Nemački "Unzere Cajt": SAD, EU i Berlin podržali opoziciju da bi Srbija odustala od politike neutralnosti

Opozicionu listu „Srbija protiv nasilja“ Zapad je podržao sa ciljem ne samo promene vlasti, već i stvarne promene režima u zemlji, jer Vašington, Brisel i Berlin žele da Srbija konačno odustane od političke neutralnosti i dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom, piše nemački nedeljnik „Unzere Cajt“ uz konstataciju da je „Srbija ostala otporna“.

„Lep poklon za opoziciju u Srbiji koju podržava Zapad – vladajuća lista predsednika Aleksandra Vučića je, nakon prebrojavanja svih glasova, jasno pobedila na parlamentarnim izborima 17. decembra i potisnula izazivače na svoje mesto. Prema podacima Republičke izborne komisije, Vučićeva lista osvojila je 46,75 odsto glasova, dok je opozicioni savez ‘Srbija protiv nasilja’ sa 23,66 odsto osvojio dvostruko manje. Konačni rezultati objavljeni su prošle nedelje uoči praznika pravoslavnog Božića“, navodi nedeljnik.

„Unzere Cajt“ ukazuje da je posle neuspeha na parlamentarnih i lokalnih izbora u decembru, prozapadni savez „Srbija protiv nasilja“ pokušao da organizuje masovne proteste.

„Međutim, novo izdanje ‘obojene revolucije’ nije urodilo plodom. Pozivi na demonstracije uglavnom su bili koncentrisani na Beograd i bili su usmereni protiv navodne masovne izborne prevare. Protesti su dostigli vrhunac 24. decembra kada su demonstranti pokušali nasilno da uđu u Skupštinu grada. Probuđena su sećanja na upad u Skupštinu 2000. godine, koji su organizovali od CIA obučeni aktivisti ‘Otpora’ posle rata Natoa protiv Jugoslavije, kojim je prekršeno međunarodno pravo, a koji je rezultirao svrgavanjem tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića“, podseća nedeljnik.

U tekstu se monstatuje da vlada i građani Srbije nisu bili impresionirani „nasilnom pobunom“, već su odgovorne institucije radile svoj posao.

„Prebrojavanje glasova je toliko dugo trajalo, jer su izbori morali da se ponove na oko 30 izbornih mesta na kojima se nije mogao utvrditi rezultat. Pošto je opozicija bojkotovala ponovljene izbore, vladajuća partija je na tim mestima uspela da ostvari veliki uspeh, i u jednom okrugu je dobila 85 odsto glasova. Međutim, u odnosu na zemlju to nije značajno uticalo na rezultat. Poređenja radi – u Berlinu u februaru će, zbog neregularnosti na parlamentarnim izborima 2021, morati da se održi glasanje u 455 od 2.256 izbornih okruga, nakon odluke Saveznog ustavnog suda – bez značajnije promene sastava Bundestaga“, primećuje list.

„Unzere Cajt“ navodi i da je međunarodna posmatračka misija govorila o „neregularnostima“ na izborima 17. decembra, uključujući kupovinu glasova i punjenje glasačkih kutija lažnim listićima, te da je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke predvođeno Zelenom strankom u Berlinu saopštilo, pozivajući se na taj izveštaj, da je to „neprihvatljivo za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU“, dok su

SAD pozvale Vladu Srbije da se pozabavi „zabrinutošću“ izbornih posmatrača, a EU saopštila da su za izborni proces u Srbiji neophodna „značajna poboljšanja i dalje reforme“.

Vučić je, dodaje se u tekstu, odbacio strano mešanje i najavio da srpske vlasti pripremaju „važno pismo o uticaju i mešanju jedne važne zemlje u izborni proces u Srbiji“.

„Posle nasilnih napada na vladine zgrade u Beogradu tokom demonstracija na koje je pozvala lista ‘Srbija protiv nasilja’, Rusija je već kritikovala mešanje Zapada u Srbiji, pa je Marija Zaharova 25. decembra za Ria novosti navela da su ‘očigledni pokušaji kolektivnog Zapada da destabilizuje situaciju u zemlji’. Ona je uporedila proteste i nasilne nerede u Srbiji sa onima na Majdanu u Kijevu, koji su doveli do svrgavanja nekadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča početkom 2014. godine. Vašington je tada rekao da je uložio pet milijardi američkih dolara. Koaliciju ‘Srbiju protiv nasilja’ Zapad je podržao sa ciljem, ne samo promene vlasti, već i stvarne promene režima: Vašington, Brisel i Berlin žele da Srbija konačno odustane od političke neutralnosti i dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom“, zaključuje nedeljnik.