Vesić: Brza pruga od Budimpešte do Atine, duga 1.500 kilometara - istorijska stvar!

Grčka se, zahvaljujući dogovoru predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Grčke Kirjakosa Micotakisa, uključuje u projekat izgradnje brze pruge od Budimpešte ka jugu Evrope, što je istorijska pobeda za zapadni Balkan, jer će evropski Koridor 10 ponovo postati jedan od najvažnijih evropskih koridora, poručio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

 - To je istorijska pobeda za Srbiju. Dobili smo još jednu zemlju, članicu Evropske unije, u našem projektu izgradnje brze pruge, zahvaljući predsedniku Vučiću, čime će cela srednja i zapadna Evropa, Koridorom 10, moći od Budimpešte preko Srbije i Severne Makedonije, da stigne do Grčke -rekao je Vesić za TV Pink.

On je istakao da je jučerašnji dogovor Vučića i Micotakisa da se Grčka uključi u projekat izgradnje brze pruge od Budimpešte do juga Evrope, veoma važan, jer će to promeniti život ljudi u Srbiji i drugim zemljama, omogućavajući lakši prevoz ljudi, ali pre svega brži prevoz roba i brzu vezu Srbije sa lukama Pirej i Solun.

Vesić je prethodnih dana bio domaćin svom grčkom kolegi, ministru Hristosu Stajkurasu, sa kojim je do Novog Sada prošao „Sokolom“, te mu pokazao 76 kilometara brze pruge koja je već i u funkciji, te kako teku radovi na još 108 kilometara pruge do Subotice.

Podsetio je da će se već u martu naredne godine od Beograda do Subotice brzim vozom putovati sat i 10 minuta, a od 2027. do Budimpešte za manje od četiri sata.

Vesić je naveo da će u maju, biti raspisan tender u okviru projekta izgradnje brze pruge Beograd – Niš, za drugu i treću deonicu, a do kraja godine i za prvu.

Projekat izgradnje te brze pruge, duge 230 kilometara, vredan je 2,7 milijardi evra, od čega je 610 miliona evra grant Evropske unije.

- Mi smo sa Severnom Makedonijom potpisali ugovor da zajednički nastupamo pred EU, da obezbedimo novac za nastavak brze pruge do Skoplja. Mi već radimo prugu od Niša do Brestovca, i onda ostaje još 135 kilometara do Preševa i 50 kilometara od granice do Skoplja, kako bismo imali prugu Skoplje – Niš – Beograd – Subotica – Budimpešta. A, od juče se u ovaj projekat uključuje i Grčka - rekao je Vesić.

Foto: Informer

 

Naveo je da u Grčkoj već postoji pruga brzine 150 kilometara na sat koju će da sada modernizuju, od Atine do Soluna, a gradiće se pruga od Soluna do Idomenija, na granici sa Severnom Makedonijom, dužine oko 70 kilometara.

- Zajedno ćemo raditi na tome da se povežu Solun i Skoplje. Tada ćemo imati 1.512 kilometara dugu brzu prugu od Budimpešte do Atine - naglasio je minsitar Vesić.

To, dodao je, znaći da će se za 13 sati brzim vozom putovati od Mađarske, preko Srbije i Severne Makedonihe, do Grčke.

- Ljudi će moći brže da putuju, a mi ćemo biti povezani sa lukama Pirej i Solun što je najvažnije za razvoj privrede. Predsednik je istakao da je Srbija spremna da sarađuje sa Grčkom o zakupu luka Pirej i Solun, jer je važno da imamo lučke kapaciteta i o tome će se razgovarati, ali je pruga preduslov za to - rekao je Vesić.

Dodao je da će se tom prugom od Beograda do Soluna putovati brzim vozim za oko šest sati, bez zaustavljanja na granicama, uz sav komfor u vozovima, što će daleko unaprediti kvalitet života ljudi.

Kada je reč o integrisanoj naplati putarine sa Grčkom, Vesić je rekao da je cilj da ona bude zaživi do leta.

Naveo je da već sledeće sedmice predstavnici „Puteva Srbije“ odu u Grčku, da razgovaraju sa tamošnjim kompanijama koje održavaju puteve, kako bi se intenzivirala saradnja.

- Mi smo započeli tu komunikaciju i ranije, u Grčkoj su bili izbori, i sada imamo i politički dogovor da integrisana elektronska naplata putarine zaživi. Sa srpski tagom, do Soluna i Atine putovaće se bez problema -

Foto: Informer

 

 rekao je ministar Vesić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.