Narod drugog reda! Ne propustite novi autorski tekst Vesne Radusinović!

Srbiji oduzimaju budućnost stavljajući joj kao nepremostivu prepreku nikad rasvetljenu i raščišćenu prošlost. Iako najveće žrtve i stradalnici naše epohe, Srbima se nameće kolektivna krivica uglavnom za ono što je njima učinjeno. Optužuju ih za genocid tačno tamo odakle su proterani. Srbija je ostala poslednja multietnička zemlja na ruševinama Jugoslavije, bez obzira što neprestano pokušavaju da je osude za planska etnička čisćenja.

Nije se u nevolji bežalo iz Srbije nego u Srbiju. Poslednja oaza opstanka, napretka, razuma, u kandžama gospodara života i smrti i dalje se zaglušujućom političkom propagandom, zveckanjem oružjem i najnovijim ratnim pokličima progalašava za uzgredni nedovršen posao. Nova poniženja i komadanja očigledno nam se tek spremaju. Sveto pravilo je da su sve granice nepovredive osim srpske. Čak i oni koji decenijama zapenušano govore o srpskoj opasnosti savršeno dobro znaju da je Srbija pouzdano utočište i spas u svakoj situaciji, a ne nesreća i provalija. Možda je i sama kriva za ono sto joj se desilo. Da je kojim slučajem kroz istoriju gledala iskljucčivo na sebe, manje ginula i stradala, samu sebe štedela, da nikoga nije branila i oslobađala, sigurno bi je manje mrzeli i daleko više poštovali. Srpsko pitanje nije trajno rešeno ni tamo gde su poklani, potamanjeni i proterani. Najavljuju pompezno da ce poslednje preostale Srbe kao bubašvabe počistiti najotrovnijim hemijskim sredstvima, ako treba i plamenom kao sredstvom dezinfekcije.

Najveći crnogorski novinar, koji se proslavio intervujima sa Radovanom Karadžićem i Vojislavom Šešeljem, sada smatra velikosrpskom i velikoruskom agresijom svaki normalan zahtev da se Srbi o bilo čemu pitaju i da budu neko i nešto makar zahvaljujuci elementarnim ljudskim pravima. Svako parče vlasti u srpskim rukama je opasnije od atomske bombe. Zato Srbe treba zbaciti s vlasti pre svega u Srbiji, kroz neku poželjnu okupacionu i kolonijalnu upravu, prošaranu pouzdanim i dobro plaćenim domaćim izdajnicima. Smatra se da je među Srbima najviše ludaka i teoretičara zavere, ali čak ni oni nistu toliki paranoici da ne vide da nam moćni i nemoćni stalno rade o glavi.
Najopasniji su bivši veliki Srbi. Onaj pomenuti veliki crnogorski novinar je ovih dana prevazišao ne samo sebe nego i sve druge pre njega. Šokirao je Zagreb, Sarajevo i Prištinu, da ne govorimo o daleko važnijim svetskim adresama. Sigurno će ući u istoriju posle senzacionalnog otkrića da je srpstvo najveća prevara savremenog doba, jer Srbi zapravo ne postoje, niti su ikada postojali. To je podla izmišljotina ali ne samo pokvarene beogradske kamarile i čaršije već i neotkrivene svetske zavere. Nevidljiva ruka ne radi protiv Srba, nego za Srbe. Ukratko, Srbi su izmišljeni ko zna kada da bi se uništili Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci, Albanci, Makedonci. Lokalno ludilo dobilo je dimenzije sveopšte epidemije.

Nema sankcija kojima nije podvrgnut Milorad Dodik. Decenijama nije zaspao bez pretnji da će baš te noći u pomrčini biti likvidiran, smenjen ili bar kidnapovan i uhapšen. Ipak, sarajevski mediji i zvaničnici stalno telale da Dodik nikad nije bio jači. Strahuju od njegove strahovlade sve dok ga ne vide poniženog, utamničenog u zatvoru.

Kako i dolikuje autokratskim i diktatorskim režimima, najoklevetaniji čovek u Srbiji je Aleksandar Vučić. Njegovi klevetnici, mrzitelji i rušitelji su zaštićeni kao malo vode na dlanu kao uzorne civilizacijske i demokratske vrednosti. Bolesne ambicije raznih nikogovića, besposličara, prostaka, primitivaca, velikodušno se nude kao spasonosno rešenje za budućnost Srbije. Ko zna dokle bi u životu i karijeri dogurali i kako bi vaskrsli i preporodili Srbiju samo da nije Aleksandra Vučića… On ih je gušio i sprečavao da nešto veliko urade za Srbiju, čak i u vremenima kada su oni bili na vlasti a on opozicija na ulicama i u protestnim šetnjama. Da ih on nije drmao i diskreditovao, ne bi ni prerano pali kada su bili nadomak cilja da usreće Srbiju. Još samo da ih neko opet metne na vlast, pošto zatucani, priglupi i lakoverni narod nije u stanju da sagleda njihovu vizionarsku veličinu. Zato se toliko boje izbora i otvoreno priželjkuju duge cevi, kuku i motiku, haos na ulicama, kao u vreme Majdana u Kijevu. Nude se da budu Zelenski i spremni su da u krvi žrtvuju Srbiju sve dok za njeno dobro ne bude sravnjena sa zemljom kao Ukrajina. Vučić im je, razumljivo, noćna mora.. jer stalno nešto radi, gradi i otvara. Ako ga neko moćan na vreme ne zaustavi, niko nikada njegova (ne) dela neće moći da sruši.

AUTOR: Vesna Radusinović