Đukanović iz Rusije poručuje: Rat kuca na vrata!

Vladimir Đukanović, koji boravi u Rusiji, oglasio se na društvenoj mreži "Iks" i poručio da rat kuca na vrata i dao analizu dešavanja u Ukrajini.

Đukanovićev tekst prenosimo u celosti: 

- Boraveći u Ruskoj Federaciji kao posmatrač izbornog procesa svakako sam iskoristio i priliku da zapišem po koju o životu običnog čoveka, nadanjima i viđenju budućnosti. Ne može se reći da nema žala što se više ne ide ka Evropi, posebno turističkim destinacijama. Krivo je svakom Rusu što njihovi sportisti ne učestvuju na najprestižnijim sportskim takmičenjima. Željni su mladi Rusi kontakta sa kolegama širom zapadnih zemalja. No, bez obzira na sve to, Rusi su nikad odlučniji da pobede, šta god to u percepciji svakog od njih značilo. Nisam čak ni u kosmpolotiskoj Moskvi sreo nekog ko bi spreman bio da kaže kako Ukrajina nije Rusija, a to opet dovodi do zaključka da je kampanja patriotizma veoma urodila plodom.

Apsolutno većinsko opredeljenje Rusa ide ka tome da se Rusija mora da odbrani od želje zapada da je rasparča i uništi. Oni su, kako sebe doživljavaju, taj bedem odbrane tradicionalnog društva koje ima svoju veličanstvenu istoriju, čvrstu veru Pravoslavnu, najsjajnije moguće kulturno stvaralaštvo koje je podarilo fantastične književnike, slikare, vajare, arhitekte, društvo koje je kroz istoriju podarilo takve naučnike i naučna dostignuća, vrhunske sportiste… Rusi sami kažu- mi imamo šta da branimo, a šta brani zapad? Koje su to vrednosti koje današnji zapad nameće i štiti? Sasvim je dovoljno da im kažemo da smo iz Srbije, pa je sa nama razgovor odmah drugačiji. Veoma cene što im nismo uveli sankcije i svesni su šta trpimo zbog toga. Tada se mnogo više otvore, a to otvaranje u razgovoru nas i dovede do spoznaje da rat najvećih mogućih razmera samo što nije otpočeo. Svi se nadaju da ga neće biti, ali suštinski svi rade na tome da topovi zagrme i avioni zabruje. Da popusti niko neće ni za jotu.

Rat u Ukrajini od početka nije bio rat Rusa sa Ukrajinom, već Rusa sa NATO. Rusi štite svoj goli opstanak i ovo vreme nazivaju ”Vremenom heroja”. Mogu se po Moskvi videti propagandni pozivi za pristupanje dobrovoljcima u kojima se naglašava da je u vremenu heroja istorija izabrala baš tebe. Dakle, Rusi ovaj rat doživljavaju kao 1941.godinu kada su Nemci došli do pred Moskvu. Sa druge strane, kolektivni zapad svestan svog pada, baš kao i kada je Rimsko carstvo padalo, štiti svoje vrednosti koje su temelj onoga na čemu je zapadna politika, posebno NATO kao alijansa, opstajala još od momenta raspada Varšavskog pakta. Poraz u Ukrajini bio bi sigurno jedan od udaraca koji bi dodatno podstakli urušavanje tih temelja. Zato je vreme, a to i u Rusiji često napominju, za normalan dijalog isteklo. Sada se preduzimaju koraci koji dovode do tačke ključanja odakle nema nazad. Što bi se reklo- bitka na život i smrt. Prosto rečeno, posle boravka u Moksvi više se i ne pitam da li će svetski sukob otpočeti, već mi je samo dilema kada će otpočeti. Posebno ako sadašnja politička nomenklatura na zapadu opstane, taj rat je neminovan. Njen poraz bi možda taj sukob odložio ili ga zaustavio na sadašnjim pozicijama, što bi svakako za svet bilo olakšanje.

Naravno, dilema je šta mi da radimo. Ne bih bio u Vučićevoj koži dve sekunde. Vučić dolazi polako u onu poziciju u kojoj je bio i Knez Pavle. Šta god da uradi dobiće šamar. Istorijsko iskustvo nas uči da mi kao narod nismo ni najmanje racionalni kada su teške odluke pred nama. Obično u suludim razmišljanjima naše predvodnike ili nateramo da povuku samoubilačke poteze ili ih proglasimo izdajnicima. Posle nekih 50 godina shvatimo da smo pogrešili, ali tada je odavno avaj. Budi danas majčin sine u poziciji da je svuda oko tebe NATO koji će pre ili kasnije da zvanično uđe u sukob sa Rusijom, a da imaš narod koji Putina i Rusiju ponekad voli više nego sopstvenu zemlju. Bilo kakav potez protiv Rusije doživljava se kao veleizdaja, a bilo kakav akt protiv NATO kao objektivno samoubilački. Kako god okreneš, sledi nam pakao.

Naravno, dok mi još uvek ovako opušteno živimo, planiramo letovanja nesvesni da do leta može da nastane pravo kataklizmično stanje, obično ćemo muku prebaciti na prvog čoveka u državi. Reći ćemo- donesi ti odluku, tebi je dao narod poverenje. Kada bude doneo odluku, onda ćemo reći- pa ti nemaš pravo po Ustavu da to radiš. Svakako, u zavisnosti kakva je odluka nagrdićemo ga da je ratni dobošar i Putinova pudlica koja žrtvuje Srbe da ginu ili ćemo mu reći da je ološ izdajnički jer je izdao Putina i braću Ruse. Istorija se ponavlja, mi smo opet nespremni, a rat… Rat kuca na vrata - poručuje Đukanović.