Petrović: Kroz projekat "Zaplovi Srbijom" pokazaćemo sve potencijale Srbije

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Predrag Petrović izjavio je danas da će se kroz realizaciju projekta "Zaplovi Srbijom" pokazati svi potencijali i resursi naše zemlje, jer predviđa izgradnju marina, pristaništa, pontona za međunarodni i domaći linijski vodni saobraćaj, kao i nabavku eko čamaca za prevoz turista.

Petrović je rekao za Tanjug da je ovaj projekat prepoznat kao važan za razvoj zemlje od najviših državnih institucija, kao i da organizovanje specijalizovane  Međunarodne izložbe EXPO 2027. daje vetar u leđa, ali i dodatnu odgovornost da se sve završi i da se Srbija predstavi na najbolji mogući način. 

- Ovo jedan veoma dobar primer kako država treba da sarađuje od najnižeg do najvišeg nivoa na jednom projektu koji je toliko složen, s obzirom da na samom projektu učestvuju činioci od lokalne samouprave, preko nadležnih ministarstava, kabinet predsednika Aleksandara Vučića i kabinet premijerke Ane Brnabić. U tom smislu projekat je zamišljen tako da svi učesnici međuresorne radne grupe, koja je formirana zbog ovog projekta, i svi ostali koji su zainteresovani za ovaj projekat, mogu doći sa idejama koje bi ovaj projekat proširile, unapredile i apsolutno donele nešto dobro na njemu - rekao je on.

Petrović je naveo da je cilj ovog projekta da unapredi nautičku ponudu zemlje i da privuče ne samo domaće, već i strane turiste, investitore i uopšte ljude koji hoće da pogledaju našu zemlju sa reke.

On je naglasio da sve više putnika i robe plovi rekama i da je to velika šansa za našu zemlju, ne samo za turizam i nautiku, već i za privredu.
Petrović je dodao da je projekat zamljišen u više faza i da prva faza obuhvata izgradnju pet marina.

- Krenuli su radovi u Velikom Gradištu na izgradnji marine, a veoma brzo počeće  i u Golupcu. Postoje planovi da se marine izgrade i u Somboru, Kladovu i Smederevu i u tom smislu razmišljamo da ćemo negde do samog početka specijalizovane Međunarodne izložbe EXPO2027, ali i pre da završimo taj prvi deo faze ovog projekta - naglasio je Petrović.

On je dodao da su prošle godine u okviru ovog projekta otvorena tri međunarodna putnička pristaništa - Zemun, Sremska Mitrovica i Šabac, kao i da je planirano da se otvori i u Banoštoru.

- Potpisaćemo ugovor 6. februara o međusobnim pravima i obavezama, kao i o početku realizacije projekta između Ministarstva turizma,  Agencije za upravljanje lukama i lokalne samouprave u Beočinu. Pored Banoštora, imamo ideju da napravimo i međunarodno putničko pristanište u Ramu i u Sremskim Karlovcima, što će najverovatnije u toku ove godine biti i započeto, kao i otvoreno u Ramu - rekao je Petrović.

Kako je naglasio, ideja je i da se pored 10 međunarodnih putničkih pristaništa koje Srbija trenutno ima, sedam na Dunavu i tri na Savi, u najkraćem periodu otvore i ova tri međunarodna putnička pristaništa.

- Što se tiče domaćeg kanalskog saobraćaja, imamo četiri pontona, a to su Sombor, Apatin, Ođaci i Novi Sad. Pontoni za domaći linijski saobraćaj u Somboru, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Beogradu i Smederevu. Radićemo na pontonima za međunarodni kanalski saobraćaj i međunarodni linijski saobraćaj - naveo je on. 

Kako je rekao, druga faza projekta podrazumeva i nabavku eko čamaca za prevoz domaćih i stranih turista.

- Nabavićemo najmanje dva do tri eko čamca, a možda i više u narednom periodu, koliko nam budu uslovi dozvoljavali i koliko budemo mogli da ovaj projekat razvijamo. Inače, ovaj projekat ima za cilj da unaprediti, ne samo turizma, nego i druge grane privrede, koje će dati takođe i lokalnom stanovništvu mogućnost da se zaposli - rekao je Petrović za Tanjug.

Naglasio da su početna ulaganja u ovaj projekat blizu 30 miliona evra, to jest u izgradnju marina, međunarodnih putničkih pristaništa, kao i u eko čamce.

Ova ulaganja, kaže, mogu da se uvećavaju i budu veća od 70 miliona evra ili čak i do 100 miliona evra.

Dodaje da ulaganje u ovaj projekat povlači i ulaganje u druge grane privrede, kao što je turizam i ugostiteljstvo i rekonstrkuciju kultno-istorijskih spomenika.
Istakao je da je važno da se projekat održava, kako objašnjava "živim" i da se  konstantno u njega ulaže kako bi se unapredio.

Petković se osvrnuo i na nautičku sezonu i istakao da je u Srbiji bilo oko 1.400 pristajanja kruzera prošle godine, kao i 2022. godine, ali da je broj putnika na tim kruzerima prošle godine bio znatno uvećan, više od 30 odsto. Dodao je da je pristalo je više od 180. 000 putnika.

- Što se tiče strukture, dolaze ljudi iz različitih zemalja, iz Kanade, iz Australije, iz Meksika. Možda je najznačajnija populacija iz Nemačke, odnosno iz  Austrije, ali i tih podunavskih zemalja. Imamo zaista putnike iz različitih delova sveta. To je jedna od mogućnosti ove države da se pokaže u najboljem svetlu, da privuče najveći mogući broj turista koji može da dođe ovde - rekao je on.

Naveo je da je cilj da svake godine raste broj putnika bar za 30 odsto i ističe da će upravo projekat "Zaplovi Srbjom" doprineti da taj procentat bude i znatno viši. 

Projekat je zamišljen kao višefazni i u tom smislu je podeljen na planiranje, izgradnju i nabavku eko-čamaca.

Projekat sprovodi Ministrstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u saradnji sa Agencijom za upravljanje lukama i drugim relevantivim institucijama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je prošle godine projekat "Zaplovi Srbijom" i najavio tada da će Dunavu biti 12 stanica od Sombora do Apatina, Odžaka, Novog Sada, Smedereva, da su predviđene marine, putnička pristaništa, pontoni za međunarodni i domaći linijski saobraćaj, sve do Prahova i da ćemo sve to morati da uradimo u naredne dve godine.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.