Da li će cene nafte dostići 100 dolara do kraja godine? Raste vrednost crnog zlata na tržištu

Cene nafte rastu i rastu, a Brent je ranije ove nedelje dostigao 85 dolara po barelu, dok se VTI popeo bliže 82 dolara po barelu. Sada je pitanje koliko će oni dostići pre nego što OPEK počne da povlači rezove. Drugo pitanje: da li će moći da podstakne proizvodnju dovoljno brzo ako je potrebno?

OPEK proizvodi manje nafte zahvaljujući saudijskim dobrovoljnim rezovima i obustavi utovara sirove nafte na nigerijskom terminalu Forkados zbog rizika od curenja. Brojke variraju u zavisnosti od izvora, ali istraživanje Rojtersa pokazalo je da je grupa pumpala 840.000 bpd manje u julu nego u junu. I ne pokazuju znake preispitivanja.

Analitičari su ranije rekli da je Saudijskoj Arabiji potrebna nafta po ceni od 90 dolara po barelu da bi nastavila sa svojim ambicioznim planovima javne potrošnje koji čine program diversifikacije Vizija 2030. 

Ipak, ako se cene ostave da rastu previsoko, to bi počelo da smanjuje potražnju i ima efekat bumeranga koji ni Saudijci ni njihove kolege članice OPEK-a ne bi želeli da dožive. Ipak, ovo bi mogao biti samo početak skupa, jer dok je Saudijska Arabija namerno smanjivala proizvodnju, Nigerija i Angola nisu bile u stanju da proizvedu onoliko koliko ih navodi kvota OPEK-a. A proizvodnja u Libiji je ponovo poremećena dok se rast proizvodnje u američkom škriljcu usporava. Ako se sve projekcije potražnje koje su bile od ključnog značaja za pokretanje ovog najnovijeg relija materijalizuju, to znači da bi nafta mogla ponovo da dostigne 100 dolara pre kraja godine. Ta perspektiva postaje posebno verodostojna u svetlu izveštaja da su zalihe sirove nafte u nekim delovima sveta u padu.

Ranije globalni nivoi zaliha nafte i goriva nisu imali mnogo uticaja na međunarodne cene nafte, ali se to sada promenilo zbog zapadnih sankcija Rusiji, rekli su analitičari JP Morgan ove nedelje. Razlog: više nafte i goriva se trguje u valutama koje nisu američki dolar. Sa tom diverzifikacijom valute, nivo stvarne fizičke ponude robe kojom se trguje je porastao na značaju kao faktor koji utiče na njihove cene. A potražnja se sada vratila u centar pažnje trgovaca.

I OPEK i Međunarodna agencija za energiju procenjuju godišnji tempo rasta potražnje za 2023. na preko 2 miliona barela dnevno. OPEK ga smatra na 2,4 miliona barela dnevno. IEA smatra da potražnja raste za 2,2 miliona barela dnevno, iako je upozorila da će rast potražnje za naftom „značajno“ usporiti u srednjem roku. Najnoviji podaci o uvozu i zalihama iz Kine potvrđuju osećaj snažne potražnje za naftom, a tu zemlju praktično svi vide kao najvećeg pokretača potražnje za naftom na svetu. Uvoz se odvija na skoro rekordnim nivoima, a nafta u skladištu brzo raste. Ovo bi takođe dalo Kini uticaj na cene ako se popnu previsoko, a analitičari sugerišu da bi, kada Pekingu bude neprijatno zbog cena, počeo da prodaje naftu iz skladišta, što bi u suštini bilo ponavljanje prošlogodišnjeg izdanja SPR predsednika Bajdena.

Sve bi zavisilo od toga koliko dugo je Saudijska Arabija voljna da se drži svojih dobrovoljnih rezova. Najnoviji podaci o BDP-u sugerišu da je njena ekonomija usporila u drugom kvartalu zbog pada cena nafte. Sada kada su cene u porastu, verovatno će biti i saudijska ekonomija, što će Rijadu dati dobar razlog da nastavi sa ograničavanjem proizvodnje nafte. Rusija, u međuvremenu, buši naftu na rekordnom nivou, prema podacima koje je objavio Blumberg. Broj novih proizvodnih bušotina izbušenih u prvoj polovini godine bio je za 6,6 odsto veći od planiranog i 8,6 odsto od količine izbušenih u prvoj polovini 2022. godine.

To znači potencijalno dodatno snabdevanje koje bi moglo da posluži za smanjenje cena na način na koji je rekordni izvoz ruske nafte u Kinu pomogao da se ublaže ranije ove godine. Međutim, s obzirom da su Rusija i Saudijska Arabija čvrsto u jednom taboru, ova ponuda bi mogla ostati potencijalna sve dok dva lidera OPEK+ budu smatrali potrebnim.

Autor Irina Slav za Oilprice.com
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.