Srbin neće da služi nikom, do svom rodu i svojim građanima! Vučić poslao jaku poruku povodom Dana Državnosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je večeras odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti Srbije, a među više od 100 nagrađenih su diplomate, akademici, profesori, književnici, umetnici, sportisti...

 

18:00 Svečanost počela intoniranjem državne himne.

Pre nego što je Vučić ušao u salu Predsedništva u kojoj se dodeljuju oredeni je ispred Starog dvora upriličen vizuelni spektakl, sa epohalnim motiva iz srpske istorije.

 

 

Dodeljivanje ordenja

Sretenjski orden prvog stepena dobili su:

Sretenjskim ordenom prvog stepena odlikovani su mati Haritina Pantić, igumanija Pećke patrijaršiji, koja je tu 62 godine, Bela Balint, akademik i hematolog. Zoran L. Kovačević, biohemičar, Ninoslav Radovanović, kardiohirurg, Rajko Kuzmanović, predsednik ANU RS, Letopis Matice srpske, specijalna bolnica Banja Koviljača, OŠ Mihajlo Dudić. Muzej grada Beograda, Politika AD, Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKCS, RTS Radio Beograd, Košarkaški savez Srbije, NID Novosti AD.

Sretenjski orden drugog stepena dobili su:

Episkop niški Arsenije, Narodno pozorište Republike Srpske, KBC Kosovska Mitrovica, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Institut za nuklearne nauke "Vinča", Galerija Doma Vojske Srbije Beograd, Institut za mentalno zdravlje.

Sretenjski orden trećeg stepena dobili su:

Manastir Tumane, Bogoslovija Sveta tri jerarha manastira Krka, Slavko Krstić, ginekolog u OB u Pasjanu, Aleksandar Đogo, endokrinolog u KC Crne Gore, Radomir Uljarević, književnik iz Crne Gore, Filmske novosti, Narodna biblioteka "Jefimija" Trstenik.

 

Orden Srpske zastave drugog stepena dobili su:

Marko Kovač, bivši ministar pravde Crne Gore, Mohamed Naphan, bivši ambasador Palestine u Beogradu.

Orden Srpske zastave trećeg stepena dobili su:

Hari Aleks Rus, ambasador Mađarske pri Savertu Evrope, dr Mojmir Vrlik, počasnik konzul Srbije u Slovačkoj, posthumno je odlikovan Sijan Micevski.

Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena dobili su:

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena posthumno je odlikovan Dejan Milojević. princeza Katarina Karađorđević, Svetlana Vujović, redovni profesor Medicinskog fakulteta, Vera Kovač Vitkai, operska pevačica, Nikola Pejaković, glumac, scenarista i muzičar.

Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena dobili su:

Dragan Radovanović, dr endokrinolog Đuro Macut, UKCS, Dragana Vujić, načelnica odeljenja za transplantaciju, Zoran Radovanović, radiolog, Miodrag Grbić, gostujući predavač na Biološkom fakultetu u Beogradu, Biljana Čekić (glumica iz filma Dara iz Jasenovca), Goran Vukomanović, kardiolog, Jasmina Janković, pijanistkinja, Nikola Kitanovski, operski pevač, Aleksandra Kovač, pevačica, Pavlina Radovanović, devojčica anđeoskog glasa.

Obraćanje predsednika Srbije

- Danas, četrdeset dana posle Božića mi slavimo Sretenje - najvažniji datum u verskom, političkom, kulturnom i istorskom kalendaru Srbije. Za nas je Sretenje crveno slovo. Mnogo toga smo započeli, napravili, završili za Sretenje. Najglasnija i najjasnija poruka još iz Morićevića i Jaruđa bila je da se globa davati ne može, niti trpeti zulum i nepravda. I borba protiv zuluma i nepravde, i kada o tome govorimo, govorimo o dva najvažnija događaja u osnovanju moderne Srpske države.

- Prvi je oslobodilačka revolucija, drugi je organizacija i uređenje države. Pri tom su jedan i drugi tesno povezani, zavise jedan od drugog uslovljavaju se međusobno. Ali ću danas, pre nego što vam uručim priznanja, da ukažem na, po meni najvažniju vezu među njima. Ta veza su ljudi, oni koji su imali snage da oba velika posla iznesu, pa i po cenu sopstvene žrtve. Oni čiji su snovi bili toliko veliki da su morali biti ostvareni. Srbije danas nije ništa drugo nego negacija i one vatre koja je u njima gorela. Nastavak prirodan i velik, onih čežnji koje su oni imali. Istorija je tu veoma jasna. Sve mi možemo da zamislimo, sve da do tančina isplaniramo, izračunamo, ali bez ljudi, bez tog žara koji samo u njima može da postoji, bez njihove spremnosti, snage, vere, nijedan posao ne može da bude ne samo završen, nego ni započet na pravi način. Karađorđe Petrović, ljudi koji su se na sretenje 1804. godine okupili u Marićevića jaruzi, knez Miloš, Dimitrije Davidović, Mileta Radojković... Svi oni nisu samo zaslužni večni očevi ove države i ove nacije, nego najbolji primer ogromne vere i moći.

- Naravno Prvi Srpski Ustanak i Sretenjski Ustav su rezultati dugotrajnih istorijskih procesa, tokom kojih je u silne nesreće raslojavanja i raseljavanja jedan narod uspeo da preživi i da sačuva i razvije taj duh iz kojeg se rađa najbolji ljudski revolucionarni materijal. Vekovima ranije Srbija je bila zemlja bez ljudi. Deo naroda je otišao ka moru i Mlecima, deo je u dve velike seobe prešao dve velike reke i dopao pod vlast i zaštitu Austro-Ugarskih Cezara. Oni koji su ostali izborili su se oko onoga što im je preostalo, patrijarhalne zajednice oko svoje vere i oko predanja nekada slavnoj Nemanjićkoj državi. U XVIII. veku Srbiji u kom god carstvu da žive, žive na granici kao vojnici i oni koji služe vojnim potrebama. To je podrazumevalo i neku vrstu autonomije i različite povlastice, ali je to preuzrakovalo i sasvim novo povezivanje iz kojeg je nastala svest o tome da nismo tek tako nestali kao narod, nego da nas ima na raznim stranama. Priče uskoka i hajduka sa juga i rodoljubive progresivne ideje sa severa donele su u Srbiju novi vetar slobode i novu nadu da je moguće ponovo stvoriti svoju državu. Divljanje Dahija, a baš i Bozluka koji su takođe naselili granicu, ubrzalo je potrebu.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

 

- Bez tog čoveka, bez njegovog sna, njegove vere i volje ne bi bilo ni nas danas. Baš kao što nas ne bi bilo bez još jedne velike ličnosti, nevelike rastom koja je Karađorđev san nastavila. Miloš Obrenović poznat nam je, uglavnom, kroz mane o kojima smo slušali i ne znajući mnogo o svemu. Njemu, poput Karađorđu, zamera se prekost, samodržavlje, priča se o tome kako su bili opaki i opasni, a zaboravlja se koliko je veliki deo toga što su nosili bio nametnut samim vremenom, okolnostima, istorijom u kojoj su živeli i stvarali. Pravili su državu u senci tri velike carevine, Turske, Austro-Ugarske i Rusije, u Karađorđevo vreme i Francuska je imala veliki uticaj, od kojih je svaka Srbiju videla samo kao guberniju koja treba da služi isključivo njihovim interesima. Morali su da zadovolje i tuđe, ali i potrebe sopstvenog naroda, onog koji je vekovima formiran u zaverenju i otpor prema svakoj vlasti, pa i onoj koja je bila njegova. Narod koji je radije ratovao, nego plaćao porez i bio otporan na svaku vrstu organizovanja, osim onog u svojoj kući. I sve to teško da bi neko drugi mogao i da izdrži i da reši, osim tog lukavog, nepismenog, svinjarskog trgovca Miloša Obrenovića. Na svaki mogući način on je gradio Srbiju. Njenu autonomiju najpre, a zatim i državu. I čuo je narod u svemu tome, shvatio je težinu i osećao je duh tog vremena. Odatle, u toj maloj, do pola oslobođenoj većinski nepismenoj Srbiji, nastao je taj Sretenjski ustav, jedan od prvih u celoj Evropi. Ustav koji je ukinuo ropstvo. Ustav koji je razgraničio vlast. Ustav koji je ustanovio da su pred zakonom svi jednaki. Ljudi, veliki ljudi od Miloša preko Dimitrija Davidovića do Mileta Radojkovića su ga doneli.

- Dozvolite mi da i nešto što nisam napisao pred vama izgovorim. Jesmo li se odužili svim tim ljudima? Jesmo li uvek bili pravični prema njima? Kako je završio Karađorđe? Kako je završilo progonstvo? Jesu li njihovi naslednici bolje prošli?

Foto: Foto: Miloš Rafailović

 

- One koji su nam stvorili stajaću vojsku, one koji su nam gradili železnicu nazivali smo najvećim izdajnicima. One koji su nam spasili Hilandar i vratili ga iz bugarskih u naše srpske ruke. O jednom drugom, u 20. veku, mučki ubijenom Aleksandru nikada nismo umeli lepo reći da izgovorimo. Ni ulicu mu nismo dali. Mi ovde u našem Beogradu, nadam se ne zadugo, imamo ulicu atentatora na kralja Aleksandra. Samo nemamo ulicu kralja Aleksandra. U njegovo vreme, ovde gde vi sedite, ova zgrada je građena i napravljena. Malo. Za nas, Srbe, očigledno, nedovoljno. A sada, nešto u današnjem trenutku. Zašto ovde po prvi put gledate zajedno i ravnopravno slike Karađorđe i Miloš?

- Bista Miloša i Karađorđa 1905. godine bile su na početku Pariske ulice, uklonile su ih pristalice dinastije Karađorđevića jer su bile zajedno te dve biste. Ja vas molim da to vratimo, to je danas u Patrijaršiji, da nađemo način da to vratimo celokupnom srpskom rodu, svim građanima Srbije, da mogu da vidite, to su naše velikane, bojovnici. A ovde vidite jednog i drugog, zato što od jednog i drugog treba da naučimo kako da se držimo danas, u nelakim vremenima. Potrebna nam je Karađorđeva hrabrost, snaga i upornost. Jednako potrebna nam je Miloševa mudrost, pronicljivost, strpljenje. Potrebno nam je da čuvamo mir za našu zemlju. I kada to kažem, to obično srpskim rodoljubima zvuči kao patetična i glupa rečenica. Zato danas je važno da budemo mudri, ali ne po svaku cenu, jer samo jedna stvar nema cenu, samo jedna, jedina stvar za Srbe i za Srbiju ne sme da ima cenu, a to je njena sloboda. Sloboda nema cenu!

- Niko ne voli male, a pritom neposlušne. Svi zajedno od Drugog svetskog rata nisu prisustvovali tolikom broju sastanaka, susreta, konferencija kao ja. Ne vole oni ni one male i poslušne. Ni velike i poslušne ne vole. Ogovaraju nas gde god stignu, kako god stignu. Ne vole da osete kamičak u cipeli. A ove druge, njih vole na sva usta. Ne ogovaraju ih nikada, samo ih preziru. I zato smatram da uvek dobro biramo put borbe protiv služenja, put slobode. I to je za Srbiju najvažniji put.

- Videh da neki iz Evrope pokušavaju da našem narodu kažu "pa nije vam dobar Vučić, nije vam dobar predsednik, ne valja vam predsednica vlade, pa ni ta crkva vam nije dobra, ne žele vam oni dobro", a mi vas više volimo, mi vam bolje želimo od njih. "A ako mislite da njih izaberete, mi ćemo da vam objasnimo da njih nemate pravo da izaberete jer mi znamo bolje za Srbiju da izaberemo nego što bi srpski narodi, građani Srbije umeli da izaberu. Ali pošto vidimo da ste tvrdoglavi, pa biste opet tako da izaberete, mi ćemo onda da vam kažemo, jeste to i u skladu sa zakonom, ali mi ne možemo da dozvolimo da vi tako glupo izaberete, jer mi mnogo bolje od vas znamo šta je potrebno Srbiji i mnogo je više volimo od onih koje vi Srbi birate da vas predvode". I kada to sve čujete, kada to sve slušate, pitate se jesu li ti ljudi naučili neku lekciju i pre 220 godina i pre gotovo 190 godina, jesu li išta naučili? Jesu li došli do saznanja da Srbin ne voli da robuje, da Srbin više od svega voli svoju slobodu i da Srbin neće da služi nikome do svog roda, do svojih građana? Došli smo i do toga da nam za našu zemlju kažu, pa ne gledajte u prošlost, gledajte u budućnost, nije to sasvim vaša zemlja. Sva priznanja ćete da dobijete, svilu, kadifu, zlato, srebro, bićete najpošteniji, najbolji na svetu. Samo nam konačno jedanput recite da vaša zemlja nije vaša zemlja. Mi ćemo da pokažemo celom svetu kako ste dobri, pametni, umni, zagledani u budućnost. A drznete li se da se držite istih onih pravila na koja se svakodnevno pozivamo? A, taj povratak u prošlost vam nećemo dozvoliti.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

 

- Danas je iz jedne susedne države se čulo da ukoliko neko napadne Kosovo, ne znam ko bi napadao Kosovo, kako to izgleda, Albanija to neće da dozvoli i biće na toj strani. Zamislite da je to neko od nas rekao. Čuli biste ne samo grmljavinu, psovki, uvreda, najprljavije kampanje iz celog sveta, već Bog zna u nekom trenutku po potrebi grmljavinu topova, aviona, samo da se Srbi jednom zauvek ućutkaju. A što se nas tiče, mi nemamo potrebu da napadamo bilo koga i nećemo da napadamo bilo koga. Nama je potrebna Evropa, ne uvek njeno licemerje i dvoličnost, već potrebna nam je, ne možemo bez nje, ali isto tako kad nas teraju da možemo i bez nekih koji nam nisu uzimali zemlju, mi ćemo reći "mi smo Srbi, imamo i srce i dušu." Pa ćemo ipak da vodimo svoju politiku. Da, čuvaćemo i svoje odnose sa Evropom, ali nećemo da gazimo svoje odnose ni sa Rusijom, ni sa Kinom, niti bilo kim drugim.

- Da se vratim na viziju i san Karađorđa Miloša. I nije važno što je taj Sretenjski ustav trajao tek nekoliko nedelja, temelj je postavljen. Izgradili su ga ti ljudi. Sve posle je bila nadgradnja. I mi danas samo dodajemo na tu građevinu. Zato, poštovani laureati, kada dobijete ovo priznanje, važno je da znate i vi i svi drugi, da se ono dodeljuje ljudima koji nastavljaju taj važan posao, posao velikih. I dodeljuje se za svaki korak, za svaki metar koji se pređe, svaki stepenik kojim se čovek popne za ovu zemlju. I kada se malo razmisli više od toga, hodanja, kretanja napred nije niti moguće, niti je potrebno. Zato što, kada je taj korak zajednički, on je ogroman i čini ovu zemlju velikom. Zato molim vas, nastavite da hodate, imajte na umu da su najvažniji principi postavljeni vekovima ranije, da su ih znali i Karađorđe i Miloš Obrenović. Da moramo da pazimo na odnose sa ljudima, da čuvamo staro, uz prihvatanje novog, da razvijamo zemlju, da ekonomski napredujemo, da dogovaramo sve, da čuvamo mir, ali da ne damo ni svoju vojsku, ni svoje nebo, ni svoju zemlju. I da nikada nikome ne dozvolimo da nam uzme našu crveno-plavo-belu trobojku, jer ona je simbol svih naših pobeda, ona je simbol naše slobode. Neka živi Srbija! Hvala vam i čestitam svima Dan Državnosti Srbije.

 

Na spisku su brojne diplomate, književnici, novinari, glumci pevači, sportisti...

Svečana ceremonija se održava u zgradi Predsedništva, a ovo su dobitnici:

1. Berge Brende Orden srpske zastave, prvi stepen

2. Čen Bo, predsednica Kineskog instituta za međun. odnose Orden srpske zastave, prvi stepen

3. Raul Bartolome Molina, ambasador K.Španije u RS Orden srpske zastave, prvi stepen

4. Vladimir Tolstoj Orden srpske zastave, prvi stepen

5. Mohamed Nabhan Orden srpske zastave, drugi stepen

6. Fedor Rosoha Orden srpske zastave, drugi stepen

7. Valerij Briljov Orden srpske zastave, drugi stepen

8. Hari Aleks Rus ambasador Mađarske pri SE Orden srpske zastave, treći stepen

9. Siljan Micevski, posthumno Orden srpske zastave, treći stepen

10. dr Mojmir Vrlik, počasni konzul u Slovačkoj Orden srpske zastave, treći stepen

11. Roman Strakoš, Zlatna medalja za zasluge

12. Takaši Šimizu, Zlatna medalja za zasluge

13. Zoran Bogdanović, Zlatna medalja za zasluge

14. Centar „Casa del Sole“ Zlatna medalja za zasluge

15. Blaženka Trivunčić, prof. srpskog jezika i knjiž. na Univ. Sorbona, Zlatna medalja za zasluge

16. dr Vesna Cidilko, slavista i penzionisani profesor, „Humbolt“ univerzitet u Berlinu, Zlatna medalja za zasluge

17. Mauricio Manik, Zlatna medalja za zasluge

18. Klaudio Toneli, Zlatna medalja za zasluge

19. Zoran Jovanović, Zlatna medalja za zasluge

20. dr inž. Miloje Ž. Milićević, Zlatna medalja za zasluge

21. Radomir Putniković, Zlatna medalja za zasluge

22. dr Marko Lopušina, Zlatna medalja za zasluge

23. prof. Svetlana Matić, Zlatna medalja za zasluge

24. Đuzepe Zakarija, novinar i humanista, posthumno Zlatna medalja za zasluge

25. Teslin naučni centar u Vordenklifu, Zlatna medalja za zasluge

26.Fransoa Goruel, Zlatna medalja za zasluge

27. Humanitarna organizacija „Mali svet Kanada“ iz Toronta, Zlatna medalja za zasluge

28. dr Ma Sipu, istoričar, Zlatna medalja za zasluge

29. dr Aleksandar Đogo, Sretenjski orden, treći stepen

30. Marko Kovač, Orden srpske zastave, drugi stepen

31. Radomir Uljarević, Sretenjski orden, treći stepen

32. Nenad Stevandić Sretenjski orden, prvi stepen

33.Spomenko Gostić, posthumno Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna

34. Narodno pozorište Republike Srpske, Sretenjski orden, drugi stepen

35. Nikola Pejaković, Karađorđeva zvezda, prvi stepen

36. Biljana Čekić, Karađorđeva zvezda, drugi stepen

37. Bogoslovija „Sveta tri Jerarha“ u manastiru Krka, Sretenjski orden, treći stepen

38. Kliničko - bolnički centar Kosovska Mitrovica, Sretenjski orden, drugi stepen

39. Igumanija Pećke Patrijaršije Mati Haritina (Pantić), Sretenjski orden, prvi stepen

40. prim. dr Slavko Krstić Sretenjski orden, treći stepen

41.Miloš i Stefan Stojanović Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna

42. Pavlina Radovanović, Karađorđeva zvezda, treći stepen

43. Akademik Vlada Urošević, Sretenjski orden, prvi stepen

44. Akademik Zoran L. Kovačević, Sretenjski orden, prvi stepen

45. Akademik Bela Balint, Sretenjski orden, prvi stepen

46. Akademik Ninoslav Radovanović, Sretenjski orden, prvi stepen

47. Akademik Rajko Kuzmanović- Republika, Srpska Sretenjski orden, prvi stepen

48. Episkop niški gospodin Arsenije (Glavčić) Sretenjski orden, drugi stepen

49. Manastir Tumane, Sretenjski orden, treći stepen

50. Mitropolit Didimotiha, Orestijade i Suflija Grčke pravoslavne crkve gospodin Damaskin Sretenjski orden, drugi stepen

51. Letopis Matice srpske ( 200 g) Sretenjski orden, prvi stepen

52. Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Koviljača (165 g), Sretenjski orden, prvi stepen

53. Osnovna škola „Dragojlo Dudić“ (160 g) Sretenjski orden, prvi stepen

54.OŠ „Stepa Stepanović“ Tekeriš ( 140 g) Sretenjski orden, prvi stepen

55. Muzej grada Beograda (120 g) Sretenjski orden, prvi stepen

56. Politika (120 g) Sretenjski orden, prvi stepen

57. Klinika za ginekologiju i akušerstvo - ( GAK Višegradska) ( 100 g) Sretenjski orden, prvi stepen

58. Radio Beograd ( 100 g) Sretenjski orden, prvi stepen

59. Košarkaški savez Srbije – KSS ( 100 g) Sretenjski orden, prvi stepen

60. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u BG ( 85 g) Sretenjski orden, drugi stepen

61. Večernje novosti ( 70 g) Sretenjski orden, prvi stepen

62. Institut za nuklearne nauke „Vinča“ ( 75 g) Sretenjski orden, drugi stepen

63. Institut za mentalno zdravlje ( 60 g) Sretenjski orden, drugi stepen

64. Galerija Doma Vojske Srbije ( 70 g) Sretenjski orden, drugi stepen

65. Filmske novosti ( 80 g) Sretenjski orden, treći stepen

66. Narodna biblioteka „Jefimija“ Trstenik ( 70 g) Sretenjski orden, treći stepen

67. Hor RTS-a „Kolibri“ ( 60 g) Sretenjski orden, treći stepen

68. Škola za muzičke talente u Ćupriji ( 50 g) Sretenjski orden, treći stepen

69. mr. Vera Kovač Vitkai Karađorđeva zvezda, prvi stepen

70. Nikola Kitanovski Karađorđeva zvezda, treći stepen

71. Jasmina Janković Karađorđeva zvezda, treći stepen

72. Mirko Kodić Zlatna medalja za zasluge

73. Lepa Lukić Zlatna medalja za zasluge

74. Jan Nemček, graditelj violina Zlatna medalja za zasluge

75. Selomir Marković Zlatna medalja za zasluge

76. AKUD Univerziteta u Beogradu „Španac“ Zlatna medalja za zasluge

77. Leontina Pat Zlatna medalja za zasluge

78. Marina i Marija Gobović Zlatna medalja za zasluge

79. Grupa "Kerber" ( 40 godina) Zlatna medalja za zasluge

80. Zorica Brunclik Zlatna medalja za zasluge

81. prof. dr Svetlana Vujović Karađorđeva zvezda, prvi stepen

82. Katarina Karađorđević Karađorđeva zvezda, prvi stepen

83. prof. dr Dragan Radovanović Karađorđeva zvezda, drugi stepen

84.prof. dr Zoran Radovanović Karađorđeva zvezda, drugi stepen

85. prof. dr Dragana Vujić Karađorđeva zvezda, drugi stepen

86. prof. dr Đuro Macut Karađorđeva zvezda, drugi stepen

87. prof. dr Miodrag Grbić Karađorđeva zvezda, drugi stepen

88. dr Goran Vukomanović Karađorđeva zvezda, treći stepen

89.Davorka Čančarević, dispečer Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna

90.Marko Rodić, dispečer Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna

91.Robert Ostrogonac, mašinovođa Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna

92. Jasmina Filić, majka dvanaestoro dece Zlatna medalja za zasluge

93. Tomislav Momirović Zlatna medalja za zasluge

94. Dejan Stošić Zlatna medalja za zasluge

95. Aleksandra Kovač Karađorđeva zvezda, treći stepen

96. Dejan Milojević, posthumno Karađorđeva zvezda, prvi stepen

97. Prehrambena industrija Budimka doo Požega Zlatna medalja za zasluge

98. Porodična fima „Auto Mirko“ Prokuplje Zlatna medalja za zasluge

99. Društvo za informatiku Srbije Zlatna medalja za zasluge

100.Saladin Kurtagić (sa Peštera) Zlatna medalja za zasluge

101.Snežana Paunić ( iz Badovinaca) Zlatna medalja za zasluge

102.Goran Radević, posthumno ( poginuo 1999. na KiM) Orden zasluga za odbranu i bezbednost,prvi stepen

103. Tomislav Fatić, posthumno ( poginuo 1998. na KiM), Orden zasluga za odbranu i bezbednost, prvi stepen

104.Oliver Zajić, posthumno ( poginuo 1998. na KiM) Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna

105.Vladimir Janković ( povređeni policajac) Zlatna medalja za revnosnu službu

106. Jovica Spajić ( SAJ ) Zlatna medalja za revnosnu službu

107. Pripadnici Ministarstva odbrane i vojske Srbije (110 lica)

Podsetimo, centralna ceremonija obeležavanja Dana državnosti održana je u Orašcu kod Spomenika voždu Karađorđu i nju je predvodio ministar odbrane Miloš Vučević.

Dan državnosti obeležava se u znak sećanja na 15. februar 1804. kada je počeo Prvi srpski ustanak, a istog datuma 1835. proglašen je prvi srpski Ustav.