Rat Makrona i Šolca zbog Kurtija: Nemačka protiv francuskog ultimatuma Prištini

Zvanični Pariz se protivi uvođenju bezviznog režima za građane tzv. Kosova dok Kurti ne ispuni svoje obaveze iz francusko-nemačkog plana.

Francuski predsednik Emanuel Makron zbog ultimatuma Aljbinu Kurtiju da neće ukinuti vize za EU za građane tzv. Kosova ako se ne smire tenzije sa Srbijom, opet je zaratio s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

Kako piše "Euraktiv', specijalizovani portal za praćenje zvanične politike EU, oštro istupanje francuskog predsednika u ime Nemačke učinjeno je bez saglasnosti Berlina. Naime, izvor blizak Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke rekao je "Euraktivu" da će građani tzv. Kosova biti izuzeti od viza za boravke u šengenskom prostoru do 90 dana od 1. januara 2024. bez obzira na stav Francuske.

Foto: Reuters

 

Kako se dodaje u tekstu, čini se da je Makronovo uključivanje Nemačke u mogući pristup preispitivanju vizne liberalizacije za Prištinu bio u suprotnosti sa stavom njegovog nemačkog kolege Šolca.

Ultimatum Kurtiju

Makron je, podseća portal, prošle nedelje postavio ultimatum Prištini rekavši da od Albanaca očekuje da sprovedu sve preuzete obaveze i odgovornosti iz francusko-nemačkog plana, a to su bezuslovno smirivanje situacije na severu KiM, smena nelegitimno izabranih albanskih gradonačelnika i raspisivanje izbora u četiri srpske opštine.

U suprotnom, neće im biti ukinute vize. Šolc, u međuvremenu, nije davao slične javne izjave.

Foto: Reuters

 

Izjava Makrona u Prištini je dočekana na nož. Vjosa Osmani, predsednica tzv. Kosova, odgovorila je na Makronov ultimatum rekavši da će, ako se preduzme takav korak, "dijalog sa Srbijom biti uništen".

- Rekla bih da je to način da se jednom zauvek ubije dijalog. Ako neko želi da prekine dijalog, onda preduzme takve mere, a to su kaznene mere prema narodu Kosova - kazala je Osmanijeva.

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu kaže da Ohridski sporazum, koji je prihvaćen kao francusko-nemački plan, sa svojim aneksom o implementaciji vrlo jasno predviđa negativne posledice po strane u pregovorima nezavisno od činjenja one druge strane.

- To u prevodu znači da bi vizna liberalizacija, odnosno ukidanje te vizne liberalizacije bila jedna od tri najblaže mere. Zvaničan Pariz ima pravo da se oseti poraženim iz razloga što ne dolazi do pomaka u dijalogu s jedne strane, dok bi zvanični Berlin takođe trebalo da zauzme aktivnu ulogu, jer je ovo bio i njihov plan za implementaciju normalizacije koji stoji u mestu od februara ove godine - smatra Obradović.

Foto: Ata images

 

Nemci uz Šiptare

S druge strane, Perko Matović iz Instituta za nacionalnu bezbednost navodi da je Nemačka kao i uvek do sada bezuslovno na šiptarskoj strani.

- Podrška Nemačke je toliko velika da prevazilazi podršku i samih Sjedinjenih Američkih Država, koje su bile spremne da sankcionišu šiptarsko nakaradno ponašanje. Zamislite kakva je situacija nastupila kada su Amerikanci zaključili da su potezi Kurtija prema srpskom narodu na severu KiM prevazišli svaku meru - dodaje Matović.

Kako kaže, razlike u stavu Nemačke i Francuske ne počivaju na njihovom razilaženju o statusnom pitanju KiM, nego na previranju oko pitanja ko će biti lider u EU.

- Suprotna mišljenja Francuske i Nemačke Srbiji idu u korist, jer ako oni ne mogu da se dogovore, onda imamo više manevarskog prostora. U svakom slučaju, kada dođe trenutak za odlučivanje, oni će usaglasiti stavove - smatra Matović.