Premijerka Brnabić za "Politiko": Politika opozicije se svela na vređanje Vučića i laži o "fantomskim biračima"

Premijerka Srbije Ana Brnabić u autorkom tekstu za "Politiko" rekla je da je biračko telo pokazalo svoju sklonost ka konkretnim planovima i dokazanim dostignućima, a da novu vladu čeka obimna agenda.

Tekst premijerke Brnabić prenosimo u celosti:

- Kao direktan odgovor na pozive srpske opozicije na vanredne izbore na parlamentarnom i lokalnom nivou, moja zemlja je održala vanredne izbore 17. decembra 2023.

Pod predsednikom Aleksandrom Vučićem i vladom koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS), Srbija se u poslednjih 11 godina dramatično promenila. A SNS je ovim izborima pristupila sa odgovarajućom dvojnom strategijom: isticanjem svojih postignuća u upravljanju i iznošenjem konkretnih planova.

Opoziciona kampanja se, međutim, značajno razlikovala, fokusirajući se na vređanje Vučića, a ne na nuđenje bilo kakve vizije, ciljeva ili ideologije - kampanja za koju su ni oni sami razumeli da ne može da donese pobedu.

Otuda je došla tvrdnja opozicije o "fantomskim glasačima", koja sugeriše da SNS registruje "lažne birače" i premešta birače van Beograda kako bi objasnio svoj nadolazeći poraz. Opozicioni političari su tražili vanredne izbore, a ipak su oni ti koji su eksplicitno saopštili međunarodnim posmatračima izbora - pre dana glasanja - da neće priznati ishod.

Činjenica je da je sa ukupno 5.587 prisutnih posmatrača ovaj izborni proces bio podvrgnut intenzivnoj kontroli bez presedana.

Od 2019. godine, institucionalna saradnja Vlade Srbije sa Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) dovela je do značajnog napretka u izbornim reformama. Do sada je u potpunosti sprovedeno 14 preporuka ODIHR-a; još 14 uspešno izvršeni; i još 29 delimično - što sve pokazuje snažnu posvećenost demokratskom upravljanju.

Štaviše, izborna transparentnost je poboljšana kroz ključne inicijative e-uprave, kao što je stvaranje Jedinstvenog biračkog spiska 2012. godine, njegova integracija sa Registrom građana 2019. godine, pokretanje veb stranice za verifikaciju birača 2020. i pokretanje redovnog birača ažuriranja počevši od 2021.

Takođe je važno napomenuti da je u svojoj Preliminarnoj izbornoj izjavi ODIHR Međunarodna izborna posmatračka misija (IEOM) pozitivno ocenila proces glasanja na 93 odsto od 1.220 biračkih mesta koje je posmatrala. IEOM je identifikovala samo 13 ozbiljnih nepravilnosti - samo 1,07 odsto uočenih biračkih mesta - i pohvalila poboljšanu komunikaciju i transparentnost Republičke izborne komisije (RIK).

Broj pritužbi podnetih nakon izbornog dana takođe ide u prilog ovom trendu. Na parlamentarnim izborima 2023. godine zabeležen je veći broj pritužbi u skladu sa prethodnim izborima - 165 pritužbi u poređenju sa 110 koje je RIK dobio nakon parlamentarnih izbora 2022. Istovremeno, na lokalnim izborima u Beogradu zabeležen je primetan pad na samo 22 žalbe, što je znatno manje od 528 koliko je primljeno 2022. godine.

Na kraju je biračko telo jednostavno pokazalo jasnu prednost konkretnim planovima i dokazanim dostignućima.

Tokom proteklih 11 godina pod SNS, Srbija je sprovela širok spektar reformi, kako na nacionalnom, tako i na nivou Evropske unije. U pogledu reformi u vezi sa EU - posebno onih koje se tiču vladavine prava - Srbija je usvojila ustavne amandmane koji su dramatično smanjili politički uticaj u pravosuđu, zasluživši priznanje i od EU i od Venecijanske komisije Saveta Evrope.

Vlada je takođe napravila korake ka slobodi medija, usvojivši ambiciozan set medijskih zakona. A u borbi protiv korupcije, vlada je ostala posvećena saradnji sa EU i relevantnim telima, nadmašujući učinak mnogih evropskih zemalja, kako svedoči najnoviji izveštaj Grupe država za borbu protiv korupcije.

U međuvremenu, na nacionalnom nivou, Srbija je postigla punu fiskalnu i makroekonomsku stabilnost, što potvrđuje i Međunarodni monetarni fond. Zemlja je izgradila ovaj uspeh poboljšanjem svog ukupnog poslovnog okruženja, što je rezultiralo drastičnim smanjenjem nezaposlenosti i primetnim povećanjem prosečne plate. Zemlja je takođe na samo jedan korak od postizanja rejtinga na investicionom nivou i godinama je napredovala u privlačenju stranih direktnih investicija.

Poslednjih godina, Srbija je takođe videla pomak ka ekonomiji koja je više vođena tehnologijom i inovacijama, izgradnjom naučnih i tehnoloških parkova, uvođenjem kodiranja kao obaveznog predmeta u osnovne škole, pružanjem značajnih podsticaja IT industriji i pojavljivanjem kao najboljim u Evropi u rastu usluga informacionih i komunikacionih tehnologija.

Ovo su samo neki od rezultata koje su Vučić i koalicija SNS predstavili u predizbornoj kampanji, uz obećanje da će Srbija dodatno ubrzati reforme i rast. A gledajući unapred, sledeća srpska vlada treba da krene u ambicioznu agendu.

Da bi se nastavio rad na evropskim integracijama - nedvosmislenom prioritetu nove administracije - ključno je efikasno formiranje nove vlade Srbije. Nastavak Dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom će biti osnovni fokus, naročito imajući u vidu  poslednju odluku Beograda kojom se omogućava sloboda kretanja za vozila čije tablice izdaje Priština. Nova vlada će takođe morati da se fokusira na diverzifikaciju energije, nadograđujući se na dostignuća kao što je otvaranje gasovoda do Bugarske, i istrajava na vitalnim reformama vladavine prava, uključujući dalju saradnju sa ODIHR-om i Organizacijom za bezbednost i saradnju u Evropa.

Demokratija se proteže i dalje od dana izbora i jednostavnog čina stavljanja glasačkog listića u kutiju. Trebalo bi da uključi sve učesnike, uključujući i one koji su razočarani rezultatima, da se uključe u postizborni proces. A imajući u vidu obimnu agendu koja čeka sledeću srpsku vladu, opozicija bi mogla da odigra značajnu ulogu u ostvarivanju mnogih od ovih ciljeva ukoliko bi usvojila konstruktivniji pristup. Uostalom, to je suština demokratije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.