Bizarna Kurtijeva indoktrinacija leti u sunovrat - groteska razara: Evo u čemu se ozbiljno prevario, ni sam sebi više ne veruje!

Sociolog Vladimir Vuletić kaže za Kosovo onlajn da se kosovski premijer Aljbin Kurti vara ako očekuje da će proterivanjem Srba sa Kosova postići da Srbija i oni koji se bore za princip suvereniteta priznati Kosovo. Takva logika, dodaje, naravno da bi otežala i izvukla smisao te borbe, ali je ne bi dovela u pitanje.

Pritiscima na Srbe, kaže Vuletić, Kurti s jedne strane postiže to da se Srbi iseljavaju, ali s druge strane, suština tih pritisaka je, kako smatra, da oni koji ostanu prihvate kosovsku vlast.

- Suština tih pritisaka je da ljude koji žive tamo stavi pred izbor: ’Da li je za moju i egzistenciju moje porodice bolje da prihvatim kosovsku vlast i dobijem neku vrstu normalnog života, šta god to značilo, ili da sa druge strane insistiram na svom pravu da živim na način i u sredini u kojoj želim“. Na kraju krajeva, šta njega briga da li će na Kosovu da živi dva ili tri odsto Srba koji nemaju nikakvu političku snagu. Njemu bi čak možda i odgovaralo da ih bude više ali da budu od onih koji prihvataju nezavisnu državu Kosovo. To bi mu čak dalo i neku vrstu opravdanja u međunarodnim razgovorima -  dočarava Vuletić.

Kako navodi, Srba je na Kosovu ostalo malo u enklavama i jedino ih na severu ima u respektabilnom broju u smislu da mogu da očekuju da njihov izlazak na birališta u tim opštinama dovede do srpske lokalne samouprave.

- Generalno je broj Srba na Kosovu odavno spao, posebno nakon pogroma 2004. godine. Brojnost Srba jeste ključna stvar, ali čak i da Srba na Kosovu nema uopšte, Kurti ne bi smeo da se zavarava da bi Srbija tada odustala od borbe za svoju teritoriju. Takođe, jedno je pitanje zaštite sunarodnika ako su oni ugroženi, i to nema veze sa tim da li je Kosovo nezavisno ili ne, a drugo je pitanje integriteta - ističe Vuletić.

Na pitanje da li je u interesu međunarodne zajednice monoetničko ili multietničko Kosovo, Vuletić kaže da međunarodnu zajednicu ne brinu pitanja ni Srba ni Albanaca, već homogenost zapadnog poretka koji se sada nalazi pred različitim izazovima.

- Jedan od njih je rat protiv Rusije, odnosno na koji način je moguće obezbediti tu homogenost. Još od 1998. godine procena je bila da je igranje na kartu kosovskih Albanaca sigurniji način da se obezbedi taj globalni interes i to je jedan od razloga zbog kojeg je svojevremeno doneta politička odluka da je za Zapad sigurnije da podrže Albance, i iz demografskih i iz geostarteških razloga, kao i zbog specijalnih veza koje su oduvek postojale između pravoslavnih naroda. I taj zamrznuti konflikt je nešto što je pojedinim akterima na Zapadu odgovarao i omogućavao prisutnost ovde u regionu. To treba imati u vidu. Zapad se opredeljivao za Srbe kada su bili u demografskom zaletu u Prvom svetskom ratu, ali danas to već nije situacija ili bar u poslednjih četvrt veka - zaključuje Vuletić za Kosovo online.