Bura u Bosni na vrhuncu: Sarajevo na radaru zbog spomenika srpskom kralju!

Iako je Srba u Sarajevu sve manje, od prošle noći u tom gradu "stoluje" srpski kralj. Spomenik Stefanu Tvrtku Prvom Kotromaniću, srpskom srednjevekovnom vladaru, postavljen je u sred Sarajeva, kod zgrade Predsedništva BiH.

A uz spomenik, već gotovo tradicionalno, "inaugurisani" su i falsifikati. Da li zbog toga, izostalo je javno "spektakularno" otkrivanje. Sve je učinjeno u noćnim satima.

- To je krivično delo. Zaprećena je kazna zatvora i ja zaista uz najveću želju da postavim spomenik, a legalista sam, nikada neću ići ka tome da napravim krivično delo - rekla je ranije gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić.

Rekla, pa porekla! Ne prvi put, "legalista" Benjamina Karić i ranije je krivotvorila epitafe i memorijale, poput onog na srpskom stratištu Kazani. Ovaj put "zaronila" je u istoriju još dublje. I falsifikovala još više! Očigledno svesno, grubo prekršila zakone i podzakonske akte koji tretiraju Dejtonski aneks osam mirovnog sporazuma i bez obavezujuće saglasnosti nadležne Komisije na zaštićenom teritorijalnom obuhvatu postavila statuu.

Foto: RTRS

- Ukoliko je bilo kakva saglasnost sad izdana za ovo aktuelno postavljanje, ona nije pravovaljana - istakla je član Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika u BiH Anđelina Ošap Gaćanović.

Dok se čeka reakcija policijsko-tužilačkih istražilaca, vodeći sarajevski "legalista" krši i Međunarodne konvencije i povelje o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine i nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Srpskom vladaru bizarno je modifikovala i ime i istorijsku titulu. A sve zarad izmaštane sarajevske "hiljadu leta stare bosanske istorije". Iz sarajevske istorijske magle, po kiši i pod okriljem noći, umesto srpskog kralja iz davnina, "iskočio" je bosanski. I "razmahao" se na glavnom gradskom trgu, nepotpunog imena kao Tvrtko Prvi Kotromanić, bez, valjda gadljive, nemanjićke titule "Stefan" koja je baštinik duhovne tradicije svetorodne srpske dinastije. Istoričari u neverici!

- To je samo nastavak ranijih politika kojim se uz grubo falsifikovanje istorijskih nastoji izgraditi jedna veštačka nacija na ovom prostoru i negde dokazati teza političkih tih bošnjačkih krugova da Srba na ovim prostorima u Srednjem veku nije bilo. Naravno to je netačno o tome svedoče mnogobrojni istorijski srednjevekovni izvori - istakao je istoričar Bojan Krunić.

Između ostalog i sam čin krunisanja obavljen o Mitrovdanu 1377. godine nad moštima Svetog Save, u tada najznačajoj srpskoj svetinji u manastiru Mileševa kod Prijepolja. A nikako u Milima kod Visokog kako Tvrtkovi sarajevski "simpatizeri" i njihovi "sufleri" pokušavaju srpsku istoriju da "prekroje". Kraljevsku krunu na glavu stavio je mileševski Mitropolit i ozvaničio titulu koja se iščitava i iz, svega godinu kasnije napisane i očuvane Tvrtkove povelje Dubrovčanima.

Tvrtko je sve do 1390 godine nosio titulu Kralja Srbljem, Bosne, Primorja i zapadnih strana. Iz ove se titule jasno vidi da je vladao samo nad jednim narodom - Srbima. Iz ovoga se jasno vidi koliko je Tvrtko bio svestan da je Srbin i da u Bosni žive samo Srbi. Njegovi naslednici ponovo ističu titulu Kralj Srbljem, ali su Bosnu navodili samo kao teritoriju kao i ostale teritorije koje su ređali u nastavku poput Usora, Soli, Donji krajevi, zapadne strane, Podrinje, Hum, Dalmacija, Primorje.

I još mnogo sličnih sačuvanih povelja i prepiski vladara i vlastele iz tog vremena, naslednika kralja Stefana Tvrtka. I u svakoj ista titula - i početak rezervisan za sveto trojstvo, a nikako za "Alahu ekber". Baš kao skoro dva veka starija Povelja Kulina bana - najstariji pisani spomenik na srpskom narodnom jeziku, a nikako "kamen temeljac bosanske pismenosti i države", kako to opet sarajevski prerađivači istorije žele da prikažu. I ova povelja je pisana ćirilicom, a nikako "bosančicom". I original tog navodnog "rodnog lista" Bosne, čuva se ne u Sarajevu ili Ankari, već u Sankt Peterburgu, u Rusiji.

- Iz svih tih njihovih svojatanja mi možemo samo da vidimo te njihove prikrivene namere da kroz iskrivljivanje istorijskih činjenica zapravo stvaraju jednu nepostojeću etničku grupu na ovim prostorima - dodao je Krunić.

Istorija se stvara, a ne izmišlja. I to bi sarajevski kvazi-istoričari i legalisti trebalo da znaju kada u ekspanziji zakasnele izgradnje nacije prekrajaju istorijske činjenice, ćirilicu proglašavaju bosanskom, stećke bogumilskim, ili pet vekova staro Čajničko Jevanđelje fabrikuju kao bosansku ostavštinu.