Vesić: Zaživele izmene zakona - više dozvola i investicija u 2023. i kraće procedure

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je Tanjugu da su u praksi zaživele izmene

Zakona o planiranju pošto je u 2023. godini bilo više izdatih građevinskih dozvola i novih investicija, kao i da su skraćene mnoge procedure.

Vesić je podsetio da je sa izmenama prestao da važi Zakon o pretvaranju (konverziji) prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.

"Ukidanjem konverzije smo omogućili da se krene u nekoliko velikih projekata. Soko Štark je najavljivao veliki projekat izgradnje fabrike Smokija u Beogradu, što je direktna posledica ukidanja konverzije, a Filip Moris  izgradnju fabrike Ikos u Nišu. Takođe, prodato je i nekoliko objekata, između ostalih i građevisnkog preduzeća 'Rad'. Nebulozne su priče da se konverzija ukida zbog pojedinih biznismena, Sajma, ili Luke Beograd", rekao je ministar i dodao da postoje grupe koje su sistemski širili laži o konverziji. “Dovoljno je da pogledate kojih je oko 500 konverzija uradjeno i da vidite da tu nema nijedne osobe koje su pominjali ovi koji su vodili kampanju protiv konverzije i lagali narod”, rekao je Vesić.

Prema izmenjenom zakonu, pravo korišćenja na građevinskom  zemljištu pretvara se u pravo svojine bez naknade, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti.

Vesić je objasnio da pre izmena zakona stečajni upravnici, prema  Zakonu o stečaju, nisu mogli pravo korišćenja da stave u stečajnu masu, pošto nisu mogli da ga kvantifikuju, a nisu mogli ni da izraze pretvaranje uz naknadu.

Foto: Informer

"Oni sada bez naknade vrše konverziju, a kada je sprovedu, oni tu imovinu stave u stečajnu masu. Vrši se prodaja, kupuju se te nekretnine, a ko kupi gradi nešto na njima. Novac koji se uplati u stečajnu masu isplaćuje se radnicima i drugim stečajnim poveriocima", rekao je Vesić, i dodao da će veliki broj stečajeva tim sistemom biti uspešno završeni. 

Dodao je da očekuje da ćemo u ovoj godini videti prave efekte ukidanja konverzije, pošto je, kako kaže, potrebno da prođe neko vreme.

Vesić ističe da je direktna posledica izmena zakona, na primer, to što je  je u julu prošle godine izdato 2.682 građevinske dozvole, što je za 13,16 odsto više nego u istom mesecu 2022. godine.

U trećem kvartalu 2023. zabeležen je porast vrednosti izvedenih radova u Srbiji od 19,3 odsto u odnosu na treći kvartal 2022. godine.

"Broj građevinskih dozvola koji smo izdali je direktna posledica izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji. Mi smo tim zakonom uveli dosta skraćenih procedura, strože rokove, odnosno kazne za one iz državnih organa koji ne izdaju na vreme dozvole. Informaciju o lokaciji prebacili smo da mogu da izdaju i ovlašćeni notari, što nije bio slučaj ranije. Omogućili smo da Republika može da preuzme svaki predmet u kojem postoji čekanje administracije", rekao je Vesić. 

On dodaje da je omogućeno i vrlo jasno razgraničeno kad je u pitanju zaštita kulturnih dobara, da oni koji se time bave imaju tokom izrade plana godinu dana rok da utvrde šta žele da zaštite i da niko ne može, na primer,  da ih nadglasa, a da to što oni usvoje bude deo plana.

Ministar je dodao da je po pitanju Sava centra slušao brojne "prazne priče" da su izmene zakona uvedene kako bi država mogla da proda brojne objekte, između ostalih i Sava centar.

"Pokazalo se da sve to nije tačno, da je to bilo sve zlonamerno, da su ti ljudi nažalost, ne znam iz kojih razloga, u stvari svesno ili nesvesno želeli da zaustave razvoj Srbije, zato što su pričali neistine o konverziji", rekao je on.

Dodaje da su i predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić podržali ukidanje konverzije uz naknadu i da se pokazalo da su bili u pravu.

Foto: mgsi

Takođe, izmenjeni zakon predviđa i da su svi vlasnici objekata na teritoriji odnosno na delu teritorije jedinice lokalne samouprave koji je komunalno opremljen za građenje i korišćenje, a naročito koji ima postojeću infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda i daljinskog grejanja, dužni da se priključe na postojeću infrastrukturu, u zavisnosti od namene objekta.    

Uvedena je i kaznena odredba da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koje u roku od tri godine od dana stupanja na snagu zakona ne izvrši priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Predviđeni su i podsticaji za zelenu gradnju i elektromobilnost i u cilju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, korišćenja ekološki sertifikovanih građevinskih materijala i opreme, smanjenja produkcije otpada, korišćenja obnovljivih izvora energije, za sve nove zgrade preko 10.000 metara kvadratnih bruto razvijene građevinske površine, po izdavanju upotrebne dozvole, pribavlja sertifikat zelene gradnje.

Vlada na predlog ministarstva za poslove građevinarstva donosi mere podsticaja zelene gradnje postojećeg nacionalnog fonda zgrada.

Investitor objekta za koji je izdat sertifikat zelene gradnje, ima pravo na umanjenje obračunatog doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u visini od 10 odsto u odnosu na ukupno određeni iznos doprinosa. Investitor, po pravnosnažnosti upotrebne dozvole može podneti zahtev nadležnom organu za umanjenje ukupno određenog iznosa doprinosa.

Zakonom se uvodi rok važenja od 10 godina sertifikata o energetskim svojstvima zgrade odnosno njenog posebnog dela.

To je dokument koji se prilaže prilikom izdavanja upotrebne dozvole za objekat, a uvedena je i obaveza da se važeći sertifikat o energetskim svojstvima zgrade obavezno prilaže prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.

Ukoliko je prošlo više od 10 godina od izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrade izrađuje se novi sertifikat.

Kod objekata u izgradnji kojima se prometuje nije potreban ovaj sertifikat prilikom same overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji budući da se isti prilaže prilikom izdavanja upotrebne dozvole i upisu nepokretnosti ili dela nepokretnosti u evidenciju katastra nepokretnosti.
Vlasnici postojećih zgrada javne namene u javnoj svojini dužni su da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu zakona pribave sertifikat o energetskim svojstvima zgrade. Vlasnici postojećih poslovnih zgrada dužni su da u roku od pet godina od dana stupanja na snagu zakona pribave sertifikat.

Vlasnici postojećih stambenih zgrada dužni su da u roku od 10 godina od dana stupanja na snagu zakona pribave sertifikat o energetskim svojstvima zgrade odnosno njenog posebnog dela, o čemu će jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se zgrada nalazi, doneti opšti akt u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, kojim će bliže urediti kontrolu izvršavanja obaveze.

Zakonom je osnovana Agencija za prostorno planiranje i urbanizam koja, između ostalog, uspostavlja i vodi registar brownfield lokacija u Srbiji, a lokalne samouprave su dužne da Agenciji u roku od šest meseci od dana osnivanja Agencije dostave podatke o brownfield lokacijama na svojoj teritoriji.

Obavezuje se Agencija da u roku šest meseci od dana dostavljanja podataka, sačini Registar podataka o brownfield lokacijama i učini ga javno dostupnim.

Proširena je i sadržina pravila građenja sadržanih u planskom dokumentu, ubrzana izrada i usvajanja planskog dokumenta, i uvedena dodatne zaštite za kulturna dobra. 

Uvedena je studija zaštite nepokretnih kulturnih dobara za potrebe izrade planskih dokumenata.
Proširen je krug izdavaoca informacije o lokaciji, koju je do sada izdavao organ koji izdaje lokacijske uslove, a sada je mogu na zahtv stranke izdavati i javni beležnici odnosno pravno lice ili preduzetnik, registrovan za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja.

Ministar nadležan za poslove prostornog i urbanističkog planiranja bliže propisuje uslove koje moraju da ispune lica za izdavanje informacije o lokaciji.

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam izdaje informaciju o lokaciji iz nadležnosti ministarstva, odnosno autonomne pokrajine, kao poverene poslove.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.