dakle, prošle godine Srbija ima stranaca programera na računaru njih 2.529, što je više nego armirača, tesara i zidara zajedno. Dalje, programer informacionog sistema - 2.787 lica, ukupno 5316 lica samo za ova dva obrazovna profila. Jel to govori o tome da su programeri u Srbiji slabo plaćeni? Naravno da ne. Oni su ubedljivo najplaćenija kategorija u Srbiji. Njihov dolazak može samo da poboljša i ubrza rast IT industrije - rekao je ministar Selaković.

- Iznete cifre obuhvataju programere koji su podneli zahtev za radne dozvole, dok ne obuhvata frilensere koji žive u Srbiji, rade na daljinu, zarađuju i ovde troše novac - naveo je Selaković.

- Udeo IT industrije i njenih proizovda u BDP-u jasno kazuje da nam to obezbeđuje rast. Pre tri godine, udeo IT industrije u BDP-u bio je nešto malo manji od udela poljoprivredne proizvodnje, koja se u svom obimu nije ni značajno smanjila ni povećala. Sa druge strane, udeo IT industrije se duplirao. Broj zanatskih radnika zadržava se na istom nivou, a broj visokokvalifikovanih radnika raste. To znači samo jedno, a to je da je naša zemlja pravo mesto za ulaganje u moderne tehnologije i tehnološki razvoj - kaže ministar.

Podsećamo, Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je nedavno da je samo u prvom kvartalu ove godine, izvoz IKT usluga iznosio 786 miliona evra, što je rast od 44 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine, a da se očekuje rekordan godišnji izvoz od neverovatnih 4 milijarde evra. Čak je izvoz samo u prvom kvartalu ove godine, viši u odnosu na celu 2017. godinu, kada je bio 740 miliona evra. A ako se vratimo 10 godina unazad, cele 2012. godine izvezli smo 375 miliona evra IKT usluga.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.