Ministarka Miščević iznela jasan stav: Radimo na dve važne stvari, jedna je ubrzana integracija Srbije u EU

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je danas da Srbija trenutno radi na dve važne stvari kada je reč o procesu evropskih integracija, da se prva odnosi na samoprocenu ispunjenosti prelaznih merila za Poglavlja 23 i 24 koju je uputila Evropskoj komisiji na komentar, a da se druga važna stvar tiče ubrzane integracije i bržeg uključivanja Srbije u jedinstvene politike EU.

Miščevićeva je na panelu pod nazivom "Decenija pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Naučene lekcije i naredni koraci" podsetila da je Srbija u proces pregovora ušla 2012. godine sa tada, prema njenim rečima, potpuno novom metodologijom koja svu pažnju usmerava na vladavinu prava kada je, prema oceni ministarke, zaključeno da će to biti ozbiljan izazov.

- Izazov da koristimo evropske termine, zato što je oblast vladavine prava u tom momentu i za samu EU i države članice predstavljala oblast oko koje nije bilo u potpunosti saglasnosti šta svaki od elemenata znači. Nije postojalo i dan danas za najveći broj ovih elementa koji spadaju u Poglavlja 23 i 24, nije bila jasna pravna osnova nego se bazira na principima i načelima - rekla je ona.

Podsetila je da su oni time počeli da se bave prilikom izrade Akcionih planova za Poglavlja 23 i 24 kada je trebalo da sve te principe prevedu na situaciju u Srbiji, njene uslove, mogućnosti i potencijale.

- Par godina nakon toga je došla potpuno nova metodologija u pregovorima koja je bila kodifikacije onoga što se nama tokom pregovaračkog procesa dešavalo, a dešavalo nam se to da su bilateralna pitanja postala sastavni deo pregovaračkog procesa i da bilateralna pitanja predstavljaju ozbiljan izazov, posebno kada je sa druge strane država članica - rekla je Miščević.

Prema njenim rečima drugi problem je činjenica da su u međuvremenu razrađena pozicija i uloga koju Poglavlja 23 i 24 imaju u pregovaračkom procesu.

- Nova metodologija kaže da dok ne ispunite prelazna merila za Poglavlja 23 i 24, ne možete ni da razgovarate o zatvaranju Poglavlja koliko god da su ona pripremljena za zatvaranja - rekla je ministarka i dodala da su sve to izazovi koji vas teraju da tokom pregovaračkog procesa razmišljate o strategijama u pregovorima.

Foto: pixabay.com

 

Kada je reč o vladavini prava, Miščević kaže da je svaka vlada od otvaranja pregovora pa sve do danas imala ozbiljnog sagovornika u procesu reformi u ovoj oblasti.

- U međuvremenu se i ta oblast proširila na ono što se danas naziva Klaster 1 koji je uključio i reformu državne uprave, horizontalno praćenje borbe protiv korupcije, koji je uključio i pitanje praćenja javnih nabavki, ali i statistiku. To dodatno koncept vladavine prava širi i postaje mnogo komplikovaniji nego što je on na početku zapravo bio - objasnila je ona.

Na pitanje gde je Srbija sadržinski kada je reč o vladavini prava Poglavljima 23 i 24, Miščević kaže da je Srbija krajem prošle godine uradila samoprocenu ispunjenosti prelaznih merila za Poglavlja 23 i 24.

- Najavili smo da to radimo, predali smo Evropskoj komisiji koja nam je rekla da će do maja meseca pregledati našu samu procenu, vratiti nam komentare, mi ćemo ih pogledati i onda je sledeći korak, kao što smo radili za poglavlja 23 i 24, da sednemo sa Konventom i da prođemo kroz našu procenu evropske komentare i vaše stavove o tome kako ispunjavamo prelazna merila u ovim važnim oblastima reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, ali i osnovnim pravima - rekla je ona, prenosi Tanjug.

Dodala je da je to prvi veliki posao za Srbiju tokom 2024. godine i najavila je da će to biti sredinom godine kada će ozbiljnije razgovarati o tome kakva je ocena i samoprocena ispunjenosti prelaznih mera.

Druga važna stvar na kojoj Srbija trenutno radi je, prema rečima Miščević, još jedan rezultat nove metodologije u pregovorima koji se odnosi na ubrzanu integraciju.

- To znači ubrzana integracija, naše brže uključivanje u jedinstvene politike EU, mnogo pre u jedinstveno tržište EU - rekla je ona.

Podsetila je da je prvi Klaster u potpunosti otvoren u decembru 2022. godine i da iza toga nije bilo otvaranja nijednog klastera ali da to ne znači da Srbija nije nastavila da radi na pripremi dokumenata koji su za ta otvaranja potrebni.

Foto: Vlada Srbije

 

- Klaster 3 je i dalje potpuno spreman, treći put smo dobili pozitivnu ocenu Evropske komisije u godišnjem izveštaju da je on spreman za otvaranje, ali da se dolazi i do najveće novine, a to je uloga političkih odluka u odnosu na pravo i procedure EU. Ono što smo takođe videli jesu nove oblasti koje sve značajnije postaju deo pregovaračkog procesa i procesa evropskih integracija, a koje su uslovljene ne samo geostrateškim, geoekonomskim pitanjima, već i promenama koje su se desile u samoj EU - ističe.

To se, prema njenim rečima, odnosi na zelenu tranziciju, klimatske promene koje utiču na pitanje zaštite životne sredine ali i na digitalnu transformaciju.

- Nisam govorila o onim specifičnim problemima sa kojima se pregovori Srbije suočavaju, ali su svi ostali i vrlo jasno izrazili da postoje razlike između pregovaračkog procesa Srbije, Poglavlje 35, to je dijalog između Beograda i Prištine ili konkretnije praćenje implementacije svega što je dogovoreno.

Istakla je da se tu dolazi do najveće razlike koja postoji u pregovaračkom procesu, a to je bilateralna stvar, gde je s jedne strane država kandidat, s druge je EU i njene države članice, dok u ovom slučaju postoji i treći igrač.

Na panelu su pored ministarke Miščević učestvovali i ambasadorka Belgije u Srbiji Kati Bugenhut, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva, koordinator Međusektorske radne grupe NKEU za političke kriterijume Srđan Majstorović, a koordinatorka NKEU Bojana Selaković je bila moderator.

 

Foto: Pixabay

 

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je danas da se izrada plana rasta za Zapadni Balkan zasniva na četiri stuba, isto onako kako je Evropska unija najavila 8. novembra prošle godine.

Ona je  navela da se prvi stub odnosi na ubrzanu integraciju neke od politika jedinstvenog tržišta i da Srbija u ovom momentu razgovara o dve važne oblasti za ubrzanu integraciju.

- To je uključivanje u ono što se zove 'Single European Payment Area', ili jedinstvena oblast Evropske unije za plaćanja, koja bi povezala naš platni sistem sa platnim sistemima država članica Evropske unije i to je stvar koja olakšava poslovanje. Druga oblast je oblast koju mi svi zovemo 'Green Lanes', zeleni koridori, a zapravo znači ubrzane, pojačane carinske procedure, saradnja u oblastima carinskih procedura - rekla je Mišćevićeva.

Dodala je i da je za Srbiju važna oblast usklađivanja standarda proizvodnje naših proizvoda sa evropskim standardima.

- To je još jedna oblast koja je za nas od interesa, naravno u vezi sa zelenim koridorima ili bržim protokom na graničnim prelazima sa državama članicama i sva druga pitanja koja su vezana za drumski transport - rekla je Miščevićeva.

Istakla je i važnost oblasti "e-commerce" kao i oblasti energetske i zelenu tranzicije.

Kao drugi stub Miščević je navela pojačanu regionalnu integraciju, kako bi Srbija postala deo jedinstvenog tržišta.

- Uzmite činjenicu da mora da se napravi novi 'common regional market', plan za zajedničko regionalno tržište koji će pratiti ovu vrstu integracije -  rekla je Miščević.

Kao treći stub navela je reformsku agendu, koju je podelila u četiri oblasti: poboljašanje uslova poslovanja, energetska digitalna tranzicija, ljudski resursi i oblasti koje se odnose na vladavinu prava.

Kao poslednji stub navela je finansijski instrument, koji ulazi u proces usaglašavanja sa Evropskim parlamentom.

Podsetila je da finansijski instrument predviđa dve plus četiri milijarde evra za Zapadni Balkan i navela je da bi Srbija mogla od toga da dobije oko 1,7 milijardi evra u 4 godine, od čega će polovina sredstva koja budu došla do Srbije biti uplaćena u budžet, a druga polovina u infrastrukturu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.