Hovenijer: Drugačije bi se ponašali prema Kosovu da ispunjava svoje obaveze

SAD i međunarodna zajednica bi se drugačije ponašale prema tzv. Kosovu da ispunjava svoje obaveze, kao što je primena sporazuma postignutih u dijalogu, istakao je danas američki ambasador Džefri Hovenijer je na konferenciji „Premošćivanje Zapadnog Balkana”,

On je ukazao da su SAD i EU pomogle tzv. Kosovu u okončanju rata, preko priznanja nezavisnost i da će mu pomoći i dalje, ali je dodao da trenutno nemaju argumente za zastupanje tzv. Kosova jer vlada u Prištini ne sluša preporuke.

- (Tzv.) Kosovo je dobilo veliku podršku. SAD i EU su stajale uz tzv. Kosovo, ali to ne znači da ćemo podržati vladu u svim odlukama. Naravno da se nećemo složiti ako vlada ne posluša naše peporuke šta treba da uradi kako bi napredovala u pravcu demokratske, multietničke zajednice. Kosovo bi moglo biti na putu ka članstvu u EU i Nato. Svi radimo na tom cilju, dodao je Hovenijer.

Rekao je da je dijalog pod posredovanjem EU rezultirao dobrim sporazumima za normalizaciju odnosa i da bi SAD i međunarodna zajednica postupile drugačije prema tzv. Kosovu da implementira svoje obaveze.

S tim u vezi je pomenuo usvajanje nacrta statuta ZSO, koji, kako je dodao, ne bi kršio kosovski ustav, niti doneo novo nivo vlasti, i naveo i priznavanje i primenu odluke sudskih instanci u vezi manastira Visoki Dečani.

- Odluke u Nato se donose punim konsenzusom svih članica, a četiri saveznika ne priznaju (tzv.) Kosovo. Tako da su nam potrebni najbolji mogući argumenti. U ovom trenutku, moja vlada ne smatra da ima potrebne argumente da se zalaže za tzv. Kosovo u Briselu. Ne vidimo da ova Vlada radi sa nama na nekim vrlo jasnim zahtevima da se stvari pokreću, rekao je Hovenier.

Izrazio je nadu da će doći do napretka po pitanju dijaloga, odnosno da će postojati obnovljeni napori i privrženost tom procesu.

- Potrebno nam je (tzv.) Kosovo da nam pomogne da pomognemo (tzv.) Kosovu, dodao je on.

Ambasador Nemačke na tzv.  Kosovu Jern Rode područio je da Kosovo treba da uradi svoj domaći zadatak za članstvo u Savetu Evrope.

- Članstvo u Savetu Evrope je najbliže do sada, mi smo to forsirali prošle godine. Znamo koliko je važno. Pošto je Savet Evrope u poziciji koja se menja, došlo je do dramatizacije sa suspenzijom članstva Rusije. A sada, sa suspenzijom Rusije članstvo (tzv.) Kosova je pred vratima i znamo uslove, ali (tzv.) Kosovo ima i domaći zadatak, koji mora da obavi, i to je ono na šta mislim kada kažem treba donositi prave odluke, naglasio je Rode.

Istakao je da su ključni instrumenti EU u regionu dijalog tzv. Kosova i Srbije, Berlinski proces, francusko-nemački plan, Ohridski sporazum.

- Pravi alati ili alati Evropske unije u regionu su: dijalog, Berlinski proces, bilateralni angažman, imamo Kvintu, i verovatno smo razvili načine da povećamo napredak. Osećam se kao „mikro menadžer“, imamo Francusko-nemački plan, zatim Ohridski sporazum, Statut Asocijacije. U Berlinskom procesu smo razvili ideje za bilateralne odnose da stvari poguramo napred, dodao je on.

Rode je, govoreći o bilateralnim odnosima Berlina i Prištine, naglasio da je veoma bitno donositi prave odluke u pravo vreme.

Ministarka spoljnih poslova tzv. Kosova Donika Gervala izrazila je uverenje da će tzv. Kosovo 2030. godine biti članica Nato i EU.

- Ne zavisi samo od tzv. Kosova gde ćemo biti. Do 2030. mnogo će se promeniti. Potrebno je da naši partner i saveznici govore jasnim jezikom o preprekama koje sputavaju region, i daju jasne signale da neće tolerisati nove ratove, podukla je ona.

Rekla je da se ponosi time što je aktuelna vlada donosila hrabre odluke od kojih ne odustaje i koje čvrsto brani.

Kada je reč o dijalogu ukazala je da on ne može biti monolog i naglasila da su potrebne dve strane, ali da toga nema kada jedna strana "pokazuje konkretnim akcijama, kao što je bio 23.septembar, kada je izvršen napad na tzv. Kosovo" pokazuje da nije za dijalog.

- Ne možtete imati dijalog sa ljudima koji se pripremaju za rat. Ako idemo jedan korak napred i dva unazad treba postaviti pitanje da li ćemo se naći u 1990-tima, dodala je ona.

Gervala je kazala da razume da je dijalog veoma važan, ali da se njemu mora pristupiti sa željom postizanja rezultata, a ako se oni ne dobiju treba analizirati stanje sa partnerima.